Пређи на садржај

Светско првенство у фудбалу 1970.

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у фудбалу 1970.
Лого првенства
Детаљи такмичења
Држава домаћин Мексико
Датум31. мај — 21. јун 1970.
Екипе16
Коначан пласман
Првак Бразил (3. титула)
Друго место Италија
Треће место Западна Немачка
Четврто место Уругвај
Статистике турнира
Одиграно утакмица32
Постигнуто голова95 (2,97 по мечу)
Укупно гледалаца1.603.975 (50.124 по мечу)
Најбољи стрелацЊемачка Герд Милер (10 голова)

Светско првенство у фудбалу 1970. је девето по реду светско првенство. Одржано је у Мексику од 31. маја до 21. јуна. Одлука о домаћинству првенства је донета у октобру 1964. на седници ФИФЕ. Титулу шампиона је освојила репрезентација Бразила, која је у финалу победила Италију са резултатом 4:1. Ово је Бразилу била трећа титула светског првака.

Бразил предвођен Пелеом, коме је ово било четврто светско првенство, Карлос Албертом, Клодоалдом, Жерсоном, Жаирзињом, Ривелињом и Тостаом, се сматрао најбољим нападачким тимом свих времена. После тешких и грубих утакмица на претходна два првенства ово првенство је најавило повратак лепршавог и нападачког фудбала и сматра се једним од најлепших у историји светских првенстава.

Квалификације

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Квалификације за светско првенство 1970.

На квалификациони турнир се пријавило 75 земаља. Од земаља које нису успеле да прођу квалификације, а очекивало се, издвајају се Француска, Португал, Аргентина, Мађарска и Шпанија. Мароко је постао прва афричка нација која је стигла на финални турнир од после Другог светског рата. Једина Афричка репрезентација која је била пре Марока на завршници светског првенства је била репрезентација Египта 1934. године.

Финалисти Светског првенства 1970. године

Завршница

[уреди | уреди извор]

Први круг

[уреди | уреди извор]

Светско фудбалско првенство одржаном у Мексику је било прво које се преносило преко телевизије у колору. Да би одговарале европском делу гледалишта неке утакмице су почињале у подне, што је било доста неповољно за играче због високих температура које владају у Мексику.

Телстар, званична лопта Светског купа1970.

Формат такмичења је остао исти као и на претходном првенству одржаном 1966. године у Енглеској.

Шеснаест тимова се квалификовало за завршницу, који су били подељени у четири групе од по четири тима. Није било носилаца групе већ су организатори направили поделу по географској основи, чије се извлачење обавило 10. јануара 1970. у Мексико Ситију.[1]. Прва два тима из сваке групе су се квалификовала за даље такмичење, у четвртфинале. Први пут су се тимови који су имали исти број бодова аутоматски рангирали по гол разлици, а у случају истог скора, прелазило са на извлачење жребом који би тим ишао даље.

У четвртфиналу и полуфиналу ако би се утакмице завршавале нерешеним резултатом и после продужетака, судија утакмице би из шешира извлачио име тима које би ишло у следећи круг.

Прва и друга група

[уреди | уреди извор]

У првој групи домаћин Мексико и фаворит групе СССР су међусобно одиграли нерешено 0:0, и победили своје противнике Салвадор и Белгију и тако заузели прве две позиције које су омогућавале пролаз у четвртфинале .

У другој групи је постигнуто укупно 6 голова у 6 утакмица. Владајући шампион јужне Америке, репрезентација Уругваја и владајући шампион Европе, репрезентација Италије су заузели прва два места у групи. Репрезентације Шведске и изненађења квалификација Израела су морале да се врате кућама.

Трећа и четврта група

[уреди | уреди извор]

У трећој групи је била прва назнака класика овог турнира је била поновљена утакмица из финала светског првенства из 1962. године одржаног у Чилеу. Састали су се Бразил и Чехословачка. Чехословаци су први повели али су се бразилци, предвођени Пелеом, успешно опоравили и привели крају утакмицу са сигурних 4:1.

