Пређи на садржај

Пруга Рума—Зворник

С Википедије, слободне енциклопедије
Пруга Рума—Зворник
Рума
↑ка Шиду
↑ка Београду
Буђановци
Никинци
Платичево
Кленак
Река Сава
Стари мост
Шабац
ХИ Зорка
Мајур
Штитар
Дубље
Петловача
Укинути колосек за Богатић
Рибари
Мачвански Прњавор
Ново Село
Лешница
Јадарска Стража
Липница
Лозница
Лозница-Фабрика
ХИ Вискоза
Бања Ковиљача
Горња Ковиљача
Брасина
Граница СРБ/БиХ
Река Дрина
↓ка Тузли
Доња Борина
Радаљ
Зворник
Зворник-Град

Регионална пруга 211 РумаЗворник је железничка линија која повезује Београд са Подрињем и Босном и Херцеговином.

Пруга која повезује станице Платичево и Штитар директно, без уласка у шабачку станицу, је категорисана као регионална пруга 212 (распутница „1” — распутница „3”), а од распутнице Доња Борина се одваја линија ка Малом Зворнику, категорисана као локална пруга 308.

Траса и карактеристике пруге

[уреди | уреди извор]

Траса пруге почиње у Срему, код железниче станице Рума одвајајући се од пруге Београд—Шид кроз Сремску равницу, преко реке Саве поред града Шапца, настављајући даље кроз Мачву ка Лозници и Зворнику.

Пруга пролази кроз општину Рума Сремског управног округа и општине Шабац, Богатић, Лозница и Мали Зворник Мачванског управног округа.

Дужина пруге регионалне пруге бр. 9. износи 33,695 km од Руме до Шапца, а од Шапца до Доње Борине и границе са Босном и Херцеговином 65,685 km. Преко регионалне пруге бр. 10. којом се заобилази улазак у станицу Шабац дужина трасе од Руме до Доње Борине износи око 99 km. Дужина локалне пруге бр. 13. од Доње Борине до Малог Зворника износи око 3 km.

Пруга је једноколосечна, неелектрификована. На својој траси има железнички мост преко реке Саве. Користи се претежно за теретни саобраћај за потребе превоза сировина из Босне и Херцеговине, као и индустрије у Шапцу. Путнички саобраћај постоји од Руме до Малог Зворника.

Историја

[уреди | уреди извор]
Железничка станица Шабац током прве половине 20. века.
Железничка станица у Руми.

Зечетак ове пруге су пруга Рума—Кленак која је пуштена у саобраћај 1901. године као и пруга уског колосека Шабац—Бања Ковиљача грађена од 1906. до 1910. године.

Пруга узаног колосека Шабац—Бања Ковиљача

[уреди | уреди извор]

Изградња пруге од Шапца до Бање Ковиљаче ширине колосека 0,76 метара и дужине 54 km је започета 28. августа 1906. године, на стоту годишњицу боја на Мишару полагањем камена темељца железничке станице Шабац. Финансијер радова био је Подрински округ који је и основао Подринску окружну железницу (ПОЖ). Пруга је пуштена у саобраћај 18. јула 1910. године. Воз се пругом кретао брзином од 20 km на час и превозио је путнике и стоку.

Након ослобођења Шапца у Првом светском рату, 11. новембра 1918. године, одмах је обновљен саобраћај Подринске окружне железнице. На линији Шабац—Бања Ковиљача привремени саобраћај је успостављен 16. новембра 1918. године, а редован свакодневни из оба правца тек 15. маја 1920. године.

Године 1929. након формирања Дринске бановине, Подринска окружна железница мења назив у Железница Дринске бановине (ЖДБ).[1]

Премошћавање Саве

[уреди | уреди извор]
Стари железнички мост у Шапцу.

