Латковац
Латковац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Расински |
Општина | Александровац |
Становништво | |
— 2022. | 331 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 28′ 29″ С; 21° 00′ 10″ И / 43.474666° С; 21.002833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 386 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 037 |
Регистарска ознака | AC |
Латковац је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2022. има 331 становника (према попису из 2011. било је 416 становника).[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Латковац живи 388 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (42,3 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 139 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Историја
[уреди | уреди извор]Први писани записи села Латковац налазе се у турским дефтерима из 16. века где се село помиње као Влатковац. Добар географски положај и удаљеност од путева утицали су да место буде насељено без прекида. Село је за време Турака, па и касније, било ограђено једном оградом. Изван ограде су биле шуме. Становници Латковца су се доселили из Црне Горе. Садашња територија Александровца је до половине 20. века била подељена на 20 општина. Латковац је био средиште једне од њих.
Етно-село
[уреди | уреди извор]У Латковцу се налази етно-заселак који се састоји од четири куће старе више од једног века. Најстарија кућа (стара око 200 година) била је судница пре него што је почетком 20. века прешла у приватно власништво. Село је преживело оба светска рата и чува веома занимљиве историјске приче.
У етно-селу се организују уметничко – едукативне радионице: сликарство, етно музика, позориште, калиграфија, керамика, поезија, историја, археологија, екологија, стари занати (ткање, вез, штрикање, шивење, предење вуне, корпарство, коваштво, столарство, казанџија, шеширџија, часовничар).
м | ж |
|||
? | 7 | 5 | ||
80+ | 4 | 5 | ||
75—79 | 7 | 7 | ||
70—74 | 13 | 17 | ||
65—69 | 19 | 23 | ||
60—64 | 19 | 22 | ||
55—59 | 16 | 15 | ||
50—54 | 12 | 15 | ||
45—49 | 21 | 14 | ||
40—44 | 14 | 10 | ||
35—39 | 24 | 6 | ||
30—34 | 23 | 11 | ||
25—29 | 17 | 12 | ||
20—24 | 7 | 13 | ||
15—19 | 10 | 11 | ||
10—14 | 9 | 15 | ||
5—9 | 11 | 12 | ||
0—4 | 12 | 16 | ||
Просек : | 42,3 | 42,9 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 213 | 63 | 140 | 9 | 1 | 0 |
Женски | 186 | 17 | 132 | 30 | 3 | 4 |
УКУПНО | 399 | 80 | 272 | 39 | 4 | 4 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 131 | 99 | 0 | 1 | 22 |
Женски | 70 | 62 | 0 | 0 | 5 |
УКУПНО | 201 | 161 | 0 | 1 | 27 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 1 | 2 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 1 | 2 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 4 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 1 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 6 | 2 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.