Пређи на садржај

Бершева

Координате: 31° 15′ 04″ С; 34° 47′ 16″ И / 31.251161° С; 34.787792° И / 31.251161; 34.787792
С Википедије, слободне енциклопедије
Бершева
хебр. באר שבע
арап. ‏بئر السبع‎
Бершева
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Израел
ОкругЈужни округ
Основан1900.
Становништво
Становништво‍
 — 2022.214,162 [1]
 — густина182,27 ст./km2
Географске карактеристике
Координате31° 15′ 04″ С; 34° 47′ 16″ И / 31.251161° С; 34.787792° И / 31.251161; 34.787792
Апс. висина260 m
Површина1.175 km2
Бершева на карти Израела
Бершева
Бершева
Бершева на карти Израела
Остали подаци
ГрадоначелникРувик Данилович

Бершева или Вирсавеја[а] (хебр. באר שבע, арап. ‏بئر السبع‎, О овој звучној датотеци Be'er Sheva), највећи је град у регији пустиње Негев, у Јужном округу Израела.[2] и често се назива „пријестоницом Негева“. Центар је четврте најнасељеније велеградске области Израела, осми је најнасељенији град у Израелу, са популацијом од 214.162 становника 2022. године,[1] као и други највећи град након Јерусалима са површином од 117.500 дунума.

библијски период упућује на то да се Бершева односи на положај који је заузимао древни град Тел Бершева, који је удаљен двије и по миље од модерног града, који је основан на почетку 20. вијека од стране Османског царства.[3] Град су освојили Британци, предвођени трупом под називом Аустралијски свијетли коњ, током Првог свјетског рата. Године 1947, Бирсеба (арап. بئر السبع), како је тада био познат град, је предвиђен као дио арапске државе, у Плану Уједињених нација о подјели Палестине. Након проглашења независности Израела, египатска војска је прикупила своје снаге у Бершеви, која им је служила као стратешка и логистичка база. У бици на Бершеви, која је вођена у октобру 1948. године, град је освојен од стране Израелских одбрамбених снага и припојен Израелу.[4]

Бершева се значајно развила од проглашења независности Израела. Велики дио популације чине потомци Сефарда и Мизраха, који су мигрирали из арапских држава након 1948, као и мање заједнице Синова Израела и Кочина из Индије. Други и трећи талас миграција одиграо се након 1990, када су у Бершеву стигли Ашкенази из бившег Совјетског Савеза, као и припадници групе Бета Израел из Етиопије. Совјетски мигранти су успоставили шах као главни спорт у Бершеви и град је сада главни развојни центар за шах у Израелу, као и национални шаховски центар, са више велемајстора по граду него било који други град на свијету,што га у неком смислу чини пријестоницом шаха.[5]

У Бершеви се налази Универзитет Бен Гурион, а град је такође центар технолошке индустрије Израела.[6]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Постоји неколико етимологија имена „Бершева“. Прва је заклетва Аврама Абимелеху да је он ископао извор (извор заклетве), што се помиње у Библији, у Књизи постања.[7] Остале укључују седам ископаних извора од стране Исака, иако су идентификована само три или четири, заклетва Исака и Абимелеха;[8] као и седам јагњади којим је запечаћена заклетва Аврама и Абимелеха.

Бир ('Be'er) је хебрејска ријеч за добро, док шеба (sheva) може да значи седам или заклетва, од хебрејске ријечи shvu'a.

Арапски топоним такође може да се преведе као „седам извора“ или уобичајеније „Извор лавова“.

Током османског управљања, град је био познат као осм. тур. بلدية بءرالسبع (Belediye Birüsseb').

Хебрејска Библија

[уреди | уреди извор]

Бершева је у Хебрејској Библији, односно Старом завјету, углавном обрађена у оквиру повезаности са Патријарсима Јаковом и Исаком, који су копали изворе и склопили мировне споразуме са краљем Абимелехом из подручја Герара. Због тога му је двапут дато име; први пут када је Аврам склопио споразум са Абимелехом,[9] а затим и када је Исак склопио споразум са Абимелехом из Герара, чије су слуге такође копали бунаре тамо.[10] Мјесто је тако повезано са двије или три приче из Књиге постања.

Судећи према Хебрејској Библији, Бершева је основана када су Аврам и Абимелех разријешили несугласице око извора воде и склопили савез.[11] Абимелехови људи су преузели извор од Аврама, након што га је он претходно ископао, па је Аврам однио брод и стоку Абимелеху, како би добио извор назад. Издвојио је седам јагњади на страну, како би се заклео да је он ископао извор и нико други. Абимелех је закључио да извор припада Авраму и, у Библији, Бершева значи „Озвор седморице“ или „Извор заклетве“.[12]

Бершева се даље помиње у неколико пасусa у Књизи постања: „Исак је изградио олтар у Бершеви”,[13] „Јаков је имао сан о степеништу до раја након што је напустио Бершеву“,[14][15] „Бершева је била територија племена Јуда и Симеон“,[16][17] „синови пророка Самуила били су судије у Бершеви“,[18] „Саул, први краљ Израела, саградио је утврђење тамо, у својој борби против Амалека“,[19][20] „Пророк Илија је побјегао у Бершеву када је Језебел наредио да га убију“.[21] Пророк Амос је споменуо град у смислу идолатрије.[22][23][24] Након Вавилонског освајања и стављања у ропство већине израељаца, град је напуштен. Након што су се израељски робови вратили из Вавилона, поново су настанили град. Судећи према Хебрејској Библији, Бершева је била најјужнија територија коју су настањивали Израељци, одакле потиче израз „од Дана до Бершеве“, како би се описало цијело краљевство.[24]

Зибија, супруга краља Ахазија од Јудеје и мајка краља Џехое од Јудеје, била је из Бершеве.[25]

Историја

[уреди | уреди извор]

Град је уништаван и поново изграђиван много пута током вјекова. Стекла је важност током Византијске владавине (од 4 до 7 вијека), када је била кључна тачка за палестинску границу, одбрамбену линију против пустињских племена. У 7. вијеку, освојили су је Арапи, док је у 16. вијеку освојило Османско царство. Бершева је остала важно мјесто са водом и мали трговински центар за племена номадских Бедуина у Нигеву, упркос турским напорима у планирању и развоју града. Године 1917, град су преузели Британци, отварајући пут ка освајању Палестине и Сирије. Након што су га заузеле израелске снаге 1948, Бершеву су брзо населили мигранти и развила се као административни, културни и индустријски центар Негева. Један је од највећих градова у Израелу, након Тел Авива, Јерусалима и Хаифе.

Халколит

[уреди | уреди извор]

Људи су насељавали простор данашње Бершеве још од халколита. Живјели су у пећинама, користећи метални алат и одгајајући стоку.[26] Проналаском ископина Тел Шеве, на археолошком налазишту источно од модерне Бершеве, указује на то да је области била насељавана још од 4. миленијума прије нове ере.[27]

Гвоздено доба

[уреди | уреди извор]
Археолошка локација Тел Шева.

За Тел Шеву, археолошко налазиште које садржи рушевине древног града, вјерује се да је Бершева која се помиње у Библији и лежи неколико километара источно од модерног града. Град датира из раног Израиљског периода, око 10 вијека прије нове ере. Локација је вјероватно одабрана јер је богата водом; у подручју постоји неколико извора. Судећи према Хебрејској Библији, те изворе су ископали Аврам и Исак, када су населили те просторе. Путеви су били повезани у мрежу, са одвојеним областима за административну, комерцијалну, војну и употребу за становање. Вјерује се да је то прво планирано насељено мјесто у региону. Такође је познат по свом разрађеном систему воде. У суштини, огромна цистијерна налази се у стијенама испод града.

Персијски период

[уреди | уреди извор]

Током персијске владавине, од 539 до 332. године прије нове ере, Бершева је била јужно од аутономне провинције Јудеј Медина у оквиру персијско Ахеменидског царства. Током тог периода, град је реконструисан[28] и изграђена је цитадела.[29] Археолошки налази из периода између 359 и 338 године прије нове ере, укључују керамику и остракон.[29]

Хеленски период

[уреди | уреди извор]

Током владавине Хасмонејаца, град није имао битну улогу јер није споменут приликом освајања Едома нити у описивању Хасмонејских ратова.[28]

Римски и византијски период

[уреди | уреди извор]

Током владавине Римског царства, град је био у региону Келесирија. Током римског и касније Византијског царства, град је служио као прва линија одбране од напада Набатејаца. Око 64—63 године п. н. е. Гнеј Помпеј Велики учинио је Бершеву најјужнијим градом Римске провинције Јудеја и у наредним годинама град је био у појасу границе, што се приписује времену владавине Веспазијана,[30] док је око 268 године град постао центар епархије.[30]

Бершева је описана у Мадаба мапама и од стране Јевсевија Кесаријског као велико село са римским гарнизоном.[31]

Последњи становници Бершеве били су Византинци, који су напустили град током Муслиманског освајања Леванта, када је град уништен.[32] Остао је напуштен до 19. вијека. Пронађена је керамика из византијског периода и из раног периода исламске владавине.[33]

Османски период

[уреди | уреди извор]
Поглед на Бершеву са југа, 1902.

