Пређи на садржај

Лав

С Википедије, слободне енциклопедије

Лав
Временски распон: средњи плеистоценданас (0,781-0 Ma)
мужјак
женка (лавица)
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Подред: Feliformia
Породица: Felidae
Род: Panthera
Врста:
P. leo[1]
Биномно име
Panthera leo[1]
Linnaeus, 1758
Подврсте:
распрострањеност врсте
  некадашња распрострањеност
  данашња распрострањеност
  распрострањеност лавова у Индији
Синоними
синоними врсте:
  • Felis imperialis (Leidy, 1873)
  • Felis leo (Linnaeus, 1758)

Лав (Panthera leo) је велики сисар из породице мачака (Felidae) и једна од „великих мачака“ рода пантера (Panthera). Мужјак лава, лако препознатљив по својој гриви, у просеку тежи између 180-255 килограма.[3][4] Женке су мање и теже од 110-155 килограма.[3][4] У дивљини, лавови живе око 10-18 година, док у заточеништву преко 20 година. Некада су живели широм Африке, Азије и Европе, док се данас у дивљини могу наћи само у Африци и Индији. Живе у саванама и лове у чопору.

Распрострањеност и популација

[уреди | уреди извор]

У релативно скорашње време, станиште лава је обухватало јужне делове Евроазије, од Португалије до Индије, и већи део Африке осим централних, тропских делова и пустиње Сахаре. Крајем 19. и почетком 20. века лавови су изумрли у северној Африци и на Блиском истоку. Данас, већина лавова живи у источној и јужној Африци и њихов број драстично опада. 1900. године је у Африци живело око 100.000 лавова, а данас се процењује да их у дивљини, живи између 16.000 и 30.000.

Мужјак азијског лава

Азијски лав, познат као и индијски лав (подврста Panthera leo persica), који је у прошлости живео на територији од Турске до Индије и од Кавказа до Јемена, је истребљен са територије Палестине у средњем веку. Са појавом ватреног оружја у 18. веку нестао је и у већини осталих делова Азије. До краја 19. века лавови су нестали са подручја Турске[5][6], док је последњи лав у Ирану устрељен 1942. године. 1944. године је нађен костур лавице на обали реке Карун у Ирану. Ова подврста данас живи само у Гирској шуми на северу Индије. Око 300 лавова живи на простору од 1.412 km² у држави Гуџарат, која покрива већину шуме. Њихов број је стабилан.

Лавови су настањивали обе Америке и север Евроазије све до плеистоцена. Најпознатије праисторијске подврсте су пећински (Panthera leo spelaea) и амерички лав (Panthera leo atrox).

Име лава је слично у многим језицима, а потиче од латинске речи leo,[7] а пре тога од старогрчке речи leōn/λεων.[8] Хебрејска реч lavi (לָבִיא) се такође може повезати, као и староегипатска реч rw.[9]

Претпоставља се да научно име, Panthera leo, потиче од грчких речи pan- („сваки”) и ther („звер”). Panthera је вероватно источно-азијског порекла и значи „жућкаста животиња“ или „бело-жута“.[10]

Физички изглед

[уреди | уреди извор]

Мужјак лава је друга највећа мачка на свету, једина која има гриву и реп који завршава чуперком.[11] Мишићаво тело лавице прати линију њеног скелета. Она има округлу главу, кратко лице, гипко тело, прилично дуге ноге и дугачак реп који јој, као тешкој животињи, помаже да одржи равнотежу кад скочи на плен. Са обе стране лица се налазе осетљиви бркови и помажу јој да се снађе у мраку. Лавица нема гриву јер би она омела њену делотворност у лову. Захваљујући гриви, мужјак чак изгледа већи него што стварно јесте. Она може да му помогне да застраши и отера друге лавове.

Мужјак, препознатљив по својој гриви, тежи у просеку између 155-193 килограма, а женка од 90-140 килограма. Дужина тела износи од 184-208 центиметара код мужјака, а 160-184 cm код женки. Висина до рамена је око 125 cm за мужјаке и 100 cm за женке. Дужина репа је 72-89,5 cm код женки и 82,5-93,5 cm код мужјака (тако да максимална дужина тела износи 3 m код мужјака и 2,7 m код женки), реп завршава црним, длакавим чуперком. Лав је једина мачка са оваквим репом. Боја крзна варира од тамнобраон до жуте или црвене. Боја гриве је од плаве до црне. Доњи делови тела су светлији.

