Пређи на садржај

Геј икона

С Википедије, слободне енциклопедије

Геј икона је јавна личност, историјска или фиктивна, која ужива велики број обожавалаца и обожаватељки унутар ЛГБТ+ заједнице. Квалитети који их најчешће истичу као такве су гламур, ексцентричност, борбеност, андрогинија и други. Оне могу и не морају бити неког од не-хетеро сексуалних опредељења, а исто тако могу а и не морају се борити за права ЛГБТ заједнице и пружати им подршку. Историјске личности којима је додељен епитет геј иконе најчешће су трагичне, осуђиване, контроверзне, патничке фигуре (свеци, владари и владарке, књижевници), док модерне геј иконе углавном долазе из света забаве и поп културе.

Историјске личности

[уреди | уреди извор]
Свети Севастијан, прва у историји забележена мушка геј икона

Једна од првих геј икона у историји је Свети Севастијан, хришћански мученик и светац.[1] Његово снажно, голо тело, приказивано са стрелом дубоко забоденом у месо, и лице које се не грчи у болу већ изгледа занесено, вековима су инспирисали сликаре, а у деветнаестом веку његово обожавање постало је прави култ.[2] Публициста Ричард Кеј, написао је да су савремени хомосексуалци у њему видели диван приказ хомосексуалне жеље, као и прототип човека који потискује своју хомосексуалност. Британски писац Оскар Вајлд, који је и сам био геј, користио је име Себастијан за неке своје ликове,[3] док је амерички писац и драматург Тенеси Вилијамс (такође геј), Себастијаном назвао главног лика у својој представи Изненада, прошлог лета.[4] У филмској верзији из 1959. године, Себастијана је играо Монтгомери Клифт, један од првих америчких глумаца који је признао да има бисексуалне склоности. Енглеска краљица Ана Болен, призната икона феминизма, знала је за хомосексуалност свог брата, Џорџа Болена, али јој то није сметало. Користећи сопствени утицај, Боленова га је уздигла у један од највећих положаја на двору.[5][6]

Међу најпознатије геј иконе давнијих времена, поред светог Севастијана и енглеске краљице Ане Болен, убрајају се и египатске владарке Хатшепсут, Нефертити, Клеопатра, грчка песникиња Сапфа, римски цар Хадријан, Микеланђело, енглеске краљице Елизабета I и Викторија, књижевници Маркиз де Сад, Оскар Вајлд, Шарл Бодлер, Гертруда Стајн, Жан Жене, Вирџинија Вулф и други.[тражи се извор]

Геј иконе данашњице

[уреди | уреди извор]

Највеће геј иконе су велика имена поп културе. То су најчешће глумице или глумци (попут Барбре Страјсенд, Марлен Дитрих, Џејка Џиленхола, Бети Дејвис, Мерилин Монро, Елизабет Тејлор, Џули Ендруз, Лајзе Минели) или певачице и групе (Бет Мидлер, Пинк, Шер,[7] Синди Лопер, Глорија Гејнор, Елтон Џон, Дона Самер, Дајана Рос, Кристина Агилера, Бритни Спирс, Фреди Меркјури, Дејвид Боуи, АББА, Кајли Миног, Доли Партон, Витни Хјустон, Џорџ Мајкл[8]). Највећим геј иконама свих времена сматрају се Џуди Гарланд[9] и Мадона[7].Највећа геј икона данашњице је певачица Лејди Гага.

Геј иконе у Србији

[уреди | уреди извор]

У Србији су се, због политичких и социјалних прилика, геј иконе појавиле релативно скоро. То су најчешће певачице популарне музике, глумице, спортисти, књижевници, ређе политичари или глумци.

Избори за геј икону

[уреди | уреди извор]

У периоду од 2007. до 2016. ЛГБТ портали су једном годишње бирали српску геј икона. Као геј икона године бира се личност која је својим јавним залагањем допринела побољшању положају ЛГБТ заједнице у току претходне године. Осим геј иконе године, бира се хомофоб године.