Модерни град изграђен је од стране Османског царства, да служи као административни центар за бенефите Бедуина на почетку 20. вијека и дато му је име Бир ал Саби Bir al-Sabi (извори седморице). До Првог свјетског рата, био је углавном насељен муслиманским становништвом, са око 1.000 становника.[34] Бен Давид и Кресел расправљали су око тога да ли је то што је Бершева била традиционално тржиште за Бедуине, био камен темељац да постане пријестоница Негева током тог периода,[35] ‍:3 док је антрополог за Бедуине Недева, Ареф Абу Рабија, који је био и министар просвјете у Влади Израела, описао Бершеву као први бедуински град.[36]‍:ix

У јуну 1899, Османска влада наредила је стварање подокруга — кезе, у округу Мутасарифик у Јерусалиму, са Бершевом као главним градом.[37] Спровођење овога повјерено је посебном бироу министарства унутрашњих послова.[37] Постојало је више разлога због којих су се Османслије одлучиле на стварање посебног округа. Британска инкорпорација Синаја у Египат довела је до потребе да Османско царство учврсти власт у јужној Палестини.[37] Такође је постојала жеља да се охрабри седентација Бедуина, са предвиђеним порастом мира пореза.[37] Први гувернер (Кајмакам), Исмаил Камал Беј, живио је у позајмљеном шатору од локалног шеика, док није изграђена кућа гувернера (Сараја).[38] Камала је замијенио Мухамед Карула Ефенди 1901. године, кога је већ 1903. године, замијенио Хамди Беј.[37] Гувернер је 1908. године, постао промовисан за гувернера сусједног Јерусалимског округа (мутасариф муавин), чиме је аутоматски био изнад гувернера других подокруга.[37]

Бершева, 1917.

Посјетилац је у Бершеви 1900. године затекао рушевине, два камена кана и неколико шатора.[39] До 1901, ту су биле бараке са малим гарнизоном и остале грађевине.[40] Аустроугарско чешки оријенталиста,[41] Алоиз Мусил, написао је 1902:

„Бир ес Себа расте из дана у дан. Ове године, умјесто шатора, нашли смо величанствене куће, заједно са прелијепим улицама од Сараја до лежаја у долини. Прављење баште од стране Владе се исплаћује, све врсте дрвећа које су усађене ће сигурно успјети. Неколико грмова који су усађени прије двије године, поред парног млина, на крају улице у југоисточном дијелу, порасли су значајно. Живахна активност у изградњи такође узрокује живахну експлоатацију рушевина“.[42]

До 1907. године, ту је направљено велико село и војна пошта, са резиденцијом за кајмакама и великом џамијом.[43] Број становништва се прво повећао са 300 на 800 између 1902 и 1911, а до 1914. године, ту је било 1.000 становника, који су живјели у 200 кућа.[37]

План за град у облику хиподамовске схеме израдили су њемачки и швајцарски архитекти и двојица других.[44] Друга двојица су вјероватно палестински Арапи, Саид Ефенди ал Нашашиби и његов асистент, Рагеб Ефенди ал Нашашиби. Ипак, Бигер у својој књизи Османско планирање градова у Палестини крајем 19. и почетком 20. вијека, каже да су у питању двојица Турака који су се образовали у Њемачкој.[45] Облици шеме могу се видјети и данас у старом граду Бершева. Већина становништва у то вријеме били су Арапи из Хеброна и појаса Газе, док су и Јевреји почели да се настањују у граду. Већина Бедуина је напустила номадски начин живота и саградила куће у Бершеви.[46]

Први свјетски рат и Британска управа

[уреди | уреди извор]
Жељезничка станица у Бершеви, коју су изградиле Османлије.

Током Првог свјетског рата, Османлије су изградиле жељезничку пругу од Хеџаске железнице до Бершеве, која је отворена 30. октобра 1915. године.[47] Прослави су присуствовали командант османске војске Ахмед Џемал-паша и други званичници. Линија је била активна док Британска војска није истиснула Османлије 1917, пред крај рата.

Бершева је играла важну улогу у Синајској и палестинској кампањи у току Првог свјетског рата. Битка на Бершеви је била дио британске офанзиве у разбијању турске одбрамбене линије од Газе до Бершеве. На дан 31. октобра 1917. године, три мјесеца након што су преузели Рафу, британске снаге генерала Аленбија су сломиле отпор турских снага између Газе и Бершеве.[48] Око 500 војника 4. и 12. аустралијског пука лаке коњице, 4. аустралијске бригаде, које је предводио генерал Вилијам Грант, само са коњима и бајонетима, напали су турске ровове, освојили их и заробили у бици познатој као битка за Бершеву, која је такође позната и као последњи успјешни напад коњицом у историји британске војске.[49][50] На ивици старог града смјештено је гробље страдалим војницима земаља Комонвелта, Аустралије, Новог Зеланда и Уједињеног Краљевства. Такође, у граду се налази и меморијални парк посвећен страдалим војницима.

Поглед на Бершеву из ваздуха 1948.

Током Британског мандата над Палестином, Бершева је била већи административни центар. Британци су изградили жељезничку пругу од Рафе до Бершеве у октобру 1917, која је отворена за јавност у мају 1918. године, служећи становницима Негева и становништву јужно од планине Хеброн.[51] Године 1928, када су почеле да расту тензије између Јевреја и Арапа око контроле над Палестином, нереди су ескалирали и након једног сукоба, у којем је погинуло 133 Јевреја, а рањено њих 339, многи Јевреји су напустили Бершеву, мада су се неки повремено враћали. Након напада Арапа на аутобус пун Јевреја 1936. године, сукоби су прерасли у Арапску побуну, која је трајала од 1936 до 1939. године, након чега су и преостали Јевреји напустили град.[52]

На попису становништва 1922, у Бершеви је живјело укупно 2.356 становника, од чега њих 2.012 муслимана, 235 хришћана, 98 јевреја и 11 друза.[53] На попису становништва 1931. године, популација се повећала на укупно 2.959 становника, од чега 2.791 муслимана, 152 хришћана, 11 јевреја и 5 бахаија, док је 545 јеврејских кућа окупирано.[54] Анкетом на селима коју је спровела управа мандатске Палестине 1945. године, откривено је да је укупна популација 5.570 становника, од чега њих 5.360 муслимана, 200 хришћана и 10 других.[55]

Држава Израел

[уреди | уреди извор]

Рат 1947-49.

[уреди | уреди извор]
Филхармонијски оркестар Израела наступа у Бершеви 1948.

Године 1947, Специјални комитет Уједињених нација за Палестину (UNSCOP), предложио је да Бершева буде прикључена јеврејској држави, у њиховом плану подјеле за Палестину.[56] Међутим, након што је ад хок комитет Уједињених нација извршио ревизију плана, премјестили су град у Палестински дио, због већинског Аралског становништва.[56][57] Египатске војне снаге биле су стациониране у Бершеви од маја 1948. године.

Јигал Алон је предложио освајање Бершеве,[58] што је прихватио премијер Израела — Давид Бен-Гурион. Судећи према израелском историчару, Бенију Морису, Бен Гурион је наредио освајање Бершеве, окупацију околних територија, као и демолирање већег дијела града.[59] Циљ је био да се пробије египатска блокада израелских конвоја до Негева. Египатска војска није очекивала напад и доживјели су пораз.[60] Израел је бомбардовао град 16. октобра,[61] док су 21. октобра, у 4 сата ујутру, 89 батаљон 8 бригаде и 7 и 9 батаљони бригаде Негева напали египатску војску. Један дио је напредовао од Мишар Ханегева, удаљеног 20 km од Бершеве, док је други дио напредовао од турске жељезничке станице и Хацерима; Бершева је освојена до, 9.45 ујутру истог дана. Око 120 војника египатске војске одведено је у заробљеништво. Сво арапско становништво које је пружало отпор је протјерано,[34] док је остатак арапског становништва, око 200 мушкараца и 150 жена и дјеце, одведено у полицијско утврђење, одакле су 25. октобра, жене, дјеца, старије и онеспособљене особе одвезене камионима на границу Газе. Египатски војници су одведени у логоре за ратне заробљенике. Неки мушкарци су остали да живе у локалним џамијама, гдје су чистили, а када би било откривено да снадбијевају египатску војску информацијама, били би и они депортовани.[59] У граду је забиљежен велики пораст пљачки, а до децембра, у неком прорачуну, укупно је депортовано око 30.000 Арапа из Бершеве и околних области, од којих је већина мигрирала у Јордан.[61][62] Након Операције Јоав, радијус од 10 km од Бершеве претворен је у зону гдје није био дозвољен улаз Бедуинима.[63] Као одговор на то, Савјет безбједности уједињених нација донио је двије резолуције, 4 и 16. новембра, у којима се захтијева од Израела да напусти област.[64]

Прве четири деценије

[уреди | уреди извор]
Бершева током 1960-их.