Величина и маса лава се разликује од станишта до станишта.[3][12][13][14] Од Африке до Индије забележен је мањи број јединки које су веће и теже од просека.[15][16][17][18]

Просек Лавица Лав
Дужина тела (са главом) 160-184 cm[4] 184-208 cm[4]
Дужина репа 72-89,5 cm[4] 82,5-93,5 cm[4]
Маса 90,5-138 kg,[4]
124,2-139,8 kg у Јужној Африци,[3]
119,5 kg у источној Африци,[3]
110-120 kg у Индији[12]
155-169 kg,[4]
187,5-193,3 у Јужној Африци,[3]
174,9 kg у Источној Африци,[3]

160-190 kg у Индији[12]

Лавови у дивљини живе и до 20 година, а у заточеништву и до десет година дуже.

Лов и исхрана

[уреди | уреди извор]
Лавица у лову у Серенгети парку.

Женке лавова обично лове ноћу или у зору у чопору. Лове углавном крупније сисаре: антилопе, зебре, брадавичасте свиње, гну говеда и биволе, али и мање животиње попут зечева и птица повремено. Често вешто украду лешине од других предатора, попут хијена и дивљих паса. У неким регионима, лавови специјализују своју исхрану ловећи животиње које су њихов редак плен; ово је случај око реке Савути где они непрекидно лове младунчад слонова, или око реке Квандо (притоке реке Замбези) где се хране нилским коњима. Обе реке се налазе у националном парку Кобе, у Боцвани. Забележено је да су екстремно изгладнели лавови убијали бебе слонова, затим су прешли на млађе, док су се повремено усуђивали да нападну и одрасле слонове.

Мужјак и младунац једу афричког бивола.

Млади лавови прво почну да лове када су стари три месеца, али тек са две године постану успешни ловци. Лавови развију брзину од 50 km/h[19] коју могу да одрже само на краћим деоницама. Због тога се прилично близу приближе плену пре него што га нападну. Од плена су удаљени око 30 m или мање. Обично неколико лавова учествује у лову. Они окруже стадо са различитих тачки одакле ће да нападну. Напад је кратак и снажан. Лав наглим јуришем и финалним скоком покуша да ухвати плен. Жртву убијају тако што је задаве.[20] Лавови лове на отвореном простору па их плен може лако опазити. Због тога се удружују и лове у чопору јер је већа вероватноћа да лов буде успешан. Мужјаци најчешће не учествују у лову, осим када је у питању велика животиња као што је биво.

Одраслој женки лава је потребно око 5 килограма, а мужјаку око 7 kg меса сваког дана.

Понашање

[уреди | уреди извор]
Како лавице попут ове имају веома оштре зубе, плен је обично убијен дављењем.

Лавови су месоједи и живе у чопорима. Неки лавови су стални чланови чопора, док неки живе номадским животом на великом простору, усамљено или у пару. Чопор сачињава женке које су у роду, њихови младунци оба пола и група од једног до четири мужјака ("коалиција") који се паре са одраслим женкама. У просеку има 4-6 чланова, али и до 30 чланова у чопору.

С обзиром на то да су ситније и мање од мужјака, женке су окретније и брже, и оне су те које иду у лов, док крупнији мужјаци патролирају око територије, штитећи чопор. Када се одмарају, лавови уживају у међусобном чишћењу, лизању, чешкању главама и предењу и могу дремати и до двадесет часова дневно. Али, када је у питању храна, сваки лав се сналази сам за себе. Свађања и борбе око хране су честе, с тим да мужјаци једу први, затим женке и на крају младунци.


И мужјаци и женке ће бранити свој чопор од уљеза. Мужјаци не толеришу друге мужјаке, као што и женке не толеришу друге лавице изван чопора. Када достигну полну зрелост, мужјаци се или истерују или самовољно напуштају чопор.

Лавови највећи део дана проводе одмарајући се, чак 20 сати.

Рика лавова

[уреди | уреди извор]

Лавља рика може да се чује на растојању од осам километара. Брем између осталог каже:

[21]

Брем додаје:

[21]

Размножавање

[уреди | уреди извор]

Лавови немају одређено време када се паре, они то раде у било које доба године. Женка може да се пари са више мужјака када је „у терању“. Током парења, које може да траје неколико дана, лавови се паре од 20 до 40 пута на дан. И у заточеништву се лавови веома добро размножавају.