Избор за геј икону
Година Избор вршио Геј икона године Хомофоб године
2007[10] портал Queeria Биљана Србљановић, Новак Ђоковић
2008[11][12] портал Queeria Индира Радић, Младен Обрадовић
2009[13][14] GayEcho Мирјана Карановић, Марко Караџић
2010[15] GayEcho Јелена Карелеуша, Боривој Ђаволак Грујичић
2011[16][17] GayEcho Марина Перезић, Андреја Пејић
2012[18] GayEcho Бранко Цвејић, Гордана Митровић
2013[19] GayEcho Жарко Стојановић, Сташа Зајовић Жељко Јоксимовић
2014[20] GayEcho, портал IDAHO Кончита Вурст
2015[21] GayEcho Хелена Вуковић, Славен Дошло Југ Радивојевић
2016[22] GayEcho Ана Брнабић, Небојша Глоговац Бранкица Јанковић

Награда Дуга

[уреди | уреди извор]

Од 2013. године Геј стрејт алијанса (ГСА) установила је награду Дуга, која се додељује поводом 17. маја - Међународног дана борбе против хомофобије и трансфобије. За награду могу бити номиновани сви они који су својим делом, ангажовањем, радом и резултатима допринели смањењу хомофобије и трансфобије, заштити и унапређењу људских права ЛГБТ особа, побољшању положаја и квалитета живота ЛГБТ особа и промоцији равноправности и толеранције према ЛГБТ популацији.

Добитници награде Дуга
Година Добитници
2012/2013[23] Одељење за организацију, превенцију и рад полиције у заједници
2013/2014[24] Тања Мишчевић
2014/2015[25] Јадранка Јоксимовић
2015/2016[26] Александар Стојменов
2016/2017[27] Ана Брнабић
2017/2018[28] Ирена Мишовић
2018/2019[29] Ауторско-продуцентски тим серије Јутро ће променити све
2019/2020[30] Милош Тимотијевић

Учесници Београд прајда

[уреди | уреди извор]

Београд прајд је манифестација лезбејки, гејева, бисексуалаца и трансродних (ЛГБТ) особа у Србији. Први пут је успешно одржана 2010. године.

Учесници Београд прајда
Година Кум(а) параде Наступи Политичари Остали учесницу
2010 Светозар Чиплић Мирјана Карановић, Никола Којо, Чедомир Јовановић, Жарко Кораћ, Миљенко Дерета, Марко Караџић, Вукашин Обрадовић, Петар Антић
2011 забрањен
2012 забрањен
2013 забрањен
2014 нема Чедомир Јовановић
2015 Биљана Србљановић
2016 Мирјана Карановић Марина Перазић, Бојана Стаменов, Наташа Беквалац, Вања Бурсаћ
2017 Јелена Карлеуша Ана Брнабић, Синиша Мали, Зоран Ђорђевић, Бранко Ружић Соња Сајзор
2018 Сузана Трнинић Ида Престер, Марина Висковић Ана Брнабић, Синиша Мали, Зоран Радојичић, Зоран Ђорђевић, Бранко Ружић Стеван Филиповић
2019 Сара Јо Зои, Бојана Вунтуришевић Ана Брнабић
2020 одложена због вируса ковид19
2021 Наташа Беквалац Сара Јо, Бојана Вунтуришевић, Сајси МЦ, Џипси, Леа Давогић Бранкица Јанковић, Гордана Чомић

Остало

[уреди | уреди извор]

Неке од геј икона у Србији још су и Славица Ђукић-Дејановић,[31] Беби Дол,[31][32] Весна Пешић,[31] Исидора Бјелица, Весна Вукелић Венди[33] и друге. Славица Ђукић је 2010. отворено подржала Поворку поноса у Београду,[34] а у центру Drop-In у Крагујевцу је 2011. године ЛГБТ особама пружала услуге бесплатног психосоцијалног саветовања.[35] Певачица Беби Дол ужива популарност геј мушкараца захваљујући својим кемп аутфитима и изгледом једне drag краљице још од евровизијске песме Бразил. Године 2012. она је била специјална гошћа у културном центру Град, на промоцији књиге фотографија Beneath the Shadows аутора Предрага Пејића, а која је била саставни део Недеље поноса. Организатори ове манифестације су обележили певачицин рођендан и поклонили јој чоколадно срце са вишњама, захваливши јој се притом на њеном доприносу у борби за права геј популације.[32] Исидора Бјелица је још са осамнаест година објавила Памфлет против прогањања геј особа у Југославији, сматрајући их највећим и најбољим уметницима, аристократског духа. Када се уз то додају и њен ексцентрични модни стил, у романима често пропагирање лезбејске и хомосексуалне љубави, и неретки сукоби са познатима који према ЛГБТ популацији гаје негативне ставове, не изненађује чињица да Бјелица важи за геј икону.[36] Пешићева је оснивач неколико организација за људска права и један од оснивача Либералне странке у Србији. Године 2012. је на састанку Геј стрејт алијансе говорила о правима ЛГБТ заједнице,[37] а на сајту Пешчаник се том темом бавила у неколико наврата. Познат је њен чланак Да ли је српски бити геј?[38] Популарна Венди се за права сексуалних мањина залаже на себи својствен начин. Поред наступа у геј клубовима, забележена је и њена изјава да би људима којима сметају гејеви откинула главу.[39] Индира Радић је 2008. године постала прва домаћа музичка звезда у чијем су се споту љубила два мушкарца, и прва која је за хомосексуалце снимила песму (Упаљач).[40]