Након завршетка рата, споразумом из 1949. године, Бершева је и формално припојена Израелу. Град је од тада трансформисан у израелски град, са малом арапском заједницом.[34] Бершева је стратешки важна локација, због солидне снадбјевености водом, као и због битних саобраћајница, до Јерусалима и Хеброна на сјеверозападу, до Мртвог мора и Ел Карака на истоку, до Акабе на југу, до Газе на западу и до Ал Аује и границе са Египтом на југозападу.[60]

Након неколико мјесеци, куће које су порушене у рату су обновљене. Усљед таласа миграција у Израел након успостављања независне државе, Бершева је доживјела велики пораст броја становника, јер се доселило хиљаде миграната. Град се брзо проширио изван свог језгра, што је постало познато као стари град, док су се нова насеља изградила у околини, са разноврсним пројектима кућа, као што су апартмани и помоћне фарме, као и шопинг центри и. школе. Стари град је претворен у центар града, са радњама, ресторанима и канцеларијама градске управе. У граду је изграђена индустријска област, као и један од највећих биоскопа у Израелу. До 1956, број становника у Бершеви је порастао на 22.000.[65][66] Године 1959, почели су протести и нереди у Вади Салибу, близу Хаифе, након чега су се проширили и на друге дјелове државе, укључујући и Бершеву.[67]

Болница Сорока отворена је 1960. До 1968. године, популација у граду порасла је на 80.000.[68] Универзитет Негев, који је касније постао Универзитет Бен Гурион, отворен је 1969. Египатски предсједник — Анвар Садат, посјетио је Бершеву 1979, а популација у граду порасла је на више од 110.000 до 1983. године.

Модерни урбани развој

[уреди | уреди извор]
Бершева средином 1970-их.

Као дио пројекта шематског приказа Негева, непрофитна организација Јеврејски национални фонд финансира главне пројекте реконструкције Бершеве. Један пројекат је ријечни парк Бершеве, која обухвата дио поред ријеке од 3,6 km² са зеленилом, стазе за планинарење, спортску арену од 3.000 мјеста, бродско језеро дужине 6.1 ha, напуњено од рециклираних отпадних вода, шеталишта, ресторане, кафиће, галерије, изнајмљивање бродова, амфитеатар од 12.000 мјеста, игралишта и мост дуж руте водених цијеви града Мекорота. План укључује изградњу нових кућа са погледом на парк и комшилук.[69] Званични улаз у ријечни парк биће парк Белт Ешел, који ће се састојати од парка изграђеног око дворишта, са историјским остацима насеља Белт Ешел.[70]

Пјешачки мост, 2012.

Четири нова шопинг центра су планирана. Први, канјон Бершева биће еколошки центар за базенима за скупљање кише и генераторима за освјетљење на соларну енергију, укупне површине од 115.000m2, поред парка дугог 8.000 метара, са бициклистичком стазом.[70][71][72] Други тржни центар ће бити пољопривредни центар, први икада у Израелу. Биће ограђени, кружни комплекс, са 400 мјеста за продавце, а биће окружен парковима и зеленилом.[70]

У граду је изграђена и нова централна аутобуска станица, која има комплекс ограђен стаклом, са кафићима и радњама.[70]

Последњих година, у инвестиције за реновирање старог града, очување историјских грађевина и унапређење инфраструктуре, уложено је око 10,5 милиона евра.[73] Турска четврт је такође реновирана, са новим калдрмисаним улицама, проширеним тротоарима и рестаурираним турским кућама, које су претворене у трпезарије и мјеста за трговину.[69]

Године 2011, градска скупштина је објавила план за претварање Бершеве у „водени град“ Израела.[74] Један од пројеката — „плажа Бершеве“, предвиђа постројење од 7 дунума насупрот градске скупштине.[75][76] Остали пројекти укључују изградњу нових фонтана близу медицинског центра Сорока и наспрам Техничког факултета.

Модерни град Бершева.

Током 1990-их, у Израелу су почели да се појављују небодери, а упоредо са тим почела је и изградња високих грађевина у Бершеви.[77] Данас, центар града се обично описује као „колекција чистих, компактних и донекле стерилних стамбених торњева и високоулазних канцеларија“.[78] Највећа градска грађевина је Трг Рамбам 2, зграда од 32 спрата.[79] Планиране су бројне додатне високе грађевине, поред или у оквиру зграде, укључујући небодере.[80][81][82] Планирана је и изградња луксузних стамбених вишеспратница у граду.[83]

Град је у 21. вијеку доживио велику грађевинску експанзију, што укључује и урбани развој елемената, као што су водене фонтане и мостови; а такође укључује и развој природе, као што је изградња игралишта и паркова.[84]

У децембру 2012. године, план за изградњу 16.000 нових стамбених јединиц у Рамоту, одбачен је у корист креирања урбане шуме, која ће обухватати 660 ha и служиће као „зелено плуће“ града, као дио плана за развој „зелене траке“ око града. У шуми ће се налазити области за пикник, бициклистичке стазе и пјешачке стазе. Судећи према градоначелнику Бершеве, Рувику Даниловичу, град и даље има велику површину неразвијеног простора на отвореном, који може да се користи за урбани развој.[85]

Године 2017, потврђен је нови урбани план града, дизајниран да повећа популацију становништва на 340.000 до 2030. године. Планом је предвиђена изградња 13.000 нових стамбених јединица, заједно са развојем индустрије и бизниса на укупном простору од 4 милиона метара квадратних. Такође је планирана и изградња друге градске болнице.[86]

Безбједоносни инциденти у граду

[уреди | уреди извор]

У октобру 1998. године, 64 људи је рањено у нападу гранатом.[87] На дан 31. августа 2004. године, 16 људи је убијено у два напада бомбаша самоубица на градске аутобуске станице, за шта је Хамас преузео одговорност. На дан 28. августа 2005, бомбаш самоубица је напао централну аутобуску станицу, 47 људи, од чега два чувара.[88] Током операције Ливено олово, која је почела 27. децембра 2008, а трајала је до прекида ватре — 18. јануара 2009, Хамас је испалио 2.368 ракета, као што је (БМ-21 Град) и минобацача из Газе на југ Израела, укључујући Бершеву. Ракетни напади су се наставили и касније, али су били мање успјешни након представљања Гвоздене куполе, одбрамбеног система од ракета.[89][90][91][92]

Године 2010, један Арапин је напао и повриједио двоје људи сјекиром.[93][94][95] Године 2012, Палестинац из Џенина је заустављен прије него што је напао људе ножем у сигурној кући.[96][97] На дан 18. октобра 2015. године, нападач је револвером убио војника који је чувао аутобуску станицу, након чега га је упуцала полиција.[98] У септембру 2016, израелска безбједоносна агенција, Шин Бет, спријечила је терористички напад на вјенчању у градској општини.[99][100]

Грб Бершеве

[уреди | уреди извор]
Грб Бершеве у штампи 1965.

Од 1950. године, Бершева је мијењала грб неколико пута. Грб из 1950. дизајнирао је Абрахам Хали. Садржао је дрво тамарис, фабрику и воду како тече кроз цјевовод.[101]

Године 1972, грб је модернизова са симболичним представљањем Дванаест племена Израела и торња.[101] Уписане су ријечи из Библије: „Аврам сади дрво тамариса у Бершеви“.[102] Од 2012, припојен му је број 7, као дио градског преображаја.

Географија

[уреди | уреди извор]
Суво ријечно корито у Асхан парку.

Бершева је позиционирана на ивици пустиње Негев, 115 km југоисточно од Тел Авива и 120 km југозападно од Јерусалима. Позициониран је на главној саобраћајници која води од центра и сјевера државе до Елијата на крајњем југу. Долина Бершева је популарна хиљадама година, с обзиром на то да има доступну воду која тече са брда Хеброн зими и складишти се испод земље у огромним количинама.[103] Главна ријека у Бершеви је Нахал Бершева, вади, која изазива поплаве зими. Други битни вадији који пролазе кроз град су потоци Ковшим и Катеф. Бершеву окружује више градова сателита, укључујући Омер, Лехавим и Мејтар, као и неколико Бедуинских локација као што су: Рахат, Тел Шева и Лакија.

