Пређи на садржај

Араповац (Лазаревац)

Координате: 44° 27′ 11″ С; 20° 23′ 10″ И / 44.453° С; 20.386166° И / 44.453; 20.386166
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Араповац (вишезначна одредница).
Араповац
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.Пад 644
Географске карактеристике
Координате44° 27′ 11″ С; 20° 23′ 10″ И / 44.453° С; 20.386166° И / 44.453; 20.386166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина207 m
Араповац на карти Србије
Араповац
Араповац
Араповац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Араповац је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 644 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Араповац се налази североисточно од Лазаревца. Лазаревац се помиње у арачким списковима; године 1818. имао је 30 кућа и припадало је Катићевој Кнежевини и чинило једну општину са Јунковцем и Сакуљом и по попису из 1921. године има 124 куће са 902 становника. Данашње породице су потомци млађих досељеника.

По предању први се овде населио неки Милан Чурукпара. Не зна се од куда је дошао. Ишао је лутао па се овде задржи са женом и децом. Направио је колибу и настанио се. Једног дана, пред само вече, удари од некуд неки Арапин, дође пред Миланову колибу и задржи се да код њега преноћи. Милан му дозволи и преко ноћи га убије. Убрзо се сазнало о овоме убиству, и због тога што је овде убијен Арапин прозвано је, према предању, и село Араповац. Друга породица која се после Милана населила били су неки Цигани Решетари, тако названи што су правили решета. Од ове породице има врло много потомака, а има још неколико досељених породица за које се не зна од куда су старином. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Овде се налази Црква Вазнесења Господњег у Араповцу.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Араповац живи 610 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,6 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 256 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.004
1953. 1.032
1961. 1.020
1971. 861
1981. 825
1991. 830 819
2002. 754 766
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 745 98,80%
Црногорци
  
 2 0,26%
Хрвати
  
 1 0,13%
Словенци
  
 1 0,13%
Мађари
  
 1 0,13%
непознато
  
 4 0,53%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 4
  
  
 1
80+ 8
  
  
 4
75—79 13
  
  
 14
70—74 23
  
  
 31
65—69 21
  
  
 34
60—64 21
  
  
 25
55—59 13
  
  
 10
50—54 27
  
  
 19
45—49 43
  
  
 49
40—44 25
  
  
 23
35—39 21
  
  
 22
30—34 23
  
  
 20
25—29 23
  
  
 22
20—24 32
  
  
 18
15—19 22
  
  
 30
10—14 18
  
  
 24
5—9 27
  
  
 18
0—4 12
  
  
 14
Просек : 40,6 42,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 202 217 246 235 238 261 256
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 56 72 31 47 31 15 4 0 0 0 2,95
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 319 83 200 18 13 5
Женски 322 48 197 65 10 2
УКУПНО 641 131 397 83 23 7
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 173 11 0 91 28
Женски 89 26 0 18 12
УКУПНО 262 37 0 109 40
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 19 4 6 8
Женски 1 1 11 6 2
УКУПНО 3 20 15 12 10
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 2 0 0
Женски 0 0 0 5 6
УКУПНО 0 1 2 5 6
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 1 0 0 0
УКУПНО 1 0 0 1

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци су узети из: из описа Араповца од Сретена Јелисавћића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Подаци су узети из описа Араповца од Сретена Јелисавчића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  • Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Араповац_(Лазаревац)&oldid=28827626”