Женска рукометна репрезентација Србије
Србија
| |||
| Надимак | Орлице | ||
|---|---|---|---|
| Савез | Рукометни савез Србије | ||
| Конфедерација | ЕХФ | ||
| |||
| Прва међународна утакмица | |||
| Највећа победа | |||
| Највећи пораз | |||
| Олимпијске игре | |||
| Учешћа | 3 (први пут 1980) | ||
| Најбољи резултат | 1. место 1984. | ||
| Светско првенство | |||
| Учешћа | 15 (први пут 2001.) | ||
| Најбољи резултат | 1. место, 1973. | ||
| Европско првенство | |||
| Учешћа | 11 (први пут 2000.) | ||
| Најбољи резултат | 4. место, 2012. | ||
| Освојене медаље | ||
|---|---|---|
| Женски рукомет | ||
| Светско првенство | ||
 |
Италија 2001. | |
 |
Србија 2013. | |
| Медитеранске игре | ||
|
Алмерија 2005. | |
 |
Мерсин 2013. | |
Женска рукометна репрезентација Србије у организацији Рукометног савеза Србије представља Србију у рукомету на свим значајнијим светским и континенталним такмичењима одржаним после 2006. године.
ИХФ и ЕХФ сматра рукометну репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација[1],[2],[3]. Играло се под разним именима:
- 1945—1963
ФНР Југославија - 1963—1992 СФР Југославија
- 1992—2003
СР Југославија - 2003—2006 Србија и Црна Гора
- од 2006.
Србија
.svg){kind=small}
Југословенски олимпијски комитет је прогласио рукометну репрезентацију за најбољу женску екипу 2001, а Олимпијски комитет Србије за најбољу женску екипу 2013. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Због увођења санкција Уједињених нација, које су обухватиле и спорт,репрезентацији СР Југославије забрањено је изборено учешће на Летњим олимпијским играма у Барселони 1992. као и на Светском првенству 1993. првом Европском првенству 1994. и Светском првенству 1995..
Почетак новије историје почиње током 1995. године када је репрезентацији дозвољено учешће од стране ЕХФ у квалификацијама за ЕП 1996. То је био и дуго очекиван повратак на међународну сцену и нови почетак. Нажалост, неуспешан.Предвођене селектором Вуком Рогановићем и капитеном Светланом Китић, репрезентација није успела да избори пласман на ЕП 1996.
То је био увод у турбулентни период, обележен неуспесима због којих су пропуштена велика такмичења, који је окончан успехом у квалификацијама и пласманом на Европско првенство 2000.
Већ следеће године са селектором Милорадом Милатовићем, репрезентација је изборила пласман на СП 2001. и постигла сјајан и дуго очекиван успех.После одличних игара који су вратили стари сјај нашем рукомету, осваја бронзану медаљу са одличним тимом предвођен Бојаном Петровић и Љиљаном Кнежевић.
Први званичан наступ као Србија је било Европско првенство 2006 у Шведској. На првенству се није прославила. После лоших резултата освојиле у 14 место од 16 репрезентација.
На Светско првенство 2007 у Француској и Олимпијске игре 2008. у Пекингу није се квалификовала.
Следи период редовних пласмана на европска првенства, али и наставак лоших резултата. На Европским првенствима 2008. и 2010, репрезентација није успела да освоји ниједан бод.
После серије слабих резултата, промене селектора који су довели до самог дна српски женски рукомет, као и због чињенице да су најбоље српске рукометашице изабрале туђе репрезентације тек крајем 2011. године избором Саше Бошковића за селектора, Србија полако али сигурно креће пут опоравка. То је резултовало 4. местом на Европском првенству 2012., златом на Медитеранским играма 2013. године као и сребром на Светском првенству 2013. Свакако је опоравку српског рукомета допринео и РСС који је смогао снаге да добије организацију два велика такмичења Европско првенство 2012. и Светско првенство 2013.