Сјеверозападно од града, близу Рамота, је регион који се зове Горалска брда (хебр. :גבעות גורל; досл. брда вјере). У региону се налазе брда надморске висине и до 500 метара.[104]. Због тешке конструкције, јединствена флора у региону је заштићена.

Сјевероисточно од града, близу Неве Менахема, налазе се Лес равнице и сува ријечна корита.

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима у Бершеви је топла пустињска, класификације BWh, са утицајем средоземне климе. Град има карактеристике и медитеранске и пустињске климе. Љета су топла и сува, а зиме су благе. Количина кише током зимског периода је велика, већа и од количине која падне у осталим градовима са сличном климом, као што је Алмерија у Шпанији. Љети, температуре су високе и преко дана и током ноћи, са просјечном температуром 34,7 °C. Најнижа просјечна температура износи 21,4 °C. Зими, највиша просјечна температура је 17,7 °C, док је најнижа 7,1  °C. Снијег ријетко пада. На дан 20. фебруара 2015, пао је први пут након 1992. године.[105]

Падавине су ријетке љети, највише кише падне у периоду између септембра до маја, али годишња количина падавина је ниска, у просјеку падне 195,1 mm годишње. Пјешчане олује са маглом су честе, посебно зими, као резултат велике влаге.

Клима Бершева
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 31,5
(88,7) 		35,2
(95,4) 		38,4
(101,1) 		43,8
(110,8) 		44,8
(112,6) 		46,0
(114,8) 		42,0
(107,6) 		43,8
(110,8) 		43,8
(110,8) 		41,7
(107,1) 		38,3
(100,9) 		32,5
(90,5) 		46
(114,8)
Средњи максимум, °C (°F) 24,6
(76,3) 		27,3
(81,1) 		32,0
(89,6) 		37,5
(99,5) 		38,7
(101,7) 		39,6
(103,3) 		39,3
(102,7) 		38,3
(100,9) 		38,7
(101,7) 		36,8
(98,2) 		31,9
(89,4) 		26,9
(80,4) 		39,6
(103,3)
Максимум, °C (°F) 17,7
(63,9) 		18,7
(65,7) 		22,0
(71,6) 		26,5
(79,7) 		30,5
(86,9) 		33,1
(91,6) 		34,7
(94,5) 		34,7
(94,5) 		32,9
(91,2) 		29,7
(85,5) 		25,0
(77) 		20,0
(68) 		27,13
(80,84)
Просек, °C (°F) 12,4
(54,3) 		13,2
(55,8) 		15,9
(60,6) 		19,7
(67,5) 		23,2
(73,8) 		26,1
(79) 		28,0
(82,4) 		28,1
(82,6) 		26,2
(79,2) 		23,2
(73,8) 		18,6
(65,5) 		14,4
(57,9) 		20,75
(69,37)
Минимум, °C (°F) 7,1
(44,8) 		7,7
(45,9) 		9,8
(49,6) 		12,8
(55) 		16,0
(60,8) 		19,0
(66,2) 		21,3
(70,3) 		21,5
(70,7) 		19,6
(67,3) 		16,7
(62,1) 		12,2
(54) 		8,8
(47,8) 		14,38
(57,87)
Средњи минимум, °C (°F) 2,8
(37) 		4,0
(39,2) 		5,3
(41,5) 		7,2
(45) 		11,1
(52) 		15,4
(59,7) 		18,4
(65,1) 		18,4
(65,1) 		16,0
(60,8) 		12,4
(54,3) 		7,5
(45,5) 		4,8
(40,6) 		2,8
(37)
Апсолутни минимум, °C (°F) 1,4
(34,5) 		0,5
(32,9) 		2,4
(36,3) 		4
(39) 		8
(46) 		13,6
(56,5) 		15,8
(60,4) 		15,6
(60,1) 		13
(55) 		10,2
(50,4) 		3,4
(38,1) 		3
(37) 		0,5
(32,9)
Количина падавина, mm (in) 48
(1,89) 		40
(1,57) 		29
(1,14) 		9
(0,35) 		3,6
(0,142) 		0
(0) 		0
(0) 		0
(0) 		0,5
(0,02) 		9
(0,35) 		18
(0,71) 		38
(1,5) 		195,1
(7,672)
Дани са падавинама 9 8 6 2 1 0 0 0 0,2 2 4 7 39,2
Релативна влажност, % 50 48 44 35 34 36 38 41 43 42 42 48 41,8
Извор #1: Метеоролошка станица Израела[106][107][108][109]
Извор #2: Метеоролошка станица Израела[110]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Бершева је један од најбрже растућих градова по броју популације и Израелу. Иако званично има око 200.000 становника, већи је у површини од Тел Авива и урбани план планира у будућности популацију између 450.000 и 500.000 становника.[111] Планирано је да има популацију од 340.000 до 2030. године.[86] Године 2010, Национални савјет за планирање и конструкцију одобрио је мастер план чији је циљ био повећање популације у Бершеви и њеном градском подручју на милион до 2020. године.[112] Према попису из 2018, у Бершеви живи 20.000 Арапа, што чини 10% укупне популације града.[113]

Израелски центар за статистику подијелио је градско подручје Бершеве на два подручја:

Градски прстенови у градској области Бершеве[114]
Градски прстенови Локација Популација (попис 2014) Густина становништва
(по km²) 		Становништво по годинама
стопа раста
Израелски Јевреји Израелски Арапи Остали[А] Укупно
Језгро[Б] 1 177,200 4,400 19,500 201,100 1,711.8 0.9%
Спољашњи прстен[В] 32 35,700 124,100 500 160,300 286.4 3.0%
Сјеверни дио 12 11,700 72,100 200 84,000 272.8 3.2%
Источни дио 8 14,900 52,000 200 67,100 527.8 2.7%
Западни дио 12 9,000 0 100 9,100 73.2 4.4%
Укупно 65 248,500 252,600 20,500 521,600 533.6 1.8%
  1. ^ Остали укључују хришћане и неизјашњене по питању религије.
  2. ^ Укључује град Бершеву.
  3. ^ Укључује градове Рахат и Офаким, локалне савјете Лехавим, Омер и Тел Шева, као и још мањих градова.

Економија

[уреди | уреди извор]
Небодер у Негеву.

Највише запослених у једној установи у Бершеви има у медицинском центру Сорока,[115] градској општини, Израелским одбрамбеним снагама и универзитету Бен Гурион. Главни комплекс израелске ваздушне индустрије позициониран је у главној индустријској зони, сјеверно од пута 60. Бројна електронска и хемијска постројења, укључујући фармацеутску индустрију Тева, налазе се у граду.

Бершева је постала и технолошки центар, а посебно се истиче у сајбер обезбјеђењу.[6] Велики технолошки парк изграђен је близу жељезничке станице Бершева.[116] Компаније Дојче телеком, Елбит систем, EMC, Локид Мартин, Ness Technologies, WeWork и RAD Data Communications отвориле су постројења у граду, док је компанија Jerusalem Venture Partners покренула сајбер инкубатор.[117] Научно-технолошки парк, који су финансирали фондација RASHI-SACTA, општина Бершева и приватни донатор, отворен је 2008. године.[116] Други парк високе технологије отворен је сјеверно од града, близу Омера.

На југоисточној страни града, позициониране су три индустријске зоне, Мактешим, Емек Сара и Кирјат Јехуди, као и индустријска зона између Кирјат Јехудија и старог града.

Локална власт

[уреди | уреди извор]
Зграда Окружног суда у Бершеви.

Град је дуго времена мучило лоше управљање, политички проблеми и лоше финансијско планирање. Од 2005, пажња је усмјерена на развој паркова и инфраструктуре. Године 2005, отворен је нови центар за младе, док је нови културни центар отворен 2008. Након доста година финансијог мучења, град је 2006 имао позитиван буџет.[118]

Званични грб Бершеве приказује Аврама како сади дрво тамариса, судећи према Књизи постања,[119] као и торањ повезан са градским грађевинама.