Иницијатива о премошћавању Саве код Шапца и спајању Срема и Мачве испољила године се након уједињења у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца, те је 1919. године поднет и захтев грађана Шапца за изградњу друмско-железничког моста. Пројекат моста је израђен 1922. године, а изградња је започела наредне године, да би био пуштен друмски саобраћај преко моста између Кленка и Шапца 15. јула 1932. године.[2]

Железнички крак нормалног колосека преко моста до железничке станице Шабац је постављен тек 31. маја 1934. године, када је мост и освештан. Дана 3. јуна исте године преко моста прелази први шетни воз, а одмах након њега и дворски воз који довози у Шабац краљ Југославије Александара I Карађорђевића који је отворио редовни саобраћај на прузи Шабац—Рума.[3] На прузи нормалног колосека од Руме до Шапца саобраћај су обављала Југословенске државне железнице (ЈДЖ) поред Железница Дринске бановине које су обављале саобраћај на својој прузи узаног колосека.

Послератни период

[уреди | уреди извор]
Шинобус на линији Рума-Шабац.

Након Другог светског рата због новог устројства Југославије није обновљена Железница Дринске бановине. Сав саобраћај у целој држави обављају само Југословенске државне железнице. Пруге од Руме до Шапца и од Шапца до Бање Ковиљаче оштећене у ратним разарањима се обнављају. Године 1950. укида се узани колосек од Шапца до Бање Ковиљаче и замењује се колосеком нормалне ширине, чиме се стичу услови за спајање пруга у једну целину. Током шездесетих и седамдесетих година, са привредним растом у Подрињу пруга се све више експлоатише како у транспорту робе тако и путника. Премошћена је река Дрина и направљено укључење на пругу код Брасина због великих потреба привреде за транспортом робе и сировина из Босне и Херцеговине.

Новије доба

[уреди | уреди извор]
Нови дизел моторни воз серије 711 на линији Рума-Шабац по доласку у Шабац.
Теретни воз са коксом пролази кроз предграђе Шапца. На челу композиције је дизел локомотиве сериеј 661 Жељезница Републике Српске.

Након распада Југославије и ратова, саобраћај између Србије и Босне и Херцеговине је нормализован, а железничка пруга Рума—Зворник и даље представља један од главних праваца између Београда и источне Босне.

Због слабијег одржавања током ратних и кризних година, стање колосека се значајно погоршало. Због мале брзине која није конкурентна аутобуском превозу, 2005. године укида се редован путнички саобраћај од Шапца до Зворника. На линији од Руме до Шапца наставља да саобраћа Шинобус који се због старости често кварио, па је уместо њега као замена коришћен један путнички вагон вучен дизел локомотивом.

Деоница од Штитара до Петловаче у дужини од 14,3 km ремонтована је 2012. године, чиме је брзина на том делу пруге подигнута са 20 на 80 km на час. [4]

Током 2013. године након набавке нових дизел моторних возова (ДМВ) из Руске Федерације, једна нова гарнитура серије 711 је пуштена у свакодневни саобраћај на линији Рума—Шабац. Ова новина је значајно допринела побољшању квалитета путничког саобраћаја на овој прузи. [5]

Ипак, железничка пруга Рума—Зворник није довољно искиришћена својим пуним капацитетом. Путнички саобраћај до Малог Зворника је обновљен 2018. године након реконструкције пруге.

Станице и стајалишта

[уреди | уреди извор]
Назив станице Километража Повезивање линија Напомена
Рума 0,000 km Пруга Београд—Шид
Буђановци 11,344 km
Никинци 16,675 km
Платичево 21,344 km
Кленак 28,900 km
Шабац 32,715 km (0 km) Крај километраже
Штитар 7,725 km
Дубље Мачванско 14,300 km
Петловача 22,031 km
Рибари 25,800 km
Мачвански Прњавор 28,713 km
Подринско Ново Село 33,300 km
Лешница 35,000 km
Јадарска Стража 38,900 km
Лозница 45,400 km
Лозница–Фабрика 53,400 km
Ковиљача 56,183 km
Горња Ковиљача 61,700 km
Брасина 65,354 km
Доња Борина 68,685 km Пруга Брасина-Зворник Нови (Република Српска)
Радаљ 70,600 km
Мали Зворник-Град 73,454 km

Референце

[уреди | уреди извор]