Учешће на међународним такмичењима
[уреди | уреди извор]| Олимпијске игре | Фаза / Позиција | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | ГР | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| За раније наступе погледајте чланак Женска рукометна репрезентација Југославије | |||||||||
 СР Југославија (1992—2000)
| |||||||||
 Барселона 1992. |
Суспендована | ||||||||
 Атланта 1996. |
Није се квалификовала | ||||||||
 Сиднеј 2000.
| |||||||||
 Атина 2004.
| |||||||||
 Пекинг 2008.
| |||||||||
 Лондон 2012.
| |||||||||
 Рио Де Жанеиро 2016.
| |||||||||
 Токио 2020.
| |||||||||
 Париз 2024.
| |||||||||
| Укупно | 0/8 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Састави од 1980. до 1988. | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Светско првенство | Фаза / Позиција | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | ГР | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| За раније наступе погледајте чланак Женска рукометна репрезентација Југославије | |||||||||
| СР Југославија (1993–2001)
| |||||||||
 Норвешка 1993. |
Суспендована | ||||||||
 / Аустрија/Мађарска 1995.
| |||||||||
 Немачка 1997. |
Није се квалификовала | ||||||||
 / Данска/Норвешка 1999.
| |||||||||
 Италија 2001. |
Меч за 3. место | 3. | 9 | 6 | 1 | 2 | 313 | 236 | +77 |
| Србија и Црна Гора (2003-2005)
| |||||||||
 Хрватска 2003. |
Други круг | 9. | 8 | 5 | 0 | 3 | 258 | 241 | +17 |
 Русија 2005. |
Није се квалификовала | ||||||||
 Србија (2007–)
| |||||||||
| Француска 2007. |
Није се квалификовала | ||||||||
| Кина 2009.
| |||||||||
| Бразил 2011.
| |||||||||
| Србија 2013. |
Финале | 2. | 9 | 7 | 0 | 2 | 240 | 197 | +43 |
| Данска 2015. |
1/8 финала | 15. | 6 | 2 | 1 | 3 | 164 | 168 | -4 |
| Немачка 2017. |
1/8 финала | 9. | 6 | 3 | 2 | 1 | 188 | 152 | +36 |
| Јапан 2019. |
Други круг | 6. | 9 | 5 | 1 | 3 | 272 | 258 | +14 |
| Шпанија 2021. |
Други круг | 12. | 6 | 4 | 0 | 2 | 167 | 143 | +24 |
// Данска/Норвешка/Шведска 2023. |
Други круг | 21. | 6 | 1 | 0 | 5 | 141 | 153 | -12 |
| Укупно | 8/16 | 59 | 33 | 5 | 21 | 1743 | 1548 | +195 | |
Састави од 1957. до 1990. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Састави од 2001. | |||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Европско првенство | Фаза / Позиција | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | ГР | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| СР Југославија (1994–2002)
| |||||||||
| Немачка 1994. |
Суспендована | ||||||||
| Данска 1996. |
Није се квалификовала | ||||||||
 Холандија 1998.