Судар Шампиона је био између владајућег светског првака Енглеске из 1966. и претходног светског првака из 1962. године. Бразила. Утакмица је била препуна узбудљивих момената. Један од таквих је био промашај Пелеа, када је из близине шутирао на гол голмана енглеске репрезентације Бенкса. Бенкс је фантастично реаговао на Пелеов шут и успео некако да избије лопту изван вратница свога гола. На крају ипак је утакмицу одлучио један једини гол, и то гол Жаирзиња. Следећа утакмица Бразила је била доста тесна. Против Румуније су победили са блиских 3:2. Енглеска се придружила Бразилу у четвртфинале победивши Румунију и Чехословачку идентичним резултатом са по 1:0.

У четвртој групи западна Немачка је сигурно са три победе стала на чело квалификационе групе, док је Перу са својим нападачким стилом игре изненадио фудбалски свет. Перу је победио фаворите репрезентацију Бугарске са 3:2, иако је на полувремену губио са 2:0 и сигурном игром победио репрезентацију Марока са 3:0, тако да се придружио репрезентацији западне Немачке у четвртфиналну фазу такмичења.

Други круг

[уреди | уреди извор]

Четвртфиналне утакмице

[уреди | уреди извор]

У четвртфиналу је Италија против Мексика губила са 1:0 али је успела да се поврати и победи са 4:1, са аутоголом Густаве Пење, два гола Луиђи Риве и голом Ђани Ривере. Перу није имао среће и поред изванредног нападачког фудбала који су приказали у четвртфиналу је наишао на моћни и расположени Бразил и изгубили су са 4:2.

Утакмица између Уругваја и Совјетског Савеза је била без голова све до пет минута пре краја продужетака, када је Уругвајац Виктор Еспараго постигао гол и увео Уругвај у полуфинале.

Последња четвртфинална утакмица је била римеч финала претходног светск0г првенства. Састале су се репрезентације Енглеске и Западне Немачке. Енглеска је била ослабљена за голмана Гордона Бенкса који се разболео и на гол је стао резервни голман Питер Бонети. У почетку је изгледало да то и неће толико утицати на коначан резултат. Енглези су до раног почетка другог полувремена водили са 2:0, све док Бекенбауер у 68 минуту није смањио на 2:1. Стиснути, Енглези су направили тактичку измену и извели једног од својих најбољих фудбалера Боби Чарлтона. Тада је ниво игре Енглеза још више опао и после нове грешке енглеског голмана осам минута пре краја утакмице, Немци су голом Уве Зелера изједначили на 2:2. У продужецима Немци су преко Герд Милера обезбедили победу од 3:2 и пласман у полуфинале.

Полуфиналне утакмице

[уреди | уреди извор]

У полуфиналним утакмицама су се састали четири репрезентације које су све претходно освајале титуле светског шампиона: Бразил против Уругвај и Италија против Западне Немачке.

У јужноамеричком полуфиналу Бразил је елиминисао Уругвај, иако је у деветнаестом минуту Уругвај повео са 1:0. Ипак овај нападачки тим Бразила је био сувише јак за Уругвај и Бразил је головима Клодоалда, Жаирзиња и Ривелиња обезбедио себи место у финалу светског првенства.

Друга утакмица, Европско полуфинале се сматра једним од најбољих утакмица светских првенстава, Утакмица столећа, Game of the Century у свету, Partita del Secolo у Италији и Jahrhundertspiel у Немачкој. Италија је у осмом минуту повела голом Бонинсега са 1:0. Остатак утакмице је био пресинг Немаца на гол Албертозија. Пред сам судијски звиждук који би обележио крај утакмице и победу Италије, немачки центархалф Карл Хајнц Шнелингер је постигао изједначујући погодак и одвео утакмицу у продужетке. У продужецима, у 94 минуту голом Герд Милера Немци су повели са 2:1. Бургнич у 98 минуту изједначује на 2:2. У 104 минуту Рива доводи италијане поново у вођство са 3:2. Радост није дуго трајала, у 110 минуту Немци голом Герда Милера поравнавају резултат на 3:3. Минут касније Ривера поставља коначан резултат утакмице од 4:3 за Италију и обезбеђује место у финалу са Бразилом.

