Пређи на садржај

Александар (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар
Филмски постер
Изворни насловAlexander
Жанрепски
историјска драма
РежијаОливер Стоун
СценариоОливер Стоун
ПродуцентТомас Шили
Џон Килик
Ијан Смит
Мориц Борман
Темељи се наАлександар Велики
(Робин Лејн Фокс)
Главне улогеКолин Фарел
Анџелина Џоли
Вал Килмер
Џаред Лето
Росарио Досон
Ентони Хопкинс
МузикаВангелис
СниматељРодриго Пријето
МонтажаТомас Нордберг
Јан Херв
Алекс Маркез
Продуцентска
кућа		Intermedia Films
Ixtlan Productions
France 3 Cinéma
Pacific Film
Egmond Film & Television
IMF Internationale Medien und Film GmbH & Co. 3 Produktions KG
ДистрибутерWarner Bros. Pictures (САД/УК/Италија)
Constantin Film (Њемачка)
Pathé Distribution (Француска)
A-Film Distribution (Холандија)
Година2004.
Трајање175 минута[1]
Земља Њемачка
 Француска
 Италија
 Холандија
 Уједињено Краљевство
 САД
Језикенглески
Буџет155 милиона долара
Зарада167,3 милиона долара[2]
Веб-сајтwww.warnerbros.com/movies/alexander
IMDb веза

Александар (енгл. Alexander) амерички је епско историјски филм из 2004. године режисера и сценаристе Оливера Стоуна, док су продуценти филма Томас Шили, Џон Килик, Ијан Смит и Мориц Борман. Филмску музику је компоновао Вангелис.

Радња филма се темељи на догађајима из живота Александра Великог. Филм је углавном заснован на књизи британског историчара Робина Лејна Фокса Александар Велики из 1970.

Насловну улогу тумачи Колин Фарел као Александар Велики, док су у осталим улогама Анџелина Џоли, Вал Килмер, Џаред Лето, Росарио Досон и Ентони Хопкинс. Светска премијера филма је била одржана 16. новембра 2004. у САД. Након пуштања у јавност, иако се добро показао у Европи, америчка критичка реакција била је негативна

Буџет филма је износио 155 милона долара, а зарада од филма је 167,3 милиона долара.

Радња

[уреди | уреди извор]

Александар заснован је на животу Александра Великог (Колин Фарел), краља Македонаца, који је током свог кратког живота успео да покори Азију, Персију и део Индије. Филм приказује неке од кључних момената из Александрове младости, његову инвазију на Персијско царство и његову смрт. Такође, открива и компликовани однос са оцем, Филипом II Македонским (Вал Килмер), стварање Коринтског савеза од стране градова Античке Грчке,[3] освајање Перскијског царства 331. п. н. е., као и Александров сан да освоји цео тада познати свет.

Прича почиње 356. п. н. е. са Птолемејем I Сотером (Ентони Хопкинс) као наратором. Александар је одрастао уз мајку Олимпију (Анџелина Жоли) и тутора Аристотела, интересујући се за љубав, част, уметност и војну вештину. Његов однос са оцем уништен је након Филипове женидбе Еуридиком, нећаком генерала Атала. Након убиства Филипа, Александар постаје краљ Македоније и Грчке. Птолемеј накратко помиње Александрово разарање Тебе и паљење Персеполиса, а затим описује како је Александар убрзо након доласка на власт проглашен сином бога Зевса, његову битку код Гаугамеле против персијског цара Дарија III и његова осмогодишња освајања у Азији.

Филм такође илуструје и Александрове приватне везе са пријатељем из детињства Хефестионом (Џаред Лето) и супругом Роксаном (Росарио Досон). Пре него што је преминуо услед болести или тровања — није откривено од чега, али су оба начина сугерисана — Александар се дистанцира од своје жене, иако је она затруднела, верујући да је она одговорна за Хефестионову смрт. У филму, Александар је много ближи Хефестиону него Роксани, чак се сугерише и да је Александар умро делом од туге због губитка Хефестиона, три месеца раније. Почетком филма, Хефестион пореди Александра са Ахилом, на шта Александар одговара да, да је он Ахил, онда би Хефестион морао да буде Патрокло, за кога се сумња да је био Ахилов љубавник. Када Хефестион помене да је Патрокло први умро, Александар одговара да би га, ако би Хефестион умро први, пратио и у Хад — обећање које Птолемеј сматра испуњеним, будући да је Александар умро убрзо након пријатеља.

Након освајања Вавилона, Александар признаје да је Хефестион једина особа која га воли. Током филма, Хефестион често показује љубомору када види Александра са Роксаном, и тугу када ју је оженио, те се чак трудио и да је задржи што даље од њега након што је Александар убио Клита Црног у Индији. Филм такође посвећује пажњу Александровој блиској вези са мајком Олимпијадом, иако је никада више није видео након што је кренуо у освајања на истоку.