Поред поменутих, на домаћој сцени је све више особа (најчешће певачица популарне музике) које проналазе начине да кроз свој рад промовишу права ЛГБТ људи. Грандова звезда Милица Павловић се декларише као бисексуалка и изјављује да тражи момка или девојку. Наташа Беквалац годинама важи за геј икону, Гоца Тржан је још 2005. изјавила да воли да излази у тада једини постојећи београдски клуб јер сматра да је ту најбољи и најопуштенији провод. Тржанова је исте године бранила права ЛГБТ заједнице и у емисијама Пирамида и Браво шоу. Спотови за песме погана певачица Там, Зови певачице Зои и Код твоје девојке реперке Сајси МЦ приказују сцене са ЛГБТ тематиком. Народни певач Бора Дрљача 2012. године прошетао је са учесницима једне од геј парада, а подржава и да се дозволи усвајање деце ЛГБТ паровима.[41]

Ана Михајловски и Маријана Мићић стекле су ЛГБТ обожаваоце као протагонисткиње Једноставног живота, у коме су као девојке из урбаног Београда путовале кроз руралну Србију. Редитељи Горан Станковић, Владимир Тагић и Милица Томовић добили су награду Дуга ѕа серију Јутро ће променити све за реалистично приказивање ЛГБТ популације кроз лик Анђеле (Јована Стојиљковић). Серија је приказивана на РТС чиме је повећана видљивост популације.[42] У филму Келти, редитељке Милице Томовић, геј пар тумаче глумци Никола Ракочевић и Славен Дошло. У филму Поред мене редитеља Стевана Филиповића приказани су животи ЛГБТ младих у Србији кроз ликове Лазара (Славен Дошло) и Страхиње (Никола Глишић). У серији Јужни ветар глумац Милош Тимотијевић глуми геј полицајца Станка. Након приказивања сцене геј пољупца глумац се суочио са многобројним осудама и претњама, али је и насупрот томе подржао ЛГБТ заједницу.[43]

Листу допуњују и председник либерално-демократске странке Чедомир Јовановић, Тања Војтеховски која је деведесетих урадила интервју са убијеним Вјераном Миладиновићем - Мерлинком, првим јавно декларисаним трансвеститом Југославије, Наташа ДНК, Марина Туцаковић, Оливер Мандић, Наташа Мићић, Бошко Јаковљевић, Бранкица Станковић, Срђан Драгојевић, глумци и глумице Христина Поповић, Светлана Бојковић, Сека Саблић, Бранка Катић, Мира Фурлан, Милена Дравић, Јова Радовановић и Ружица Сокић која је тај епитет стекла захваљујући улози у филму Жута, Николија, победница Евровизије Марија Шерифовић, Тијана Дапчевић, као и Весна Змијанац и Зорица Брунцлик - због својих ексцентричних одевних стилова и личних сукоба. Певачице Сенидах[44], Констракта[45], Бојана Вунтуришевић[46], Ангелина[47], Едита[48], Сара Јо[49], Теодора Џехверовић[50], реперка Сајси МЦ[51], певач Војаж[52], група Ураганке[53] отворено су дали своју подршку ЛГБТ+ заједници.

Највећа српска геј икона свих времена је Јелена Карлеуша.