Утакмица за треће место

[уреди | уреди извор]

У утакмици за треће место Немци су голом Оверата у 26 минути победили Уругвај 1:0 и освојили треће место.

Финале

[уреди | уреди извор]

У финалној утакмици где су се састале репрезентације Бразила и Италије, Бразил је већ у осамнаестој минути дошао у вођство голом Пелеа на додавање Ривелиња. Бонинсења је изједначио у 37 минуту после грешке бразилске одбране. То је отприлике било све што је Италија показала, после овог гола на терену је постојао само један тим, Бразил.

У 66 минуту Жерсон је својим голом отворио катанаћо и Бразил је повео са 2:1. Пет минута касније Жерсон је отпочео акцију, додавањем лопте Пелеу који је главом спустио лопту на ноге Жаирзињу, који незадрживим ударцем повећава вођство Бразилаца на 3:1. Своју изванредну игру Пеле је крунисао акцијом из које је постигнут четврти гол за Бразил. Пеле је примио лопту и одвукао скоро читаву италијанску одбрану за собом према центру, у међувремену је приметио слободног Карлоса Алберта, додао му је лопту и овоме није било тешко да постави коначан резултат утакмице 4:1 за Бразил.

Овај гол Крлоса Алберта се сматра једним од најлепших голова у историји светских првенстава.

Пре постизавања гола чак осам играча Бразила је дотакло и додало даље лопту. Играчи који су изградили акцију да би Карлос Алберто постигао гол су били редом: Тостао, Брито, Клодоалдо, Пеле, Жерсон, па опет Клодоалдо који је предриблао четири италијанска играча на својој половини пре него што је додао Ривелињу, који је дугим пасом на крило, додао лопту Жаирзињу. Жаирзињо је лопту продужио до шеснаестерца, где је био Пеле који је милиметарском пасом пронашао Карлоса Алберта који је успешно завршио ову дугу акцију прелепим голом. једини играчи који нису у овој акцији додирнули лопту су били Евералдо и Пиаза.

Прва једанаесторка бразилског тима на овој утакмици су били:

  1. Феликс (голман)
  2. Брито
  3. Пјаца
  4. Карлос Алберто
  5. Клодоалдо
  6. Жаирзињо
  7. Жерсон
  8. Тостао
  9. Пеле
  10. Ривелињо

16. Евералдо

Бразил је ово светско првенство освојио постигавши 19 голова, седам играча је учествовало у постизавању ових једанаест голова а такође и у постизавању четвртог гола Карлоса Алберта на финалној утакмици.

У квалификацијама Бразил је играо квалификационе утакмице против Колумбије, Венецуеле и Парагваја. У шест квалификационих утакмица Бразил је остварио шест победа, постигао 23 гола а примио само 2. На последњој квалификационој утакмици против Парагваја, на Маракани се окупило 183.341 гледалаца. У целокупној кампањи светског првенства, квалификације и завршница у Мексику, Бразил је одиграо 12 утакмица, остварио 12 победа, постигао 42 гола и примио само 8. Ово је била прва трипл круна (tri-campeão) у историји светских шампионата.

Са овом трећом титулом светског шампиона Бразил је добио у трајно власништво трофеј Жила Римеа. Тренер Бразила Марио Загало је први фудбалер који је освојио титулу светског шампиона као играч 1958, 1962. и као тренер 1970. а Пеле је постао једини играч са трипл круном 1958, 1962, 1970. А Жаирзињо је једини играч који је постигао голове на свакој од утакмица (6), коју је играо на овом светском првенству.

