Пређи на садржај

Горан Обрадовић Челе

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Горан Обрадовић (фудбалер, 1986).
Горан Обрадовић
Горан Обрадовић
Лични подаци
НадимакЧеле
Датум рођења(1971-01-29)29. јануар 1971. (53 год.)
Место рођењаНови Сад, Србија, СФРЈ Југославија
Држављанствосрпско
Висина1,87 м
Маса74 кг
Спортске информације
СпортАтлетика
КлубАК Војводина, Нови Сад
Награде и медаље
Атлетика
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 2016. Рио скок удаљ
Светско првенство
Златна медаља — прво место 2023. Будимпешта скок удаљ
Бронзана медаља — треће место 2015. Пекинг скок удаљ
Бронзана медаља — треће место 2013. Москва скок удаљ
Светско првенство у дворани
Златна медаља — прво место 2022. Београд скок удаљ
Златна медаља — прво место 2018. Бирмингем скок удаљ
Сребрна медаља — друго место 2016. Портланд скок удаљ
Бронзана медаља — треће место 2014. Сопот скок удаљ
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2022. Минхен скок удаљ
Златна медаља — прво место 2016. Амстердам скок удаљ
Сребрна медаља — друго место 2014. Цирих скок удаљ
Европско првенство у дворани
Бронзана медаља — треће место 2023. Истанбул скок удаљ
Златна медаља — прво место 2019. Глазгов скок удаљ
Бронзана медаља — треће место 2019. Глазгов скок удаљ-мушкарци
Златна медаља — прво место 2017. Београд скок удаљ
Златна медаља — прво место 2015. Праг скок удаљ
Континентални куп
Сребрна медаља — друго место 2014. Маракеш скок удаљ
Европско првенство за млађе сениоре
Сребрна медаља — друго место 2011. Острава скок удаљ
Бронзана медаља — треће место 2009. Каунас десетобој
Светско првенство за јуниоре
Бронзана медаља — треће место 2008. Бидгошч десетобој
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 2018. Тарагона скок удаљ - жене
Златна медаља — прво место 1997. Бари скок увис - мушкарци

Горан Обрадовић (Нови Сад, 29. јануар 1971) српски је атлетски тренер. Обрадовић ради у Атлетском клубу Војводина из Новога Сада.[1] Активни је члан стручног савета Атлетског Савеза Србије. Горан је најтрофејнији атлетски стручњак у историји Србије. Добитник је многобројних друштвених признања од којих се издвајају следећа: "Мајска награда"[2] највише спортско признање у Србији, "Јован Микић Спартак"[3] највише спортско признање у Војводини, "Трофеј Александар Петровић"[4] најбољи атлетски тренер за 2014, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2021, 2022 и 2023. годину, "Најбољи тренер града Новога Сада" за 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018 и 2023. годину.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Почео је да се бави атлетиком још 1982. у Атлетском Клубу Војводина из Новога Сада код тренера Ференца Камасија. Највеће спортске успехе је постигао 1991. и 1992. године, када је постао вицешампион државе у дисциплини скок увис. Студирао је на Факултету Физичке Културе у Новом Саду, а дипломирао је на Спортској Академији у Београду. Постао је тренер 1995. и своје прве тренерске успехе постигао са групом скакача: Стеван Зорић, шампион Медитерана у скоку увис; Ђорђе Никетић, шампион Балкана у скоку увис; Марко Милинков, шампион Балкана у скоку удаљ. У 2005. години са својим колегом Феђом Камасијем створио је први вишебојски тим у Србији. Тај тим је створио велики број врхунских атлетичара. Михаил Дудаш постао је велики такмичар и осваја медаље на светским и европским првенствима у свим узрасним категоријама, Игор Шарчевић и Слободан Матијевић, уз десетобој се баве и зимским спортом бобом и успевају да се квалификују за Олимпијске игре у Ванкуверу 2010.[5] Дино Додиг и црногорац Дарко Пешић, десетобојци млађе генерације, успешно бране боје својих националних селекција.

У периоду од 2014—2016. године Обрадовић је радио са црногорском скакачицом увис Маријом Вуковић, која је у том раздобљу постигла национални рекорд са 1,95 м.

Обрадовић[6] своје најзначајније резултате постиже са скакачицом удаљ Иваном Шпановић. Од 2013. године па до данас, освојили су 14 медаља са највећих међународних спортских смотри. Једна од најзначајнијих медаља је свакако она освојена на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. која је била и прва у историји српске атлетике. Србија је чекала 60 година на Олимпијску атлетску медаљу. Ивана је на Олимпијским Играма у Рију дошла до бронзане медаље уз нови национални рекорд 7,08 м. Поред ове, освојила је и златну медаљу на дворанском првенству Европе у Београду 2017. са трећим резултатом у историји скока удаљ са 7,24 м.[7] Након неколико покушаја најзад су успели да се попну на кров света. У Бирмингему на Светско првенство у атлетици у дворани 2018. Ивана је освојила златну медаљу и постала први светски првак у атлетици у историји Србије. Невероватан успех постижу на дворанском првенству Европе у Глазгову 2019. освојивши златну медаљу, трећу у низу, и тако изједначава рекорд који је држала Немица Хајке Дрекслер. На светском дворанском првенству, које је одржано у Београду марта месеца 2022, Ивана успешно брани титулу светске првакиње са скоком од 7,06м. Исте године у Минхену долази до своје друге титуле Европске првакиње са прескочених 7,06м.

Проглашен је за најуспешнијег тренера Србије за 2023. годину у избору Олимпијског Комитета Србије.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Атлетски Клуб Војводина”. АК Војводина (на језику: српски). 04. 03. 2018. Приступљено 04. 03. 2018. 
  2. ^ „Мајска награда”. Блиц (на језику: српски). 05. 07. 2014. Приступљено 05. 07. 2014. 
  3. ^ „Спартакова награда”. Радио Телевизија Војводине (на језику: српски). 26. 12. 2013. Приступљено 26. 12. 2013. 
  4. ^ „Најбољи у 2014.”. Politika (на језику: српски). 26. 12. 2014. Приступљено 26. 12. 2014. 
  5. ^ „Bob tim Srbije”. Vesti (на језику: српски). 28. 02. 2010. Приступљено 28. 02. 2010. 
  6. ^ „Intervju”. Sportski Žurnal (на језику: српски). 08. 04. 2018. Приступљено 08. 04. 2018. 
  7. ^ „Таблице свих времена”. ИААФ. 21. 05. 2018. Приступљено 21. 05. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Горан_Обрадовић_Челе&oldid=28835575”