Први градоначелник Бершеве био је Давид Тувијах, који је на дужност ступио 1950, а остао је до 1961. Наслиједио га је Зејев Зризи, који је био на функцији само двије године, након чега је за градоначелника изабран Елијашу Нави, који је на тој функцији провео 23 године, до 1986. Моше Зилберман га је наслиједио, али је након три године, функцију преузео Јичак Рагер, који је остао на функцији до 1997. године. Наслиједио га је Давид Бунтфелд, али је на функцији провео само годину, након чега је Јаков Турнер ступио на дужност. Године 2008, Рувик Данилович, који је прије тога био замјеник градоначелника, побиједио је на изборима и преузео је функцију градоначелника.[120]

На изборима 2018, Данилович је освојио 92% гласова.[121]

Градоначелници Бершеве
Име Ступио на дужност Отишао са дужности Година на дужности
1 Давид Тувијаху 1950 1961 11
2 Зејев Зризи 1961 1963 2
3 Елијашу Нави 1963 1986 23
4 Моше Зилберман 1986 1989 3
5 Јичак Рагер 1989 1997 8
6 Давид Бунтфелд 1997 1998 1
7 Јаков Турнер 1998 2008 10
8 Рувик Данилович 2008

Институције образовања

[уреди | уреди извор]
Универзитет Бен Гурион.

Судећи према извештају CBS-а, Бершева има 81 школу и 33.623 ђака. Од тога, има 60 основних школа и 17.211 основаца, уз 39 виших школа у које иде 16.412 ученика. Након 12 разреда, колико се иде у школу у Бершеви, 52.7% ученика добило је сертификат зрелости, диплому Багрут 2001. У граду такође постоји неколико приватних школа и јешивота за религијски сектор.

У Бершеви се налази један од најпрестижнијих универзитета у Израелу — Универзитет Бен Гурион, који се налази у урбаном дијелу града, у четврту Делет. Остали битни факултети су Отворени универзитет Израела, Факултет инжењерства Шамон, Факултет академских наука Каје, Практични инжењерски факултет Бершеве (Hamikhlala ha technologit shel Be'er sheva),[122] и универзитетско насеље факултета за ваздух и простор — Технолошка школа Бершева.[123]

Градске четврти

[уреди | уреди извор]

Након проглашења независности Израела, Бершева је постала „лабораторија“ за архитектуру Израела.[124] Мишол гирит, градска четврт, изграђен је крајем 1950. године и био је први покушај да се створи алтернатива стандардном пројекту кућа у Израелу. Hashatiah (тепих), такође познат и као Hashekhuna ledugma (модел комшилука), поздрављен је од стране архитекти широм свијета.[124] Данас, Бершева је подијељена на 17 настањених четврти, као додатак Старом граду и Рамоту. Многа од четврти су именовани по слову из хебрејског алфабета, што такође има и нумеричку вриједност, али се неким новим окрузима дају понекад пуна имена.

Умјетност и институције културе

[уреди | уреди извор]
Биоскоп Керен, први биоскоп у Негеву.

Године 1953, биоскоп Керен, први биоскоп у Негеву отворен је у Бершеви. Изградила га је организација Хистадрут и имао је мјеста за 1.200 особа.[125] Бершева је база израелске симфоније, основане 1973. Током година, развила је широк репертоар симфонијских радова, концерата за соло извођаче и велика хорска извођења. Међу њима су Израел у Египту од Шуберта и Моцарта, Росинијева "Стабат матер" и Вивалдијева Глорија. Свјетски познати извођачи наступили су као солисти са симфонијом, укључујући Пинкаса Цукермана, Жан Пјера Рампала, Шлома Минца]], Герија Керија и Пола Тортелијера.[126] Године 1970, подигнута је скулптура као спомен плоча палим израелским борцима, на брду сјевероисточно од града.[127] Бершева театар отворен је 1973. Свјетлећа оперска група Негева оформљена је 1980 и изводи мјузикле на енглеском сваке године.[128]

Облици рељефа у граду укључују Аврамове Изворе и стару турску жељезничку станицу, док је фокус на развојним плановима.[129] Кућа умјетника у Негеву, показује илустрације које у одређеном смислу подсећају на Негев.[130]

Музеј умјетности Негев отворен је поново 2004, у кући која је служила као боравак гувернера области током Османске владавине, док је у Старом граду успостављан центар за умјетност за младе људе.

Године 2009, изграђен је нови информациони центар за туристе, Пролаз до Негева.[131]

Велика џамија у Бершеви

[уреди | уреди извор]
The Great Mosque of Beersheba in 1948
Велика џамија у Бершеви 1948.

Године 1906, током владавине Османског царства, саграђена је велика џамија Бершеве, уз помоћ донација прикупљаних од Бедуина у Негеву. Активно је коришћена за молитве све док град није пао под израелску власт 1948.[132]

Џамија је до 1953. коришћена као градска судница, а током 1950-их претворена је у археолошки музеј, а 1990-их је затворена због реновирања. Град је намјеравао да је претвори у археолошки сектор музеја Негев, који ће бити посвећен јеврејској култури,[133] против чега су писали петицију Муслимани и Бедуинска заједница, тражећи да се џамија врати у употребу и да се дозволе молитве.[133] Град је одбио захтјев, уз образложење да активна џамија у срцу јеврејског града није могућа.[133]

Године 2011, Врховни суд правде у Израелу, дјелимично је прихватио петицију против града, прихватајући да се џамија претвори у музеј, али да буде посвећена исламској култури, без дозволе за обављање молитви.[134]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]
Пјешачки мост од жељезничке станице до Универзитета Бен Гурион.

Бершева је средиште транспорта у јужном Израелу; нуди друмски, жељезнички и ваздушни саобраћај. Повезана је са Тел Авивом преко аутопута 40, другог највећег аутопута у Израелу, који пролази источно од града и познат је као „Бершева бајпас“, због тога што нуди путницима са сјевера да путују на југ, избјегавајући пролазак кроз центар града. Од запада до истока, град је подијељен аутопутем 25, који иде до Ашкелона и појаса Газе на сјеверозападу и Димоне на истоку. Трећи аутопут — аутопут 60, повезује Бершеву са Јерусалимом и саобраћајницом Шокет, а пролази и поред Западне обале. На локалном нивоу, дуж града су изграђене саобраћајнице у облику прстена, које служе да се смање гужве у граду. Улица 406 иде од сјевера до југа града, пролазећи кроз градски центар.

Аутобуска компанија, Метродан Бершева, почела је са радом 2003. године. До 2016, посједовала је 90 аутобуса и саобраћала на 19 линија, од којих већина полази са главне градске аутобуске станице.[135] Тим линијама су раније саобраћали градски аутобуси, познати као „Урбани аутобуски сервис Бершеве“. На дан 25. новембра 2016. године, компанија Дан Бершева је преузела градски аутобуски саобраћај, док је компанија Метродан Бершева угашена. Након што је преузела аутобуски саобраћај, компанија Дан Бершева је увела електронски начин плаћања, што је уобичајено у Бершеви.[136] Аутобуски међуградски саобраћај из Бершеве врше компанија Еџер, Дан бадаром и Метрополитан.[137]

У граду постоје двије жељезничке станице. Стара, станица Сјеверни универзитет Бершева, пролази поред Универзитета Бен Гурион и медицинског центра Сорока, док нова, Централна жељезничка станица Бершеве, пролази поред главне аутобуске станице. Између двије жељезничке станице, пруге се дијеле на два дијела и настављају до Димоне и Мртвог мора. Планирано је проширење до Елијата и Арада.[138]

Централна аутобуска станица у Бершеви.

Станица Сјеверни универзитет Бершева је крајња станица воза који саобраћа из Димоне. Свим жељезничким станицама може да се приступи из Бершеве, преко трансфер станица у Тел Авиву и Лоду. До 2012, жељезничке станице до Бершеве имале су конфигурацију од по једне споре пруге, са оштрим кривинама и доста мјеста за укрштање, што ограничава брзину воза. Између 2004 и 2012, пруге су реновиране коришћењењем система поравнања, како би се избјегла укрштања и додата је по још једна пруга. Реконструкција је коштала 2,8 милијарди и значајно је смањен период путовања и повећан интензитет саобраћаја до и из Тел Авива, као и од Кирјат Моцкина до Бершеве.[139] Планирана је изградња система брзих пруга, од Бершеве до Тел Авива и Елијата.[140]

Дужи период постоји план за изградњу лаког шинског система, што је и уврштено у мастер план развоја града.[141] Уговор за изградњу потписан је 1998, али није спроведен. Године 2008, министар финансија Израела, објавио је да ће замрзнути изградњу пројекта лаког шинског система у Тел Авиву и умјесто тога започети изградњу у Бершеви, али ипак пројекат није реализован. Године 2014, градоначелник Бершеве, Рувик Данилович, изјавио је да ће лаки шински систем бити изграђен у граду.[142][143][144] Године 2017. министар саобраћаја Израела дао је дозволу Бершеви да започне са прелиминарним планом лаког шинског система.[145]

Спорт

[уреди | уреди извор]

Хапоел Бершева наступа у Премијер лиги Израела, након промоције из другог ранга — Леумит лиге, у сезони 2008/09. Своје утакмице игра на стадиону Турнер. Хапоел је био првак Израела пет пута: 1975, 1976, 2016, 2017 и 2018, док је Куп освојио 1997. У граду постоје још два локална клуба, Макаби Бершева, из четврти Неве Ној и ФК Бершева из четврти Далет, који је насљедник угашеног клуба Беитар Аврам Бершева.