Два младунчета у игри

Трудноћа траје између 100 и 120 дана, после чега женка доноси на свет окот од једног до четири младих. Женке у чопору имају способност да синхронизују свој репродуктивни циклус тако да могу заједнички да одгајају и хране младе. Млади су одгојени после шест до седам месеци. Нажалост, у дивљини 80% младих угине док не напуне две године јер је борба око хране веома сурова.

Када нови мужјак преузме водећу улогу у чопору и отера свог претходника, он ће убити све преостале младунце. Ово објашњава чињеницу да женке неће постати плодне док младунци не одрасту или не умру. Мужјаци стичу полну зрелост са око 3 године и способни су да преузму бригу о новом чопору већ са 4-5 година. Са 8 година почињу да старе и самим тим слабе. Обично ће женка да жестоко брани своје младунце од мужјака који жели да их убије, али њена заштита ретко да се заврши успешна јер је много ситнија и слабија од мужјака. Међутим, вероватноћа да се постигне успех је много већа када се удруже 3-4 лавице против једног мужјака.

Лавови су међу животињама код којих је примећено хомосексуално понашање.[22][23]

Еволуција

[уреди | уреди извор]

Најстарији мачји фосил који чврсто представља лава је из Летолија у Танзанији и вероватно је стар 3,5 милиона година. Најстарији потврђен фосил лава познатог као Panthera leo је 2 милиона година млађи.[24]

Пре 700.000 година, лавови су се по први пут појавили у Европи са подврстом Panthera leo fossilis код града Исерније у Италији. Од те подврсте води порекло пећински лав (Panthera leo spelaea) који се појавио пре око 300.000 година. Током касног плеистоцена лавови су се раширили по Северној и Јужној Америци, и развили се у Panthera leo atrox или америчког лава.[25]

Лавови су били чести на северу Евроазије и Америке током касног плеистоцена, али су тамо изумрли на крају последњег леденог доба, пре око 10.000 година.

Филогенија

[уреди | уреди извор]

Доље приказани кладограм представља филогенетске везе врсте лав са осталим представницима рода Panthera.

 Pantherinae 
 Neofelis 

Neofelis nebulosa

Neofelis diardi

 Panthera 

Panthera uncia

Panthera blytheae

Panthera zdanskyi

Panthera tigris

Panthera palaeosinensis

Panthera onca

Panthera balamoides

Panthera gombaszoegensis

Panthera pardus

 Panthera leo 

Panthera shawi

 Panthera leo 

Panthera leo leo

Panthera leo sinhaleyus

Panthera leo melanochaita

Panthera fossilis

Panthera spelaea

Panthera atrox

Panthera youngi

 sensu lato 

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Постоји неколико подврста лавова:

Илустрација лава
  • Panthera leo azandica - североисточни конго лав.
  • Panthera leo bleyenberghi - катанга или југозападни афрички лав (Зимбабве, Ангола, Катанга у Заиру).
  • Panthera leo krugeri - јужноафрички или југоисточни афрички лав.
  • Panthera leo leo (P. l. berberisca) - берберски лав; верује се да је изумро (због неконтролисаног лова) и у заточеништву. То је била највећа подврста свих лавова и живео је од Марока до Египта. Последњи дивљи примерак је убијен у Мароку 1922. године. Берберски лавови су у време старих Римљана држани због гладијаторских игра.
  • Panthera leo nubica - источноафрички лав.
  • Panthera leo persica - азијски или јужноазијски лав. Некада су били широко раширени од Турске, преко Блиског истока и Пакистана па све до Бангладеша.
  • Panthera leo senegalensis. - западноафрички или сенегалски лав (Западна Африка).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wozencraft, W.C. (2005). Panthera leo. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 546. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  2. ^ Bauer, H.; Packer, C.; Funston, P. F.; Henschel, P.; Nowell, K. (2016). Panthera leo. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T15951A107265605.enСлободан приступ. 
  3. ^ а б в г д ђ е Smuts, G. L.; Robinson, G. A.; Whyte, I. J. (1980). „Comparative growth of wild male and female lions (Panthera leo)”. Journal of Zoology. 190 (3): 365—373. Bibcode:2010JZoo..281..263G. ISSN 0952-8369. doi:10.1111/j.1469-7998.1980.tb01433.x. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж West, P. M.; Packer, C. (2013). Panthera leo Lion”. Ур.: Kingdon, J.; Happold, D.; Butynski, T.; Hoffmann, M.; Happold, M.; Kalina, J. Mammals of Africa. London: Bloomsbury Publishing. стр. 150—159. ISBN 978-1-4081-8996-2. 
  5. ^ Ustay, A.H. (1990). Hunting in Turkey. BBA, Istanbul. 
  6. ^ Asiatic Lion Information Centre. 2001 Past and present distribution of the lion in North Africa and Southwest Asia. Downloaded on 1 June 2006 from [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2009), Приступљено 10. 4. 2013.
  7. ^ Simpson 1979, стр. 883.
  8. ^ Henry George Liddell and Robert Scott (1980). Грчко-енглески лексикон (Abridged Edition). United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-910207-5. 
  9. ^ yourdictionary.com Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2007). As in other ancient scripts, in Ancient Egyptian only the consonants are written. No distinction was made between 'l' and 'r'.
  10. ^ „"Panther". Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Архивирано из оригинала 05. 12. 2015. г. Приступљено 5. 7. 2007. 
  11. ^ Lion Fact Sheet Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2003), Приступљено 10. 4. 2013.
  12. ^ а б в Chellam, R. and A. J. T. Johnsingh (1993). „Management of Asiatic lions in the Gir Forest, India”. Ур.: Dunstone, N.; Gorman, M. L. Mammals as predators: the proceedings of a symposium held by the Zoological Society of London and the Mammal Society, London. Volume 65 of Symposia of the Zoological Society of London. London: Zoological Society of London. стр. 409—23. 
  13. ^ Brakefield, T. (1993). „Lion: Sociable Simba”. Big Cats: Kingdom of Might. London: Voyageur Press. стр. 50—67. ISBN 978-0-89658-329-0. 
  14. ^ Nowak, R. M. (1999). Panthera leo. Walker's Mammals of the World. Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 832—834. ISBN 978-0-8018-5789-8. 
  15. ^ Guggisberg, C. A. W. (1975). „Lion Panthera leo (Linnaeus, 1758)”. Wild Cats of the World. New York: Taplinger Publishing. стр. 138–179. ISBN 978-0-8008-8324-9. 
  16. ^ Nowell, K.; Jackson, P. (1996). „African lion, Panthera leo (Linnaeus, 1758); Asiatic lion, Panthera leo persica (Meyer, 1826)” (PDF). Wild Cats: Status Survey and Conservation Action Plan. Gland, Switzerland: IUCN/SSC Cat Specialist Group. стр. 17—21; 37—41. ISBN 978-2-8317-0045-8. 
  17. ^ Smuts, G. L. (1982). Lion. Johannesburg, South Africa: MacMillan. 
  18. ^ Sinha, S. P. (1987). Ecology of wildlife with special reference to the lion (Panthera leo persica) in Gir Wildlife Sanctuary, Saurashtra, Gujurat (PhD). Rajkot: Saurashtra University. ISBN 978-3844305456. 
  19. ^ Speed of Animals, Приступљено 10. 4. 2013.
  20. ^ About lions - Ecology and behaviour Архивирано 2014-03-31 на сајту Archive.today, Приступљено 10. 4. 2013.
  21. ^ а б Брем А , Живот животиња, Београд, 1956. г., стр. 722/723
  22. ^ Bruce Bagemihl, Biological Exuberance: Animal Homosexuality and Natural Diversity, St. Martin's Press, 1999;. pp. 302–305. In his discussion of lion same-sex relations, Bagemihl is making use of published work by: J.B. Cooper, "An Exploratory Study on African Lions" in Comparative Psychology Monographs 17:1-48; R.L. Eaton, "The Biology and Social Behavior of Reproduction in the Lion" in Eaton, ed. The World's Cats, vol. II;. pp. 3–58; Seattle, 1974; G.B. Schaller, The Serengeti Lion; University of Chicago Press. 1972.
  23. ^ Suvira Srivastav, Lion, Without Lioness in TerraGreen website Архивирано на сајту Wayback Machine (14. септембар 2007), Приступљено 10. 4. 2013.
  24. ^ Werdelin, Lars; Lewis, Margaret E. (2005). „Plio-Pleistocene Carnivora of eastern Africa: species richness and turnover patterns”. Zoological Journal of the Linnean Society. The Linnean Society of London. 144 (2): 121—144. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 8. 7. 2007. 
  25. ^ Turner 1997.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]