Шоштарић-Хумек ШХ.1 Срака
| Шоштарић-Хумек ШХ.1 Срака | ||
|---|---|---|
| Општи подаци | ||
| Намена | Обука једриличара | |
| Посада | 1 | |
| Порекло |  Краљевина Југославија
| |
| Произвођач | УТВА и Самоградња | |
| Пробни лет | 1937. | |
| Уведен у употребу | 1938. | |
| Статус | неактиван | |
| Број примерака | 2 | |
| Димензије | ||
| Маса | ||
| Погон | ||
| Физичке особине | ||
| Перформансе | ||
 Портал Ваздухопловство
| ||
Шоштарић-Хумек ШХ.1 Срака је ваздухопловна једрилица намењена за основну обуку и тренажу пилота и једриличара. Мешовите је конструкције (претежно дрво и платно). Ову једрилицу су конструисали инжењери Иво Шоштарић и Војко Хумек 1937. године.
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]
Аероклуб Краљевине Југославије је септембра месеца 1937. године расписао конкурс за пројекте ваздухопловних једрилица. Конкурсом су биле обухваћене конструкције школских и високоспособних једрилица и био је отворен до фебруара 1938. године. У том конкурсу су били специфицирани основни технички захтеви, а за најбоље радове биле су предвиђене новчане награде. У класи школских једрилица прву награду су поделили инж. Иван Шоштарић и Војко Хумек са једрилицом ШХ.1 и инж. Борис Цијан са једрилицом Галеб. Идеја конструктора Шоштарић-Хумек је била, да је једрилица што једноставнија за израду и да склопљена заузима што мањи простор. Била је и предвиђена и за авиозапрегу, која се у то време све више почела да користи за стартовање једрилица у Југославији.
Конкурасна комисија је дала предлог да се направи прототип једилице Шоштарић-Хумек ШХ.1 Срака и радови су започели у Марибору. Када је Шоштарић прешао на рад у Земун, активности на производњи једрилице наставио је Хумек све док због болести није морао да одустане од тог посла. Готови елементи једрилице су пребачени у УТВУ, радови су настављени у фабрици у Земуну. Једрилица је завршена 1939. године и извршени су пробни летови аеро запрегом, које је обавио наш чувени једриличар Аца Станојевић, иако су резултати опитовања били задовољавајући није дошло до серијске производње. Ако се узме у обзир чињеница да је 1939. Утва на тржиште избацила две једрилице[1] Врабац и Чавку које је конструисао инж. Шоштарић онда је одустајање од серијске производње једрилице Ш.Х.1 сасвим логична одлука.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Ова једрилица је била висококрилни моноплан са упорницима на чијим крајевина су се налазили кардани који су омогућавали дилатације повезаних елемената једрилице. Труп једрилице је био четвртастог попречног пресека обложен дрвеном лепенком. Крила су била сасвим равна, са две рамењаче и благо суженим пресеком. Ималa су аеропрофил Göttingen Gö 527. Шперплоча је до прве рамењаче прекривала само предњу ивицу крила, остала површина крила је била прекривена платном. Конструкција крила са две рамењаче омогућава израду крила без посебних калупа (алата), што је нарочито погодно за самоградњу тј. израду једрилица у аероклубовима. Репне површине (стабилизатори и кормила) су као и крила, дрвене конструкције пресвучене платном, а хоризонтални стабилизатори су такође као и крила имали упорнице којима су се ослањали на реп једрилице. За транспорт су се са једрилице морала скинути само крила, а хоризонтални стабилизатори на репу су се савијали према горе и није их требало уклањати. Стајни трап се састојао од предњег клизача (скије) са гуменим амотизерима и еластичне дрљаче на репу једрилице
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Шоштарић-Хумек ШХ.1 Срака а према изворима[2]
| Финеса | 1 : 16,1 при брзини 51 km/h |
|---|---|
| Перформансе |
|
| Димензије |
|
| Маса |
|
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]После обављених завршних радова и тестирања једилице Шоштарић-Хумек Ш.Х.1 она је у лето 1940. године враћена аероклубу Марибор где је 8. септембра крштена именом Срака према жељи пројектаната. Крајем 1940 године једрилица је оштећена преко зиме поправљена и након тога коришћена све до окупације земље[3].
Сачувани примерци
[уреди | уреди извор]У току окупације Немци су конфисковали све летелице које су затечене на мариборском аеродрому, међу њима и једрилицу ШХ.1 Срака. Не зна се тачно да ли је ова једрилица одвежена за Немачку или је уништена.
Земље које су користиле ову једрилицу
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Чавка
- Саламандра
- Иван Шоштарић
- Борис Цијан
- Списак летелица произведених у Утви
- Списак ваздухопловних једрилица југословенске производње
- Музеј ваздухопловства — Београд
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5.
- ^ Типови једрилица Srаka
- ^ „modelarstvo:S.H.1 Srаka”. Архивирано из оригинала 24. 01. 2020. г. Приступљено 24. 01. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Shenstone, B.S.; Wilkinson K.G. (1963). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (на језику: (језик: енглески)). Zurich: OSTIV.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.
- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Типови једрилица Srаka
- Šoštarić-Humek S.H.1 Srаka
- Paluba:ŠOŠTARIĆ-HUMEK Š.H.1 ŠRАKA
- modelarstvo:S.H.1 Srаka Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јануар 2020)
- Иван Шоштарић Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2019)