У граду постоји и кошаркаши клуб — Хапоел Бершева, који наступа у арени Конч, капацитета 3.000 мјеста.

Елија Вивиани, прије старта треће етапе Ђиро д’Италије 2018 у Бершеви.

Бершева је постала национални шаховски центар Израела, захваљујући мигрантима из Совјетског Савеза. У граду се налази више велемајстора него у било ком другом граду у свијету.[146] Град је био домаћин Свјетског првенства у шаху 2005, а шах се учи у градским вртићима.[147] Шаховски тим Израела је освојио сребрну медаљу на 38. Шаховској олимпијади 2008. године,[148] као и бронзану медаљу на 39. Олимпијади 2010. Елија Левант је основао шаховски клуб 1973.[149]

У граду се налази други највећи рвачки центар у Израелу, AMI школа рвања. Центар води Леонид Шулман и има отприлике 2.000 ученика, од којих су већина потомци миграната из Совјетског Савеза. Макаби Бершева има тим за рвање слободним стилом, док Хапоел Бершева има тим за рвање грчко-римским стилом. На Свјетском првенству у рвању 2010, студенти школе AMI освојили су пет медаља.[150] Крикет се игра под надлежности Крикет асоцијације Израела. у граду се такође налази рагби клуб, чији су сениори и јуниори освојили неколико титула првака државе.[151] У граду се налази и тениски центар, који је отворен 1991. године и садржи осам терена. Такође, у граду се налази и неколико аеродрома који служе за ваздухопловно једриличарство.

Бершева је била један од градова домаћина Ђиро д’Италије 2018, чији је старт био у Израелу, што је било први пут у историји да је Ђиро стартовао ван Европе. Бершева је била домаћин треће етапе, до Елијата,[152] гдје је у спринту побиједио Елија Вивиани, испред Саше Модола и Сема Бенета.[153]

Еколошке награде

[уреди | уреди извор]

Године 2012, кружна стаза од 42 km за планинарење, која се простире око града, освојила је треће мјесто на годишњем такмичењу Европске саобраћајне асоцијације.[154]

Познати становници

[уреди | уреди извор]
Илан Рамон, први израелски астронаут умро у катастрофи спејс-шатла Колумбија.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Сестрински градови

[уреди | уреди извор]

Бершева је у сестринским односима са 13 градова:[155]

Африка

Азија

Европа Сјеверна Америка

Океанија

Јужна Америка

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ према преводу Старога завета Ђуре Даничића