Међу поменуте се често убрајају и Цеца и Лепа Брена, које с друге стране никада нису пружиле јавну подршку ЛГБТ заједници. Многе геј иконе дискриминисале су или омаловажиле своје обожаваоце другачијег сексуалног опредељења. И Сека Алексић и Дара Бубамара су, прва у сукобу са Миланом Станковићем, друга са Миланом Калинићем, употребиле пејоративну реч педерчина. Дара Бубамара покушала је да се исправи и рекла: Немам ништа против педера. Жељко Јоксимовић изгубио је свој статус највеће српске геј иконе изневши неколико дискриминишућих ставова о трансродним особама у једној од емисија српског X фактора. Бранко Цвејић, проглашен за геј икону због улоге коју је одиграо, покушавао је да се одбрани говорећи да није геј и да је срећно ожењен. За познате српске хомофобе често се узимају Иван Ивановић, Бора Чорба, Драган Марковић Палма, Велимир Илић, Амфилохије Радовић, Војислав Шешељ, Бошко Обрадовић, Александар Мартиновић, Александар Шапић и други.

Поводом одржавања Европрајд 2022 у Београду, многе познате личности изнеле су своје негативне ставове о одржавању манифестације и о самој ЛГБТ+ популацији. Градоначелник града Београда, Александар Шапић, изјавио је да није пресрећан због организације и да неће учествовати у програму.[54] Политичари Милош Јовановић (коалиција Нада), Бошко Обрадобић (Двери) и странка Заветници позвали су на забрану организације манифестације.[55][56][57] Владика банатски Никанор је у току своје беседе јавно осудио одржавање Европрајда и изјавио Кунем и проклећу све оне који организују и у томе учествују и буду учествовали у таквом нечему, да имам оружје и то бих употребио.[58] Фудбалер Вујадин Савић поделио је на својим друштвеним мрежама објаву у којој се позива на забрану параде поноса.[59] Певачица Ана Николић која је важила за једну од омиљених певачица геј популације и била бирана за геј икону, изјавила је да је против геј параде исто као и црква.[60] Њену изјаву подржале су певачица Катарина Живковић, Весна Змијанац и Гога Секулић.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Subjects of the Visual Arts: St. Sebastian”. glbtq.com. 2002. Архивирано из оригинала 01. 09. 2007. г. Приступљено 1. 8. 2007. 
  2. ^ „Subjects of the Visual Arts: St. Sebastian”. glbtq.com. 2002. Архивирано из оригинала 01. 09. 2007. г. Приступљено 1. 8. 2007. 
  3. ^ „Vatican comes out of the closet and embraces Oscar”. Архивирано из оригинала 22. 03. 2007. г. Приступљено 14. 10. 2007. ; Richard Owen, The Times; January 5, 2007.
  4. ^ „Tiny Rep presents Suddenly, Last Summer” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 09. 2007. г. Приступљено 1. 8. 2007. 
  5. ^ „Shana Ting Lipton: Boleyn for Concubine”. Приступљено 17. 9. 2011. 
  6. ^ Gregory, Philippa (2002). The other Boleyn girl: a novel. New York: Scribner Paperback Fiction. ISBN 978-0-7432-2744-5. 
  7. ^ а б Michael Abernethy (16. 11. 2006). „Gay Icons: Judy Who?”. Приступљено 2. 9. 2010. „„Younger gay men turn to women who have no problems being “in your face” for their gay icons. The attitude of rejecting social conventions comes in many forms for these gay icons. Most notable is Madonna, who even in her proper English motherhood, manages to illicit controversy; her entire career has been built around the premise that what ever society expected of her, she would defy, particularly in terms of sex. Cher, Christina Aguilera, and Fergie are seen as being open about the sexuality, as well as being talented women..“” 
  8. ^ Michael Abernethy (16. 11. 2006). „Gay Icons: Judy Who?”. Приступљено 2. 9. 2010. „„This Kylie was a slutty, gyrating sexpot. And gay men loved her, vaulting her to the same exalted status as Madonna and Cher. “” 
  9. ^ Michael Abernethy (16. 11. 2006). „Gay Icons: Judy Who?”. Приступљено 2. 9. 2010. „„It is her perseverance in the face of seemingly insurmountable odds that has earned Garland her status as a Gay Icon.“” 