Улоге

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Колин Фарел Александар Велики
Џаред Лето Хефестион
Анџелина Џоли Олимпијада
Вал Килмер Филип II Македонски
Раз Диген Дарије III
Ерол Сандер Фарнак
Цули Мохамед Персијски дворјанин
Анелиз Ем Статејра I
Росарио Досон Роксана
Гари Стреч Клит Црни
Ентони Хопкинс Птолемеј I Сотер
Кристофер Пламер Аристотел
Елиот Кауан Млади Птолемеј I Сотер
Џонатан Рис Мајерс Касандар
Рори Макан Кратер
Франсиско Бош Багоас
Џон Кавана Парменион
Џозеф Морган Филотас
Ијан Бити Антигон
Нил Џексон Пердика
Конор Паоло Млади Александар
Џеси Кам
Денис Конвеј Нирк
Мери Мајер Еуридика
Ник Данинг Атал
Бин Банлуерит Порус
Тоби Кебел Паузанија из Орестиса
Патрик Керол Млади Хефестион

Локације снимања

[уреди | уреди извор]
Сценографија Локација
Александријска библиотека Студио у Уједињено Краљевство Лондону
Пела
Вавилон
Индијске палате
Митска пећина
Александрија Малта Малта
Атенин храм Мароко Есаујра
Меза
Македонски хиподром
Гаугамела Мароко Маракеш
Бактријска тврђава Мароко Планине Атлас
Хиндукуш Индија Хималаји
Македонски амфитеатар Мароко Мароко
Хипазис Тајланд Меконг
Хидаспис Тајланд Сарабури

Критике

[уреди | уреди извор]

Чак и пре премијере филма, кружиле су контроверзе о томе како филм приказује сексуалне навике у Античкој Грчкој, као и хомосексуалност. Група од двадесет и пет грчких адвоката претила је тужбом против режисера Стоуна и студија Warner Bros. за неистиниту адаптацију историјске. „Не кажемо да имамо ишта против хомосексуалаца“, рекао је Јанис Варнакос, „али кажемо да је продукција требало да нагласи публици да је филм део фикције и да нема никакве везе са животом Александра“. Ипак, адвокати су одлучили да одустану од оптужбе.[4] На британској премијери филма, Стоун је кривио "фундаментализам у моралу“ за ниску зараду филма у Сједињеним Државама.[5] Такође се изјаснио да су амерички критичари и публика преувеличали тему Александрове сексуалности.[6] Критике су натерале Стоуна да изврши промене у филму за DVD издање.

Александар је такође критикован и због одређених историјских неистина.[7] Академски критичари тврде да филм не поштује довољно историјске детаље.[8] Ирански историчари били су узнемирени приказом борби између Македонаца и Персијанаца. На пример, Александар и његове трупе су у филму поразиле армију Персије у само једној борби (бици код Гаугамеле), мада историја говори да је Александар морао да се бори у неколико сурових битака пре него што је победио Дарија III. Историчар Фарок истиче како су у филму „македонске снаге типично приказане као врло организоване, дисциплиноване и тако даље, за разлику од персијске армије, што је историјски потпуно нетачно“.[9]

Последња битка у филму, битка на Хидаспу, у филму је много више драматична и одваја се од историје. Александар није, као што је то приказано у филму, био рањен стрелом. То се десило у бици код града Мултана у Пакистану касније те године. Такође, битка на Хидаспу није била вођена у шуми током сунчаног дана, већ у блатњавој мочвари на тропској киши. Индијска војска никада није пробила у центар македонских страна, мада су крила претрпела губитке. Филм је такође критикован због изостављања познате приче о Александровом разговору са краљем Порусом. „Реци ми“, рекао је Александар, „како желиш да те третирам?", а Порус је одговорио: „Третирај ме, о, Александре, као краља“.[10] Но, слична сцена постоји у филму, са вавилонском принцезом.

Додатна издања

[уреди | уреди извор]

Албум

[уреди | уреди извор]

Музику за филм Александар компоновао је грчки композитор Вангелис.[11] Албум садржи осамнаест нумера из филма.

Видео игра

[уреди | уреди извор]

Компјутерску игру Александар објавила је рачунарска фирма Јунисофт 24. новембра 2004. године. Критике су похвалиле концепцију игре.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Alexander (15)”. British Board of Film Classification. 19. 11. 2004. Приступљено 9. 12. 2016. 
  2. ^ „Alexander (2004)”. Box Office Mojo. Amazon.com. 1. 2. 2005. Приступљено 9. 12. 2016. 
  3. ^ Bowra, C. M., [1957] , The Greek Experience. 1994. стр. 9. ISBN 978-1-85799-122-2. , London: Phoenix, Orion Books Ltd.
  4. ^ „Greek lawyers halt Alexander case”. Приступљено 11. 4. 2013. 
  5. ^ "Stone blames 'moral fundamentalism' for US box office flop" (Thursday January 6, 2005)
  6. ^ "Stone says Alexander is too complex for 'conventional minds'" (Friday, December 10, 2004)
  7. ^ „Alexander mistakes, goofs and bloopers”. Приступљено 11. 4. 2013. 
  8. ^ "ALEXANDER (opened 11/ 24/04) Oliver Stone's Costly History Lesson" Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2008) By Cathy Schultz, Ph.D. in Dayton Daily News, November 24, 2004. (Also in Joliet Herald News, November 28, 2004; Bend Bulletin, November 28, 2004; Providence Journal, November 26, 2004)
  9. ^ Kaveh Farrokh
  10. ^ Rogers, стр. 200.
  11. ^ Vangelis Scores Alexander, a documentary available on the official soundtrack website Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2006), on the computer game, and on some DVD releases of the film
  12. ^ Alexander the Game

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Александар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_(филм)&oldid=28836657”