Шлески језик
шлески | |
---|---|
ślōnskŏ gŏdka, ślůnsko godka | |
Говори се у | Пољска (Војводство шлеско и Војводство опољско) и Чешка (Моравско-Шлески крај и Округ Јесењик) |
Регион | средња Европа |
Број говорника | 510.000[1] (2011-попис) |
Језички кодови | |
ISO 639-3 | szl |
Распрострањеност шлеског језика у средњој и источној Европи (обележено са G1 и G2 у јужној Пољској и источној Чешкој) |
Шлески језик (шл. ślōnskŏ gŏdka, ślůnsko godka; чеш. slezština; пољ. język śląski, etnolekt śląski), познат још и као горњошлески, је западнословенски језички варијетет, сродан пољском[3][4] и чешком језику. На вокабулар је значај утицај имао средњоњемачки због постојања бројних њемачкошлеских говорника на истом простору прије, током и након Другог свјетског рата, све до 1990-их.[5]
Не постоји јединствено мишљење да ли је шлески језик засебан језик или нарјечје пољског језика.[тражи се извор]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Становништво које говори шлеским језиком у највећој мјери живи у Горњој Шлеској, област која је подјељена на југозападни дио који се налази у саставу Пољске и сјевероисточни дио који се налази у Чешкој. Данашњи шлески се обично говори у области између историјске границе Шлеске на истоку и линије од Сицова до Прудњика на западу, као и у околини Равича. До 1945. године шлески се такође говорио и у енклавама у Доњој Шлеској.
Њемачкошлески језик, варијетет средњоњемачког, је говорила већинска њемачка популација у Доњој Шлеској све до масовне депортације у Њемачку након Другог свјетског рата.
По посљедњем попису становништва у Пољској из 2011. године, око 509.000[1] становника се изјаснило да говори шлески као матерњи језик (на попису 2002. 60.000[6]), а на пописима у Пољској, Чешкој и Словачкој, око 900.000 становника се изјаснило као Шлезијци по националности.[1][7][8][9]
Признање
[уреди | уреди извор]Са радом је 2003. године почела Национална шлеска издавачка кућа (Narodowa Oficyna Śląska).[10] Издавачку кућу је основао Савез народа шлеске националности (Związek Ludności Narodowości Śląskiej) и почео је са штампањем књига о Шлезијцима и књига на шлеском језику.
Шлески језик у јуну 2007. године добија свој ISO 639-3 код szl (енгл. Slavic Silesian language - словенски шлески језик).[11]
23 посланика пољске скупштине су 6. септембра 2007. године припремили изјаву о новом закону по којем би шлески језик добио службени статус регионалног језика.[12]
Првом Национално такмичење у диктирању шлеског језика (Ogólnopolskie Dyktando Języka Śląskiego) је било у августу 2007. године. На диктирању је прихваћено чак десет система писања и ортографије.[13][14]
Двије организације које 'за циљ имају промовисање шлеског језика су основане 20. јануара и у јуну 2008. године: Pro Loquela Silesiana и Tôwarzistwo Piastowaniô Ślónskij Môwy „Danga“.[тражи се извор] Википедија на шлеском језику је основана 26. маја 2008. године.[15]
У здању Шлеском сејма у Катовицама је 30. јуна 2008. године одржана конференциај о статусу шлеском језика. Конфереција је била форум за политичаре, лингвисте, представнике интересних организације и особе које се баве шлеским језиком. Назив конференције је био „Шлески — још увијек нарјечје или већ језик?“ (Śląsko godka — jeszcze gwara czy jednak już język?).[16]
Министарство државне управе и дигитализације је 2012. године регистровало шлески језик у анексу 1. Уредба о државном регистру географских назива;[17] међутим, у новембру 2013. године у измени уредбе није било шлеског језика.[18]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Narodowy Spis Powszechny Ludności i Mieszkań 2011. Raport z wyników - Central Statistical Office of Poland
- ^ „Ethnologue report for language code: szl”. Ethnologue. Languages of the World.
- ^ prof. Bogusław Wyderka: http://www.nto.pl/apps/pbcs.dll/article?AID=/20080729/OPINIE/578482301
- ^ Izabela Winiarska: http://www.gwarypolskie.uw.edu.pl/index.php?option=com_content&task=view&id=854&Itemid=19 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)
- ^ Tomasz Kamusella. 2013. The Silesian Language in the Early 21st Century: A Speech Community on the Rollercoaster of Politics (pp 1-35). Die Welt der Slaven. Vol 58, No 1.
- ^ „Ludność według języka używanego w kontaktach domowych i deklaracji narodowościowej w 2002 roku” [Population by language used at home and declarations of nationality in 2002] (на језику: пољском). Main Statistical Office of the Polish Government: report of Polish census of 2002. Архивирано из оригинала (XLS) 6. 6. 2011. г. Приступљено 10. 6. 2015.
- ^ „Obyvatelstvo podle národnosti podle krajů” (PDF). Czech Statistical Office. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 1. 2013. г.
- ^ „Národnost ve sčítání lidu v českých zemích” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 19. 3. 2009. г. Приступљено 16. 8. 2012.
- ^ National Minorities in the Slovak Republic Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2003) - Ministry of Foreign Affairs of the Slovak Republic
- ^ „Narodowa Oficyna Śląska” [National Publishing Company of Silesia] (на језику: пољском). Архивирано из оригинала 4. 9. 2007. г. Приступљено 4. 9. 2018.
- ^ „ISO documentation of Silesian language”. SIL International. Архивирано из оригинала 3. 10. 2012. г. Приступљено 10. 6. 2015.
- ^ Zachodni, Dziennik (2008). „Śląski wśród języków świata” [Silesian Among the Languages of the World] (на језику: пољском). Our News Katowice.
- ^ (језик: шлески) / (језик: пољски) „National Dictation contest of the Silesian language”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 7. 10. 2018.
- ^ Ortography: diacritic, Czech, phonetic, Hermannowa, Polish, Polish plus, Steuer's, Tadzikowa, Wieczorkowa, multisigned.
- ^ „Śląska Wikipedia już działa” [Silesian Wikipedia already operating]. Gazeta Wyborcza-Gospodarka (на језику: пољском). 2008.
- ^ (језик: пољски) „Katowice: konferencja dotycząca statusu śląskiej mowy” [Katowice: Conference concerning the status of the Silesian language]. Polish Wikinews. 1. 7. 2008. Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г. Приступљено 6. 4. 2012.
- ^ Dz.U. 2012 nr 0 poz. 309 - Internet System of Legal Acts
- ^ Dz. U. z 2013 r. poz. 1346 http://isap.sejm.gov.pl/DetailsServlet?id=WDU20130001346 Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2016)