Митрополит захумско-херцеговачки Јоаникије
Јоаникије Памучина | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 13. децембар 1810. |
Место рођења | Заградиње, код Требиња, Османско царство |
Датум смрти | 9. септембар 1870.59 год.) ( |
Место смрти | Мостар, Османско царство |
Јоаникије Памучина (Заградиње, код Требиња, 13. децембар 1810 — Мостар, 9. септембар 1870) био је српски народни добротвор, књижевник, етнолог, архимандрит, митрополит захумско-херцеговачки 1860–1864.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у селу Заградинње код Требиња 13. децембра 1810. године, од родитеља Стевана и Саре. На рођењу је добио име Бошко. Школовао се у свом родном месту и у манастирима Дужи и Завала, гдје се и закалуђерио 1829. године. Ускоро послије тога дошао је у Мостар и постао виђен и чувен. Ту је на двору грчког митрополита усавршио своје елементарно знање и научио грчки језик. Постао је архимандрит, и послије смрти митрополита Григорија 1860. године, управљао је до 1864. године митрополијом захумско-херцеговачком. Цариградски патријарх није хтио да га постави за митрополита, како су то Мостарци жељели и молили. Иако самоук, стекао је заслуге и на књижевном пољу, а умио је лијепо писати и минејским словима, као стари средњовековни писари. Писао је о животу и обичајима српског народа, бележио народне умотворине и припремао грађу за историографске радове.[1]
Биљежио је народне умотворине и пјесме, приче, пословице и загонетке, описивао је живот и народне обичаје, спремао је грађу и за историјске радове. Већина његових књижевних радова штампана је у Српско-далматинском магазину (1846—186). Написао је биографију Али-паше Сточевића Ризванбеговића, у којој је уједно и историја Херцеговине тога доба. Тај рад преведен је 1873. на руски и штампан у списима Хилфердинговим (III., 330—379).[1]
Памучина је и добротвор српске народне школе у Мостару, којој је оставио 800 дуката у државној банци у Петрограду. Преминуо је у Мостару 9. септембра 1870. године. Његов сестрић је био митрополит Леонтије Радуловић (1835 — 1888) који се школовао у Мостару.[1]
У Мостару је децембра 2010. обележено 200 година од рођења Јоаникија Памучине. Тада су представљена његова „Сабрана дјела“ (2005) и књига Воје Ковачевића „Живот и дело Јоаникија Памучине“ (2009).
По њему је названа Библиотека „Јоаникије Памучина“ у Мостару.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Народна енциклопедија, 1927 г., чланак написао Радослав Грујић.
- Јоаникије Памучина, Сабрана дјела, приредио др Војо Ковачевић, Пале 2005.COBISS.SR 20504
- Радосављевић, Недељко (2008). „Херцеговачки митрополити 1766—1878” (PDF). Историјски часопис (57): 175—196. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 11. 2018. г. Приступљено 10. 08. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- 200 година од рођења Јоаникија Памучине - програм Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2010)