  10. ^ „GayEcho - Interview: BILJANA SRBLJANOVIĆ: PODRŠKA MORA BITI BEZREZERVNA”. web.archive.org. 2015-09-26. Архивирано из оригинала 26. 09. 2015. г. Приступљено 2022-08-30. 
  11. ^ „Queeria: Indira Radić gej ikona”. web.archive.org. 2012-04-21. Архивирано из оригинала 21. 04. 2012. г. Приступљено 2022-08-30. 
  12. ^ „Gej ikona ih čeka”. Politika Online. Приступљено 2022-08-30. 
  13. ^ „Stari ALO! - Mirjana Karanović nova gej ikona!”. web.archive.org. 2014-08-12. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 2022-08-30. 
  14. ^ „Državni sekretar Karadžić gej ikona” (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-30. 
  15. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Jelena Karleuša, gej ikona”. www.rts.rs. Приступљено 2022-08-30. 
  16. ^ J.O. „Marina Perazić: Gej ikona za 2011. godinu”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-08-30. 
  17. ^ „Andrej Pejić gej ikona godine! - Svet i Scandal”. https://svet-scandal.rs/ (на језику: српски). Приступљено 2022-08-30.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  18. ^ „Glumac Branko Cvejić proglašen za gej ikonu - 24sata.rs”. web.archive.org. 2013-02-08. Архивирано из оригинала 08. 02. 2013. г. Приступљено 2022-08-30. 
  19. ^ „Proglašene gej ikone za 2013. godinu”. Optimist LGBT+ magazin (на језику: енглески). 2014-02-01. Приступљено 2022-08-30. 
  20. ^ „Končita Vurst srpska gej ikona - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2015-01-16. Приступљено 2022-08-30. 
  21. ^ „Izabrane gej ikone i homofob godine”. Politika Online. Приступљено 2022-08-30. 
  22. ^ „Izabrane gej ikone i homofob godine”. GayEcho (на језику: енглески). 2017-02-07. Приступљено 2022-08-30. 
  23. ^ „Nagrada "Duga" Odeljenju za organizaciju, prevenciju i rad policije u zajednici | Kancelarija za ljudska i manjinska prava”. web.archive.org. 2021-09-14. Архивирано из оригинала 14. 09. 2021. г. Приступљено 2022-08-30. 
  24. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Tanja Miščević dobitnica nagrade "Duga"”. www.rts.rs. Приступљено 2022-08-30. 
  25. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Joksimovićevoj nagrada Gej strejt alijanse Duga”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2022-08-30. 
  26. ^ Ђорђевић, Катарина. „Геј полицајац Александар Стојменовић добитник награде „Дуга””. Politika Online. Приступљено 2022-08-30. 
  27. ^ „Ана Брнабић добитница награде „Дуга” Геј стрејт алијансе”. Politika Online. Приступљено 2022-08-30. 
  28. ^ „Irena Mišović dobitnica nagrade Duga”. N1 (на језику: српски). 2018-05-16. Приступљено 2022-08-30. 
  29. ^ „Ауторско-продуцентски тим серије „Јутро ће променити све” добитник награде „Дуга” за 2018/19. годину : Инклузија”. web.archive.org. 2021-09-14. Архивирано из оригинала 14. 09. 2021. г. Приступљено 2022-08-30. 
  30. ^ Colic, Nina (2020-06-25). „Milošu Timotijeviću uručena nagrada 'Duga' za borbu protiv homofobije i transfobije - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2022-08-30. 
  31. ^ а б в „Stari ALO! - Mirjana Karanović nova gej ikona!”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 25. 5. 2013. 
  32. ^ а б „Nova gej ikona - Bebi Dol sa perikom | Vesti | Nadlanu.com”. Приступљено 25. 5. 2013. 
  33. ^ „Ko je ženska gej ikona 2011. godine? - Tračara”. Архивирано из оригинала 20. 04. 2012. г. Приступљено 25. 5. 2013. 
  34. ^ „Slavica Đukić-Dejanović podržala gay paradu”. Приступљено 25. 5. 2013. 
  35. ^ „Špijunka: Slavica savetuje gejeve | Aktuelno | Novosti.rs”. Приступљено 25. 5. 2013. 
  36. ^ „GAY-SERBIA.COM | Intervju sa Isidorom Bjelicom”. Приступљено 25. 5. 2013. 
  37. ^ „Gej strejt alijansa | GSA | Vesna Pešić gošća GSA na sastanku “U sred srede””. Приступљено 25. 5. 2013. 
