Бајчетина
Бајчетина | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Шумадијски |
| Општина | Кнић |
| Становништво | |
| — 2022. | 12 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 51′ 31″ С; 20° 53′ 19″ И / 43.8585° С; 20.8885° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 809 m |
.svg)  Бајчетина Бајчетина на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
Бајчетина је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 12 становника (према попису из 2011. било је 32 становника).[1]
Историја
[уреди | уреди извор]До Другог српског устанка Бајчетина се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Бајчетина улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[2] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Овде се налази манастир Светог Димитрија, задужбина Томислава Николића. Освећен је 27. маја 2017. године[3] од стране Патријарха српског Иринеја.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Бајчетина живи 29 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 68,1 година (65,5 код мушкараца и 70,0 код жена). У насељу има 21 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,38.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Бајчетина у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[6] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 7 | 7 | 14 | 6 | 6 | 5 | 6 | 6 | 6 | 6 | 6 | 6 | |
| Пореске главе* | - | 10 | 13 | 9 | 8 | 10 | 12 | 10 | 9 | 9 | 10 | 9 | |
| Арачке главе** | 24 | 21 | 45 | 21 | 18 | 18 | 18 | 19 | 17 | 17 | 17 | 17 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
Становништво према полу и старости[7]
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 1 | 0 | ||
| 75—79 | 1 | 4 | ||
| 70—74 | 1 | 6 | ||
| 65—69 | 4 | 3 | ||
| 60—64 | 3 | 1 | ||
| 55—59 | 1 | 1 | ||
| 50—54 | 0 | 1 | ||
| 45—49 | 0 | 0 | ||
| 40—44 | 0 | 0 | ||
| 35—39 | 1 | 0 | ||
| 30—34 | 0 | 0 | ||
| 25—29 | 0 | 0 | ||
| 20—24 | 0 | 0 | ||
| 15—19 | 0 | 0 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 0 | 0 | ||
| 0—4 | 0 | 0 | ||
| Просек : | 65,5 | 70,0 | ||
Домаћинства
| ||||||||||||||||||||||||
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 12 | 2 | 7 | 3 | 0 | 0 |
| Женски | 17 | 0 | 7 | 10 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 29 | 2 | 14 | 13 | 0 | 0 |
Становништво по делатностима које обавља
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 7 | 6 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 7 | 7 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 14 | 13 | 0 | 0 | 1 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 978-86-902609-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ „Освећен храм Светог Димитрија у Бајчетини (СПЦ, 28. мај 2017)”. Архивирано из оригинала 31. 05. 2017. г. Приступљено 30. 05. 2017.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 978-86-902609-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.
