Дрлупа (Сопот)

Дрлупа
Дрлупа;
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
— 2011.	532
Географске карактеристике
Координате	44° 27′ 03″ С; 20° 30′ 00″ И / 44.450833° С; 20.5° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Дрлупа Дрлупа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11453
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Дрлупа је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Налази се на обронцима планине Космај, са западне стране. Према попису из 2011. било је 532 становника.

Историја

Дрлупа се налази југозападно места Сопота. Најстарије писане подадке о овоме селу имамо из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718.—1739. г) ово је село забележено као насеље под именом Terlupe. Село раније, како велеи предање, било у Селишту, а „уништио га је ћесар“. Године 1721. аустријске су власти наредиле да се села гропишу. У то доба је, по предању, у Дрлупи био кнез Милован, предак данашњих Матића. Њему је ћесар наредио „да збија села у шорове.“ Због тога је он позвао све сељаке на договор у Врбицу. Али сакупљени сељаци нису пристали и нису хтели да изврше ћесареву наредбу. „Због тога ћесар пошаље у село две катане“ од којих сељаци једног убију. Сада и сам ћесар пође са војском на Дрлупу „ и расели је.“ У народном предању очувала се успомена и данас се још прича о некој вароши која је за време Маџара постојала и звала се Занога-Занова. Веле да се та варош налазила северно од села, под Боблијом.

После 1739. године расељено становништво се почело враћати а долазили су и нови досељеници. За најтарије породице сматрају се: Сирковићи старином од Бихора, Љубићићи старином од Сјенице. Затим Пауновићи, Стаменићи и Савићи. итд.

Први већи сукоб Срба и Турака у Првом српском устанку био је управо у Дрлупи. До боја је дошло 25. фебруара 1804. године усред неуспелих преговора између Карађорђа и Аганлије, који је важио за најпомирљивијег међу дахијама. Рањени Аганлија се наредног дана повукао у Београд, због чега се сматра да су у Дрлупи устаници остварили победу^[1]. У првим деценијама 19. века Дрлупа је улазила у састав Катићеве кнежине и имала је 1818. г. 37 а 1822. г. 44 куће. По попису из 1921. г. село је имало 150 кућа са 933 становника.

Јован Матић поклонио земљиште са кућом за школу која је служила. (подаци крајем 1921. године).^[2] ^[3]

Демографија

У насељу Дрлупа живи 444 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,1 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 170 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.158
1953.	1.136
1961.	1.092
1971.	899
1981.	774
1991.	675	624
2002.	547	590

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	545	99,63%
Црногорци	2	0,36%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	0
80+	3	12
75—79	8	12
70—74	24	23
65—69	20	20
60—64	19	28
55—59	17	15
50—54	21	18
45—49	14	18
40—44	19	12
35—39	17	7
30—34	20	19
25—29	19	17
20—24	19	13
15—19	15	12
10—14	12	16
5—9	15	16
0—4	18	9
Просек :	41,1	45,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	224	230	243	235	219	200	170

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	33	51	21	16	18	22	9	0	0	0	3,22

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	235	65	148	14	8	0
Женски	226	18	148	51	8	1
УКУПНО	461	83	296	65	16	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	168	129	0	2	7
Женски	101	93	0	0	0
УКУПНО	269	222	0	2	7
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	3	6	2	5
Женски	0	0	4	0	0
УКУПНО	2	3	10	2	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	6	2	0
Женски	0	0	1	2	1
УКУПНО	0	2	7	4	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	2
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	2

Референце

^ Р. Љушић, Вожд Карађорђе, Завод за уџбенике, Београд 2003, стр. 60-61.
^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ дулупске општине Бр. 269.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[1] Р. Љушић, Вожд Карађорђе, Завод за уџбенике, Београд 2003, стр. 60-61.

[2] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ дулупске општине Бр. 269.

[3] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Градска општина Сопот
Насеља Сопота	Бабе Губеревац Дрлупа Дучина Ђуринци Мала Иванча Мали Пожаревац Неменикуће Парцани Поповић Раља Рогача Ропочево Сибница Слатина Сопот Стојник
Верска здања	Црква Светог пророка Илије у Малом Пожаревцу Црква Светог Марка у Стојнику Манастир Тресије Манастир Сибница Манастир Кастаљан
Културна добра општине Сопот	Зграда школе у Поповићу Клеопатрина чесма Надгробни споменик војводи Павлу Цукићу Споменик Космајском партизанском одреду Стара кућа породице Жмурић Стара кућа породице Жујовић Стари хан у Сопоту Хан Пантића у Горњој Раљи Хан Радосављевића у Доњој Раљи
Саобраћај у Сопоту	Железничка станица Мала Иванча Железничка станица Мали Пожаревац Железничка станица Раља Железничка станица Мала Иванча Железничка станица Сопот Космајски Градско саобраћајно предузеће Београд
Грб градске општине Сопот Градска општина Сопот