Резултати

[уреди | уреди извор]

Први круг

[уреди | уреди извор]

Група 1

[уреди | уреди извор]
Репрезентација Ута П Н И ГД ГП ГР Поена
 Совјетски Савез 3 2 1 0 6 1 +5 5
 Мексико 3 2 1 0 5 0 +5 5
 Белгија 3 1 0 2 4 5 -1 2
 Салвадор 3 0 0 3 0 9 -9 0
31. мај 1970.
12:00
 Мексико 0 : 0  Совјетски Савез Мексико сити Стадион Астека
Судија: Ченчер (Западна Немачка)
Гледалаца: 107.000
(Извештај)
3. јун 1970.
16:00
 Белгија 3 : 0  Салвадор Мексико сити Стадион Астека
Судија: Радулеску (Румунија)
Гледалаца: 92.000
Вилфред Ван Мер Гол 12’ Гол 54’
Раол Ламберт Гол 76’ (пен) 		(Извештај)
6. јун 1970.
16:00
 Совјетски Савез 4 : 1  Белгија Мексико сити Стадион Астека
Судија: Шерер (Швајцарска)
Гледалаца: 59.000
Анатолиј Бишовец Гол 14’ Гол 63’
Каки Асатијани Гол 57’
Витали Кмелницки Гол 76’ 		(Извештај) Раол Ламберт Гол 86’
7. јун 1970.
12:00
 Мексико 4 : 0  Салвадор Мексико сити Стадион Астека
Судија: Али Кандил (Египат)
Гледалаца: 103.000
Хавијер Валдивија Гол 45’ Гол 46’
Хавијер Фрагосо Гол 58’
Хуан Игнацио Басагурен Гол 83’ 		(Извештај)
10. јун 1970.
16:00
 Совјетски Савез 2 : 0  Салвадор Мексико сити Стадион Астека
Судија: Хормазабал (Чиле)
Гледалаца: 89.000
Анатолиј Бишовец Гол 51’ Гол 74’ (Извештај)
11. јун 1970.
16:00
 Мексико 1 : 0  Белгија Мексико сити Стадион Астека
Судија: Кореза (Аргентина)
Гледалаца: 105.000
Густаво Пења Гол 14’ (пен) (Извештај)

Група 2

[уреди | уреди извор]
Репрезентација Ута П Н И ГД ГП ГР Поена
 Италија 3 1 2 0 1 0 +1 4
 Уругвај 3 1 1 1 2 1 +1 3
 Шведска 3 1 1 1 2 2 0 3
 Израел 3 0 2 1 1 3 -2 2
2. јун 1970.
16:00
 Уругвај 2 : 0  Израел Пуебла Стадион Куахтемок
Судија: Давидсон (Шкотска)
Гледалаца: 20.000
Илдо Манеро Гол 23’
Хуан Мухика Гол 50’ 		(Извештај)
3. јун 1970.
16:00
 Италија 1 : 0  Шведска Толука Стадион Немесио Дијез
Судија: Тејлор (Енглеска)
Гледалаца: 14.000
Анђело Доменгини Гол 10’ (Извештај)
6. јун 1970.
16:00
 Уругвај 0 : 0  Италија Пуебла Стадион Куахтемок
Судија: Глекнер (Источна Немачка)
Гледалаца: 30.000
Илдо Манеро Гол 23’
Хуан Мухика Гол 50’ 		(Извештај)
7. јун 1970.
12:00
 Израел 1 : 1  Шведска Толука Стадион Немесио Дијез
Судија: Тарекегн (Етиопија)
Гледалаца: 10.000
Мордехај Шпиглер Гол 56’ (Извештај) Том Туресон Гол 53’
10. јун 1970.
16:00
 Шведска 1 : 0  Уругвај Пуебла Стадион Куахтемок
Судија: Ландауер (САД)
Гледалаца: 18.000
Ове Гран Гол 90’ (Извештај)
11. јун 1970.
16:00
 Италија 0 : 0  Израел Толука Стадион Немесио Дијез
Судија: Мораес (Бразил)
Гледалаца: 10.000
(Извештај)