  38. ^ „Vesna Pešić: Da li je srpski biti gej? | CKS”. Архивирано из оригинала 13. 03. 2013. г. Приступљено 25. 5. 2013. 
  39. ^ „Ivica Dačić - Dragan Marković Palma - Vesna Vukelić Vendi - Gejevi | Tračevi iz zemlje i sveta | Nadlanu.com”. Приступљено 25. 5. 2013. 
  40. ^ Queeria: Indira Radić gej ikona, 2009, Архивирано из оригинала 21. 04. 2012. г., Приступљено 31. 5. 2011 
  41. ^ „Bora Drljača podržava da gejevi usvajaju decu”. GayEcho (на језику: енглески). 2019-06-12. Приступљено 2022-08-28. 
  42. ^ „Milica Tomović: Od Jutra do Kelta”. Optimist LGBT+ magazin (на језику: енглески). 2020-04-02. Приступљено 2022-08-28. 
  43. ^ „SNIMIO GEJ SCENU, A SAD MU PRETE I DECA OD 15 GODINA! Timotijevića ZAMRZELI otkako se ljubio s muškarcem u JUŽNOM VETRU!”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-08-28. 
  44. ^ „"I JA SAM GEJ!" SENIDAH NA PARADI PONOSA OTVORENO PRIZNALA: Fanovi ŠOKIRANI i ODUŠEVLJENI istovremeno!”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-08-28. 
  45. ^ „"Volela bih da NASILNIKOV SIN BUDE P*DER!" Konstrakta branila PRETUČENOG LGBT aktivistu! (FOTO)”. www.srbijadanas.com (на језику: српски). Приступљено 2022-08-28. 
  46. ^ „"Sloboda je sve — da voliš koga hoćeš, glasaš, nosiš masku": Bojana Vunturišević jasno i glasno protiv tabua”. Glossy (на језику: српски). Приступљено 2022-08-28. 
  47. ^ „"NASTUPIĆU NA EUROPRAJDU!" Angelina žestoko POTKAČILA koleginice koje ne podržavaju LGBT populaciju! (VIDEO)”. www.srbijadanas.com (на језику: српски). Приступљено 2022-08-28. 
  48. ^ „Edita je kraljica, a Marija je proračunata!”. GayEcho (на језику: енглески). 2021-06-11. Приступљено 2022-08-28. 
  49. ^ Blic/Alo/Đ.M. „VELIKI KORAK ZA LGBT ZAJEDINU U REGIONU! Sara Jo nastupa na World Prajdu u Kopenhagenu, a evo i zašto je ona odabrana! - Alo.rs”. alo (на језику: српски). Приступљено 2022-08-28. 
  50. ^ „"ZBOG TEBE BIH POSTALA LEZBIJKA!" Teodora Džehverović prvi put otvoreno progovorila o iskustvu sa devojkama”. www.srbijadanas.com (на језику: српски). Приступљено 2022-08-28. 
  51. ^ „"ŠUTIRALI SU NAS I GURALI!" Sajsi MC dobila batine nakon nastupa - Taksista nije želeo da pozove POLICIJU”. www.srbijadanas.com (на језику: српски). Приступљено 2022-08-28. 
  52. ^ „„Brate, ako se ljudi vole to je najvažnije": Muzičar Vojaž podržao LGBT ljude u Srbiji”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2021-10-21. Приступљено 2022-08-28. 
  53. ^ „Uraganke za B92.net: "Svako ima pravo na svoje mišljenje i ukus"”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-08-28. 
  54. ^ „Šapić o Europrajdu: Problem je u tome kako on izgleda”. www.021.rs (на језику: српски). 2022-08-23. Приступљено 2022-08-28. 
  55. ^ „NADA traži od Vlade Srbije da otkaže najavljeni Evroprajd u Beogradu”. Politika Online. Приступљено 2022-08-28. 
  56. ^ Beta, Agencija (2022-08-26). „Boško Obradović: "Episkop Nikanor na svoj način rekao ono što cela Srbija misli"”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-28. 
  57. ^ „Novinska agencija Beta”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). Архивирано из оригинала 28. 08. 2022. г. Приступљено 2022-08-28. 
  58. ^ „Vladika Nikanor javno prozivao premijerku Brnabić zbog Europrajda (VIDEO) - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-08-12. Приступљено 2022-08-28. 
  59. ^ V, V. M. , A. „"ZDEPASTA SI I DEBELA! DOĐI KOD MENE KUĆI, JAVIĆU MIRKI" Skandalozne poruke Vujadina Savića isplivale u javnost - sve zbog GEJ PARADE (FOTO)”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-08-28. 
  60. ^ „"PROTIV SAM GEJ PARADE KAO I CRKVA" - Ana Nikolić više NE PODRŽAVA LGBT PRAVA, otkrila i ZAŠTO”. www.srbijadanas.com (на језику: српски). Приступљено 2022-08-28. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Геј_икона&oldid=28468984”