| |||||||||
 Румунија 2000. |
Меч за 7. место | 7. | 6 | 3 | 1 | 2 | 178 | 176 | +2 |
| Данска 2002. |
Меч за 5. место | 6. | 7 | 4 | 0 | 3 | 223 | 200 | +23 |
| Србија и Црна Гора (2004)
| |||||||||
| Мађарска 2004. |
Други круг | 12. | 6 | 1 | 0 | 5 | 165 | 200 | -35 |
| Србија (2006–)
| |||||||||
| Шведска 2006. |
Први круг | 14. | 3 | 0 | 0 | 3 | 77 | 92 | -15 |
 Македонија 2008. |
Први круг | 13. | 3 | 0 | 0 | 3 | 87 | 93 | -6 |
| / Данска/Норвешка 2010. |
Први круг | 14. | 3 | 0 | 0 | 3 | 71 | 91 | -20 |
| Србија 2012. |
Меч за 3. место | 4. | 8 | 4 | 1 | 3 | 213 | 209 | +4 |
| / Мађарска/Хрватска 2014. |
Први круг | 15. | 3 | 0 | 0 | 3 | 56 | 72 | -16 |
| Шведска 2016. |
Други круг | 9. | 6 | 2 | 1 | 3 | 158 | 176 | -18 |
| Француска 2018. |
Други круг | 11. | 6 | 2 | 0 | 4 | 164 | 168 | -4 |
| / Данска/Норвешка 2020. |
Први круг | 13. | 3 | 1 | 0 | 2 | 79 | 88 | -9 |
 / / Словенија/Црна Гора/Северна Македонија 2022. |
Први круг | 15. | 3 | 0 | 0 | 3 | 66 | 88 | -22 |
| Укупно | 12/15 | 54 | 16 | 3 | 35 | 1458 | 1565 | -107 | |
Састави | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Састав репрезентације Србије
[уреди | уреди извор]Састав за Светско првенство 2019.[4]
| Бр. | Име | Позиција | Дат. рођ. | Клуб | Утак./Гол. |
|---|---|---|---|---|---|
| 27 | Катарина Томашевић | голман | 6. фебруар 1984. | Сомбатхељ
|
105/2 |
| 16 | Јована Рисовић | голман | 7. октобар 1993. | Подравка
|
27/1 |
| 2 | Сања Радосављевић | лево крило | 15. јануар 1994. | Вац
|
65/189 |
| 21 | Дијана Радојевић | лево крило | 2. април 1990. | Мерињак Хендбал
|
50/74 |
| 20 | Слађана Поп-Лазић | пивот | 29. јул 1988. | Брест Бретањ
|
96/267 |
| 72 | Драгана Цвијић | пивот | 15. март 1990. | ЦСМ Букурешт
|
82/254 |
| 17 | Ана Којић | десно крило | 4. октобар 1997. | Крим
|
2/2 |
| 14 | Жељка Николић | десно крило | 12. јул 1991. | Мунисипал Крајова
|
41/63 |
| 33 | Јована Стоиљковић | леви бек | 30. септембар 1988. | Шамбре Ле Тур
|
96/264 |
| 23 | Марија Обрадовић | леви бек | 6. август 1992. | Тус Мецинген
|
36/87 |
| 5 | Јелена Трифуновић | леви бек | 4. август 1991. | СЦМ Крајова
|
62/88 |
| 71 | Кристина Лишчевић | средњи бек | 20. октобар 1989. | СЦМ Рамнику Валчеа
|
89/196 |
| 9 | Јелена Лавко | десни бек | 6. јул 1991. | ЕРД НК
|
104/229 |
| 15 | Анђела Јањушевић | десни бек | 18. јун 1995. | Шиофок
|
38/41 |
| 8 | Дијана Штевин | десни бек | 14. август 1991. | Селес сур Бел
|
81/130 |
| 25 | Јована Јововић | леви бек | 4. децембар 2001. | Дунајварош
|
2/1 |
Селектор: Љубомир Обрадовић
Селектори репрезентације од 1995.
[уреди | уреди извор]- Вук Рогановић 1996 — 1997.
- Драган Нишавић: 1997—1998
- Милорад Милатовић: 1998—2000
- Наталија Циганкова: 2000
- Милорад Милатовић: 2000—2001
- Марко Исаковић: 2002—2003
- Драгомир Чачић: 2003
- Зоран Ивић: 2003—2004
- Миле Исаковић: 2004—2005
- Ања Андерсен: 2006
- Сандра Колаковић: 2006
- Часлав Динчић: 2007—2009
- Драган Марков: 2009
- Душко Милић: 2009—2011
- Саша Бошковић: 2011—2016
- Драгица Ђурић: 2016—2017
- Љубомир Обрадовић: 2017—2021
- Урош Брегар: 2021—2024
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Serbia”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2019. г. Приступљено 02. 12. 2019.
- ^ Team Details Page | IHF
- ^ „Serbia - EHF EURO”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019.
- ^ Рукометни Савез Србије
- ^ „Селектор на „неодређено време од годину дана””. Politika Online. 24. 12. 2008. Приступљено 26. 10. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]сестринским пројектима:
| Репрезентације |  | |
|---|---|---|
| Лигашки систем | ||
| Куп и суперкуп | ||