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Population in the Localities 2018" (XLS)”. cbs.gov.il. Israel Central Bureau of Statistics. 25. 8. 2019. Приступљено 27. 5. 2020. 
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 148. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Mildred Berman (1965). „The Evolution of Beersheba as an Urban Center”. Annals of the Association of American Geographers. 55 (2): 308—326. doi:10.1111/j.1467-8306.1965.tb00520.x. 
  4. ^ Guide to Israel, Zev Vilnay, Hamakor Press, Jerusalem, 1972, p. 309–14
  5. ^ „Beersheba Masters Kings, Knights, Pawns”. latimes.com. Los Angeles Times. 30. 1. 2005. Приступљено 27. 5. 2020. 
  6. ^ а б „Beersheva: Israel's emerging high-tech hub - Globes English”. globes.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  7. ^ „Genesis Chapter 21 בְּרֵאשִׁית”. mechon-mamre.org. Архивирано из оригинала 01. 08. 2020. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  8. ^ „Genesis Chapter 26 בְּרֵאשִׁית”. mechon-mamre.org. Архивирано из оригинала 16. 01. 2021. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  9. ^ „Genesis 21:22-34 New Revised Standard Version”. biblegateway.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  10. ^ „Genesis 26:23-33”. mechon-mamre.org. Приступљено 27. 5. 2020. 
  11. ^ Genesis 21:22-34
  12. ^ Freedman, David Noel; Myers, Allen C. (2000). Eerdmans Dictionary of the Bible. William B. Eerdmans Publishing Company. 
  13. ^ Genesis 26:23–33
  14. ^ Genesis 28:10–15
  15. ^ Genesis 46:1–7
  16. ^ Joshua 15:28
  17. ^ Joshua 19:2
  18. ^ I Samuel 8:2
  19. ^ I Samuel 14:48
  20. ^ I Samuel 15:2–9
  21. ^ I Kings 19:3
  22. ^ Amos 5:5
  23. ^ Amos 8:14
  24. ^ а б „Beer Sheva”. Jewishmag.com. Архивирано из оригинала 30. 4. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  25. ^ 2 Kings 12:1
  26. ^ „Beersheba”. Jewishvirtuallibrary.org. 21. 10. 1948. Приступљено 27. 5. 2020. 
  27. ^ Herzog, Z (1984). Beer-sheba II: The Early Iron Age Settlement. Institute of Archaeology, Tel Aviv University and Ramot Publishing Co. Tel Aviv. 
  28. ^ а б „Be'er Sheva”. ynet encyclopedia. 
  29. ^ а б Rapport, Arial. מכורש עד אלכסנדר: תולדות ישראל בשלטון פרס. Open University of Israel. стр. 196—198. 
  30. ^ а б The Origin of the Limes Palaestinae and the Major Phases in its Development. Studien zu den Militärgrenzen Roms. 1967. 
  31. ^ The Scripture Gazetteer: A Geographical, Historical, and Statistical Account of the Empires, Kingdoms, Countries, Provinces, Cities, Towns, Villages, Mountains, Valleys, Seas, Lakes, Rivers, &c Mentioned in the Old and New Testaments: Their Ancient History, Natural Productions, and Present State: with an Essay on the Importance and Advantage of the Study of Sacred Geography. 1. 1883. стр. 308. 
  32. ^ „הקדמה לתולדות באר שבע וסיפוריה”. Приступљено 27. 5. 2020. 
  33. ^ „Salvage excavation In Ramot Nof, Be'er Sheva”. JSTOR 23457938. 
  34. ^ а б в Yitzhak, Reiter (2017). Contested Holy Places in Israel–Palestine: Sharing and Conflict Resolution. Taylor & Francis. стр. 209. ISBN 978-1-351-99885-7. Приступљено 27. 5. 2020. 
  35. ^ Kressel, Gideon M.; Ben-David, Joseph (1996). „The Bedouin Market: the axis around which Beer-Sheva developed in the British Mandatory Period” (PDF). Nomadic Peoples. The Commission on Nomadic Peoples of the International Union of Anthropological and Ethnological Services (IUAES) (39): 3—28. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  36. ^ Abu-Rabia, Aref (2001). A Bedouin Century: Education and Development among the Negev Tribes in the 20th century. Berghahn Books. Приступљено 27. 5. 2020. 
  37. ^ а б в г д ђ е Yasemin Avcı (2009). „The application of Tanzimat in the desert: The Bedouins and the creation of a new town in Southern Palestine (1860–1914)”. Middle Eastern Studies. 45 (6): 969—983. doi:10.1080/00263200903268728. 
  38. ^ 'Aref Abu-Rabi'a (2001). A Bedouin Century. Berghahn Books. стр. 8—10. 
  39. ^ George L. Robinson (1901). „The Wells of Beersheba”. The Biblical World. 17 (4): 247—255. doi:10.1086/472788 Слободан приступ. 
  40. ^ Palestine Exploration Fund, Quarterly Report for April 1901. стр. 100. 
  41. ^ Gellner, Ernest (1995). Anthropology and Politics: Revolutions in the Sacred Grove. Basil Blackwell. стр. 212—228. Приступљено 27. 5. 2020. 
  42. ^ Alois Musil (1908). Arabia Petraea. 2. Wien. стр. 66. Приступљено 27. 5. 2020. 
  43. ^ George L. Robinson (1908). „Beersheba Revisited”. The Biblical World. 31 (5): 322+327—335. doi:10.1086/474045 Слободан приступ. 
  44. ^ Gerdos, Yehuda (1985). „Basis of Beersheba City Planning”. Ур.: Na'or, Mordechai. Settlement of the Negev, 1900–1960 (на језику: хебрејски). Jerusalem, Israel: Yad Yitzhak Ben-Zvi. стр. 167—177. 
  45. ^ Rageb, Gideon (2013). Ottoman Town Planning in Late 19th and early 20th Century Palestine. 3rd International Geography Symposium. стр. 23—32. 
  46. ^ Vilnai, Ze'ev (1969). „Be'er Sheva”. Ariel Encyclopedia (на језику: хебрејски). 1. Tel Aviv, Israel: Sifriyat HaSadeh. стр. 473—515. 
  47. ^ Cotterell, Paul (1986). „Chapter 3”. The Railways of Palestine and Israel. Abingdon, UK: Tourret Publishing. стр. 14–31. ISBN 978-0-905878-04-1. 
  48. ^ Biger, Gideon (1994). An Empire in the Holy Land: Historical Geography of the British Administration in Palestine, 1917–1929. St. Martin's Press, New York, Magnes Press, Jerusalem. стр. 23–24. 
  49. ^ „Senate Debates: 60th Anniversary of the State of Israel”. 18. 3. 2008. Приступљено 27. 5. 2020. 
  50. ^ Medlicott, Jeanne (21. 4. 2015). „Beersheba Lighthorse Anzac diorama unveiled in Narooma”. Narooma News. Приступљено 27. 5. 2020. 
  51. ^ Biger 1994, стр. 119.
  52. ^ Kark, Ruth; Frantzman, Seth J. (април 2012). „The Negev: Land, Settlement, the Bedouin and Ottoman and British Policy 1871–1948”. British Journal of Middle Eastern Studies. 
  53. ^ J. B. Barron, ур. (1923). „Table V”. Palestine: Report and General Abstracts of the Census of 1922. Government of Palestine. стр. 11. 
  54. ^ E. Mills, ур. (1932). Census of Palestine 1931. Population of Villages, Towns and Administrative Areas. Jerusalem: Government of Palestine. стр. 7. 
  55. ^ „United Nations Conciliation Commission for Palestine”. Архивирано из оригинала 20. 7. 2014. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  56. ^ а б United Nations Special Committee on Palestine, Report to the General Assembly. II. UNGA Resolution 181. 3. 9. 1947. Архивирано из оригинала 10. 9. 2015. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  57. ^ Shapira, Anita (2015). Yigal Allon, Native Son: A Biography. University of Pennsy. стр. 239. ISBN 978-0-812-20343-1. Приступљено 27. 5. 2020. 
  58. ^ Shapira 2015, стр. 245.
  59. ^ а б Morris, Benny (2004). The Birth of the Palestinian Refugee Problem Revisited. Cambridge University Press. стр. 467. Приступљено 27. 5. 2020. 
  60. ^ а б Shapira, Anita (2007). Yigal Allon: Native Son. University of Pennsylvania Press. стр. 245. Приступљено 27. 5. 2020. 
  61. ^ а б Alef, Abu-Rabia (2007). Cities of the Middle East and North Africa: A Historical Encyclopedia,. ABC-CLIO. стр. 80. ISBN 978-1-576-07919-5. Приступљено 27. 5. 2020. 
  62. ^ Simha, Flapan. „The Palestinian Exodus of 1948”. Journal of Palestine Studies. 16, No. 4 (Summer, 1987: 3—26. Приступљено 27. 5. 2020. 
  63. ^ Benny, Morris (1987). The birth of the Palestinian refugee problem, 1947–1949. Cambridge University Press. стр. 245. ISBN 0-521-33028-9. Приступљено 27. 5. 2020. 
  64. ^ Zeev, Tzahor (1993). The 1949 Air Clash between the Israeli Air Force and the RAF. 28, No. 1. Journal of Contemporary History. стр. 75—101. Приступљено 27. 5. 2020. 
  65. ^ „The Canadian Jewish Chronicle - Google News Archive Search”. 
  66. ^ „Pittsburgh Post-Gazette - Google News Archive Search”. 
  67. ^ Allouche, Jeremy. The Oriental Communities in Israel, 1948-2003. стр. 35. Приступљено 27. 5. 2020. 
  68. ^ „How Sea of Immigrants Tamed the Negev Wilderness”. [мртва веза]
  69. ^ а б „Jewish National Fund: Be'er Sheva River Park”. Jnf.org. Архивирано из оригинала 27. 06. 2012. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  70. ^ а б в г „Beit Eshel Park, Beersheba”. Blueprint Negev. Приступљено 27. 5. 2020. 
  71. ^ „Jewish National Fund plants an emissary in the Bay area”. Jweekly.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  72. ^ „Negev Beersheba River park”. www.jnf.org. Архивирано из оригинала 18. 05. 2019. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  73. ^ „Upwelling of Renewal”. Times of Israel. Приступљено 27. 5. 2020. 
  74. ^ רועי צ'יקי ארד 8 July 2011 00:54 עודכן ב: 23:15. „שיגעון המים של בירת הנגב – חינוך וחברה – הארץ”. Haaretz.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  75. ^ „mynet באר שבע – תגידו, צריך חוף ים בבאר שבע?”. Mynet.co.il. 20. 6. 1995. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  76. ^ „מקומי – באר שבע nrg – ...דרעי עצבני: רב העיר ב"ש יוצא לקרב”. Nrg.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  77. ^ „Skyscrapers dotting Tel Aviv landscape | j. the Jewish news weekly of Northern California”. Jweekly.com. 29. 3. 1996. Приступљено 27. 5. 2020. 
  78. ^ „Beersheba desert bloom”. globaltravelerusa.com. Архивирано из оригинала 5. 11. 2012. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  79. ^ „Rambam Square 2, Beer Sheva”. IL /: Emporis.com. 21. 7. 2003. Приступљено 27. 5. 2020. 
  80. ^ „All buildings | Buildings”. Emporis. 21. 7. 2003. Приступљено 27. 5. 2020. 
  81. ^ „Rambam Square 2 | Buildings”. IL: Emporis. 21. 7. 2003. Приступљено 27. 5. 2020. 
  82. ^ „skyscrapers | Buildings”. Emporis. Приступљено 27. 5. 2020. 
  83. ^ „ynet מגדלים בלב המדבר: תנופת הבנייה מגיעה לב"ש – כלכלה”. Ynet.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  84. ^ „Construction Boom Hits Beersheba”. YNET News. Приступљено 27. 5. 2020. 
  85. ^ „Beersheba opts for trees over urban sprawl – Israel Environment, Ynetnews”. Ynetnews.com. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020. 
  86. ^ а б „Beer Sheva to have population of 340,000 by 2030”. Globes. Приступљено 27. 5. 2020. 