Група 3

[уреди | уреди извор]
Репрезентација Ута П Н И ГД ГП ГР Поена
 Бразил 3 3 0 0 8 3 +5 6
 Енглеска 3 2 0 1 2 1 +1 4
Румунија 3 1 0 2 4 5 -1 2
 Чехословачка 3 0 0 3 2 7 -5 0
2. јун 1970.
16:00
 Енглеска 1 : 0 Румунија Гвадалахара Стадион Халиско
Судија: Лоракс (Белгија)
Гледалаца: 50.560
Џеф Харст Гол 65’ (Извештај)
3. јун 1970.
16:00
 Бразил 4 : 1  Чехословачка Гвадалахара Стадион Халиско
Судија: Барето (Уругвај)
Гледалаца: 52.897
Роберто Ривелињо Гол 24’
Пеле Гол 59’
Жаирзињо Гол 61’ Гол 81’ 		(Извештај) Ладислав Петраш Гол 11’
6. јун 1970.
16:00
Румунија 2 : 1  Чехословачка Гвадалахара Стадион Халиско
Судија: Де Лео (Мексико)
Гледалаца: 56.818
Александру Нагу Гол 52’
Флореа Думитраке Гол 75’ (пен) 		(Извештај) Ладислав Петраш Гол 5’
7. јун 1970.
12:00
 Бразил 1 : 0  Енглеска Гвадалахара Стадион Халиско
Судија: Клајн (Израел)
Гледалаца: 66.834
Жаирзињо Гол 59’ (Извештај)
10. јун 1970.
16:00
 Бразил 3 : 2 Румунија Гвадалахара Стадион Халиско
Судија: Маршал (Аустрија)
Гледалаца: 50.804
Пеле Гол 19’ Гол 67’
Жаирзињо Гол 22’ 		(Извештај) Флореа Думитраке Гол 34’
Емерих Дембровши' Гол 84’
11. јун 1970.
16:00
 Енглеска 1 : 0  Чехословачка Гвадалахара Стадион Халиско
Судија: Машин (Француска)
Гледалаца: 49.262
Алан Кларк Гол 50’ (пен) (Извештај)

Група 4

[уреди | уреди извор]
Репрезентација Ута П Н И ГД ГП ГР Поена
 Западна Немачка 3 3 0 0 10 4 +6 6
 Перу 3 2 0 1 7 5 +2 4
 Бугарска 3 0 1 2 5 9 -4 1
 Мароко 3 0 1 2 2 6 -4 1
2. јун 1970.
16:00
 Перу 3 : 2  Бугарска Леон Стадион Ноу Камп
Судија: Сбардела (Италија)
Гледалаца: 13.765
Алберто Хаљардо Гол 50’
Хектор Чумпитаз Гол 55’
Теофило Кубиљас Гол 73’ 		(Извештај) Динко Дермеџијев Гол 13’
Христо Бонев Гол 49’
3. јун 1970.
16:00
 Западна Немачка 2 : 1  Мароко Леон Стадион Ноу Камп
Судија: Равенс (Холандија)
Гледалаца: 12.942
Уве Зелер Гол 56’
Герд Милер Гол 78’ 		(Извештај) Мохамед Хуман Гол 21’
6. јун 1970.
16:00
 Перу 3 : 0  Мароко Леон Стадион Ноу Камп
Судија: Бакрамов (СССР)
Гледалаца: 13.537
Теофило Кубиљас Гол 65’ Гол 75’
Роберто Чале Гол 67’ 		(Извештај) Динко Дермеџијев Гол 13’
Христо Бонев Гол 49’
7. јун 1970.
12:00
 Западна Немачка 5 : 2  Бугарска Леон Стадион Ноу Камп
Судија: Мендибил (Шпанија)
Гледалаца: 12.710
Рајнхард Либуда Гол 20’
Герд Милер Гол 27’ Гол 52’ (пен) Гол 88’
Уве Зелер Гол 67’ 		(Извештај) Аспарух Никодинов Гол 12’
Тодор Колев Гол 89’
10. јун 1970.
16:00
 Западна Немачка 3 : 1  Перу Леон Стадион Ноу Камп
Судија: Елизалде (Мексико)
Гледалаца: 17.875
Герд Милер Гол 19’ Гол 26’ Гол 39’ (Извештај) Теофило Кубиљас Гол 44’
11. јун 1970.
17:00
 Мароко 1 : 1  Бугарска Леон Стадион Ноу Камп
Судија: Салдања (Португалија)
Гледалаца: 12.299
Маохуб Газоани Гол 61’ (Извештај) Добромир Жечев Гол 40’

Нокаут фаза

[уреди | уреди извор]
 
ЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
          
 
 14. јун - Мексико сити
 
 
 Совјетски Савез0
 
 17. јун - Гвадалахара
 
 Уругвај (про)1
 
 Уругвај1
 
 14. јун - Гвадалахара
 
 Бразил3
 
 Бразил4
 
 21. јун - Мексико сити
 
 Перу2
 
 Бразил4
 
 14. јун - Толука
 
 Италија1
 
 Италија4
 
 17. јун - Мексико сити
 
 Мексико1
 
 Италија (про)4
 
 14. јун - Леон
 
 Западна Немачка3 Треће место
 
 Западна Немачка (про)3
 
 20. јун - Мексико сити
 
 Енглеска2
 
 Уругвај0
 
 
 Западна Немачка1
 

Четвртфинале

[уреди | уреди извор]
14. јун 1970.
12:00
 Западна Немачка 3 : 2 (прод.)  Енглеска Леон Стадион Ноу Камп
Судија: Кореза (Аргентина)
Гледалаца: 23.357
Франц Бекенбауер Гол 68’
Уве Зелер Гол 76’
Герд Милер Гол 108’ 		(Извештај) Алан Мулери Гол 31’
Мартин Питерс Гол 49’
14. јун 1970.
12:00
 Бразил 4 : 2  Перу Гвадалахара Стадион Халиско
Судија: Лоро (Белгија)
Гледалаца: 54.270
Роберто Ривелињо Гол 11’
Тостао Гол 15’ Гол 52’
Жаирзињо Гол 75’ 		(Извештај) Алберто Хаљардо Гол 28’
Теофило Кубиљас Гол 70’
14. јун 1970.
12:00
 Италија 4 : 1  Мексико Гвадалахара Стадион Халиско
Судија: Шерер (Швајцарска)
Гледалаца: 26.851
Густави Пења Гол 25’ (аг)
Луиђи Рива Гол 63’ Гол 76’
Ђани Ривера Гол 70’ 		(Извештај) Хосе Луис Гонзалез Гол 13’
14. јун 1970.
12:00
 Уругвај 1 : 0 (прод.)  Совјетски Савез Мексико сити Стадион Астека
Судија: Равенс (Холандија)
Гледалаца: 24.550
Виктор Еспараго Гол 116’ (Извештај)

Полуфинале

[уреди | уреди извор]
17. јун 1970.
16:00
 Бразил 3 : 1  Уругвај Гвадалахара Стадион Халиско
Судија: Мендибил (Шпанија)
Гледалаца: 51.261
Клодоалдо Гол 44’
Жаирзињо Гол 76’
Роберто Ривелињо Гол 89’ 		(Извештај) Луис Кубиљас Гол 19’
17. јун 1970.
16:00
 Италија 4 : 3 (прод.)  Западна Немачка Мексико сити Стадион Астека
Судија: Јамасаки (Перу)
Гледалаца: 102.444
Роберто Бонинсења Гол 8’
Тарцисио Бургнич Гол 98’
Луиђи Рива Гол 104’
Ђани Ривера Гол 111’ 		(Извештај) Карл Хајнц Шнелингер Гол 90’
Герд Милер Гол 94’ Гол 110’

Утакмица за треће место

[уреди | уреди извор]
20. јун 1970.
16:00
 Западна Немачка 1 : 0  Уругвај Мексико сити Стадион Астека
Судија: Сбардела (Италија)
Гледалаца: 104.403
Волфганг Оверат Гол 26’ (Извештај)

Финале

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Финале Светског првенства у фудбалу 1970.
21. јун 1970.
12:00
 Бразил 4 : 1  Италија Мексико сити Стадион Астека
Судија: Глекнер (Источна Немачка)
Гледалаца: 107.412
Пеле Гол 18’
Жерсон Гол 66’
Жаирзињо Гол 71’
Карлос Алберто Торес Гол 86’ 		(Извештај) Роберто Бонинсења Гол 37’

Награде

[уреди | уреди извор]
Победник Светског првенства 1970.
Бразил
Репрезентација Бразила
Трећа титула
Златна копачка:
Њемачка Герд Милер
(10 голова)

Стрелци

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Историја жребања на светским првенствима Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2010), Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_фудбалу_1970.&oldid=28874426”