  87. ^ „64 פצועים, מהם שניים קשה ושלושה בינוני, בפיגוע בתחנה המרכזית בבאר שבע”. גלובס. 20. 10. 1998. Приступљено 27. 5. 2020. 
  88. ^ „Palestinian Bomber Kills Only Himself Near Israeli Bus Station”. New York Times. Приступљено 27. 5. 2020. 
  89. ^ „חדשות – צבא וביטחון nrg – ...כיפת ברזל יירטה שתי רקטות”. Nrg.co.il. 31. 10. 2011. Приступљено 27. 5. 2020. 
  90. ^ „ynet גראד דוחה מחאה? "גם ספטמבר לא יזיז אותנו" – חדשות”. Ynet.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  91. ^ „חדשות – צבא וביטחון nrg – ...רקטה התפוצצה בבאר שבע; חיל”. Nrg.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  92. ^ „חדשות – צבא וביטחון nrg – ...הרוג ושישה פצועים בפגיעות”. Nrg.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  93. ^ „פיגוע בבאר-שבע: ערבי תקף בגרזן ופצע שניים | שלימות הארץ | חדשות”. Hageula.com. 27. 6. 2011. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  94. ^ „באר שבע: כוחות גדולים במצוד אחר "התוקף בפטיש" – וואלה! חדשות”. News.walla.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  95. ^ „אלמוני תקף שני גברים בפטיש ליד עיריית באר שבע – וואלה! חדשות”. News.walla.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  96. ^ „נענע10 – סוכל ניסיון פיגוע בבאר שבע: פלסטיני שתכנן לבצע פיגוע דקירה נעצר בדירת מסתור בעיר – חדשות”. News.nana10.co.il. 17. 6. 2009. Архивирано из оригинала 4. 2. 2012. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  97. ^ „חדשות 2 – סוכל פיגוע דקירה בבאר שבע: מחבל נעצר בדירת מסתור”. Mako.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  98. ^ Sterman, Adiv; Gross, Judah Ari. „Terrorist opens fire at Beersheba bus station, kills one, wounds 11”. www.timesofisrael.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  99. ^ „Islamic Jihad terror attacks in Beer Sheva thwarted”. BICOM. Приступљено 27. 5. 2020. 
  100. ^ „i24NEWS”. www.i24news.tv. Приступљено 27. 5. 2020. 
  101. ^ а б „סמל העיר”. עיריית באר שבע. Архивирано из оригинала 26. 4. 2019. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  102. ^ Genesis 21:33
  103. ^ „The climate of Beer Sheva”. Архивирано из оригинала 25. 3. 2008. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  104. ^ טייג, אמיר (29. 3. 2010). „כל חייל שניווט פעם בגבעות גורל ישמח לשמוע שאת הג'בלאות החשופות החליפו וילות עם גינות פורחות”. Приступљено 27. 5. 2020 — преко TheMarker. 
  105. ^ „Be'er Sheva rejoices after rare snowfall”. ynetnews.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  106. ^ „Averages and Records for Beersheba (Precipitation, Temperature and Records [Excluding January and June] written in the page) between 1981 and 2000”. Israel Meteorological Service. август 2011. Архивирано из оригинала 14. 9. 2010. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  107. ^ „Records Data for Israel (Data used only for January and June)”. Israel Meteorological Service. Приступљено 27. 5. 2020. 
  108. ^ „Temperature average” (на језику: хебрејски). Israel Meteorological Service. Архивирано из оригинала 18. 6. 2013. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  109. ^ „Precipitation average” (на језику: хебрејски). Архивирано из оригинала 25. 9. 2011. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  110. ^ „הסבר לקובץ ערכי טמפרטורה 2013” (PDF). Israel Meteorological Service]. 2013. стр. 11. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 1. 2016. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  111. ^ „The Blueprint Negev and the Future of Israel | Jerusalem Post – Blogs”. Blogs.jpost.com. 18. 10. 2012. Архивирано из оригинала 30. 12. 2012. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  112. ^ „תוכנית באר שבע אושרה; המטרה – מיליון תושבים עד שנת 2020”. Calcalist.co.il. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020. 
  113. ^ „In first, Arab to run in Beersheba municipal elections”. maannews.net. Ma'an News Agency. 5. 9. 2013. Приступљено 27. 5. 2020. 
  114. ^ „Localities, Population And Density Per Sq. Km. By Metropolitan Area” (PDF). Приступљено 27. 5. 2020. 
  115. ^ „About Soroka University Medical Center”. hospitals.clalit.co.il. 
  116. ^ а б „Dun's 100 2007 – Be'er-Sheva Municipality VP”. Duns100.dundb.co.il. Архивирано из оригинала 21. 2. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  117. ^ Bousso, Nimrod (24. 4. 2015). „Desert Storm: Be'er Sheva Rapidly Emerges as Global Cyber Center”. Ha'aretz. Приступљено 27. 5. 2020. 
  118. ^ „Beer-Sheva Municipality”. duns100.dunb.co.il. Архивирано из оригинала 21. 2. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  119. ^ Genesis / Bereishit 21:33
  120. ^ „Secular candidate elected Jerusalem mayor”. Enews20.com. 12. 11. 2008. Архивирано из оригинала 15. 2. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  121. ^ Schiff, Ben (1. 11. 2018). „סופי: התוצאות בבאר שבע כולל קולות החיילים”. Mynet Be'er Sheva (на језику: хебрејски). Приступљено 27. 5. 2020. 
  122. ^ „technical college website”. Tcb.ac.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  123. ^ „school website”. Techni-bs.iscool.co.il. Приступљено 27. 5. 2020. 
  124. ^ а б „Magic Carpet: The Carpet-Style Patio Homes of Be'er Sheva”. Haaretz.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  125. ^ Wolfson, Edi; Zivan, Zee (2017). Be'er-Sheva Tours and Trails. стр. 20. 
  126. ^ „Sounds from the South”. Архивирано из оригинала 9. 10. 2012. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  127. ^ „h2g2 – Be'er Sheva, Israel – A4499625”. BBC. Архивирано из оригинала 31. 5. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  128. ^ „The salons of the South – Haaretz – Israel News”. Haaretz. 24. 12. 2006. Приступљено 27. 5. 2020. [мртва веза]
  129. ^ „Blueprint for Beersheba”. JPost. Приступљено 27. 5. 2020. 
  130. ^ „Touch and feel the Negev”. JPost. Приступљено 27. 5. 2020. 
  131. ^ Lubliner, Elan (21. 2. 2009). „'Gateway' center aims to help the Negev bloom again”. Jerusalem Post. Around Israel. Архивирано из оригинала 13. 8. 2011. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  132. ^ „In latest attack on Palestinian heritage, Israel reopens museum in old mosque”, Al Akhbar Newsletter, 22. 12. 2014, Архивирано из оригинала 25. 2. 2017. г., Приступљено 27. 5. 2020 
  133. ^ а б в „Will Be'er Sheva allow Muslims to use city's only mosque? – Haaretz – Israel News”. Haaretz. Архивирано из оригинала 6. 6. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  134. ^ Curiel, Ilana (24. 7. 2011). „Beersheba mosque to become Islam museum”. Yediot Ahronot. Приступљено 27. 5. 2020. 
  135. ^ „Transportation in the Negev”. Negev Information Center. Архивирано из оригинала 14. 6. 2008. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  136. ^ „תשלום עבור נסיעה - דן באר שבע”. www.danbr7.co.il. Архивирано из оригинала 22. 2. 2017. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  137. ^ „Map of lines of the Metropoline company” (на језику: хебрејски). Metropoline. Архивирано из оригинала 17. 12. 2008. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  138. ^ Hazelkorn, Shahar (17. 3. 2008). „Mofaz Decided: A Railway to Eilat Will Be Built”. Ynet (на језику: Hebrew). Архивирано из оригинала 21. 3. 2008. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  139. ^ Bocker, Ran (15. 7. 2012). „From Beersheva to Tel Aviv in 55 MInutes”. Ynet (на језику: хебрејски). Приступљено 27. 5. 2020. 
  140. ^ „Eilat high speed rail line gets green line”. Airrailnews.com. 14. 2. 2013. Архивирано из оригинала 10. 4. 2013. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  141. ^ „mynet באר שבע – רכבת קלה? הצחקתם את הבאר שבעיים”. Mynet.co.il. 20. 6. 1995. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  142. ^ „נחתם ההסכם הסופי לתכנון רכבת קלה בבאר שבע - גלובס”. 
  143. ^ „"מספיק להגר למרכז - יש כאן דירות בחצי מיליון שקל, והרבה מהן" - Bizportal”. Приступљено 27. 5. 2020. 
  144. ^ „Tel Aviv light rail project may be stopped in its tracks”. Приступљено 27. 5. 2020. 
  145. ^ „Beer-Sheva develops light rail plans”. 11. 7. 2017. Приступљено 27. 5. 2020. 
  146. ^ Bekerman, Eitan (4. 9. 2006). „Chess masters set to compete in world blitz championship”. Haaretz. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  147. ^ „World Team Championship in Beer Sheva, Israel”. World Chess Federation. 1. 11. 2005. Приступљено 27. 5. 2020. 
  148. ^ Tzahor, Uri (26. 11. 2008). „Israel takes silver medal at Chess Olympiad”. Ynewnews.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  149. ^ Gavin Rabinowitz (12. 12. 2004). „Beersheba is king of world chess”. Jerusalem Post. стр. 4. Архивирано из оригинала 14. 6. 2011. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  150. ^ „mynet באר שבע – באר שבע מובילה במאבק על ספורט ההאבקות”. Mynet.co.il. Архивирано из оригинала 6. 8. 2017. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  151. ^ „ミニ”. Архивирано из оригинала 29. 5. 2007. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  152. ^ Ryan, Barry (18. 9. 2017). „Giro d'Italia 2018 will begin with Jerusalem individual time trial”. cyclingweekly.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  153. ^ Cary, Tom (6. 5. 2018). „Elia Viviani claims second straight stage win at Giro d'Italia”. telegraph.co.uk. Приступљено 27. 5. 2020. 
  154. ^ „Beersheba wins EU's green travel award”. Ynetnews.com. 20. 6. 1995. Приступљено 27. 5. 2020. 
  155. ^ „International Relations of the City of Beersheba” (на језику: хебрејски). Beersheba Municipality. Архивирано из оригинала 13. 2. 2012. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  156. ^ „Villes amies de Bouaké” (на језику: француски). mairiebke.e-monsite.com. Архивирано из оригинала 20. 10. 2014. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  157. ^ „Partner Cities of Lyon and Greater Lyon”. copyright 2008 Mairie de Lyon. Архивирано из оригинала 19. 7. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Thareani-Sussely, Yifat (2007). „The 'Archaeology of the Days of Manasseh' Reconsidered in the Light of Evidence From The Beersheba Valley”. Palestine Exploration Quarterly. 139 (2): 69—77. doi:10.1179/003103207x194091. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бершева&oldid=28402724”