Акутно тровање амфетаминима
Акутно тровање амфетаминима једна је од болест изазвана намерним или случајним уносом препарата из ове групе, праћено променом менталног стања.[1]
Србија на спиду: Подаци Канцеларије за борбу против дрога Републике Србије показују да Нови Сад предњачи у количини заплењеног амфетамина - у 2015. години у српској Атини ухваћено је нешто више од пет килограма амфетамина. Нови Сад последњих година важи за стециште амфетамина док су околна села све чешћа адреса за илегалне лабораторије. За петама је Београд са нешто више од три и по кила, а ту је и Суботица са око три килограма "спида". Лесковац је рекордер на дну табеле са свега 0,41 грамом заплењеним у 2015. години.[2] |
Популуларни називи
[уреди | уреди извор]Амфетамин — „улична дрога” — лед — кристал — кристални мет — спеед — цранк — гласс — басе — wхизз.
Историја
[уреди | уреди извор]
Амфетамини као деривати фенилетиамина, откривени су 1887.године. Сматра се да је амфетамин први пут произвео немачки хемичар Леуцкарт 1880. године. Значајну употребу амфетамин је има током Другог светског рата, због снажне стимулација ЦНС-а и адренергичких (симпатикомиметски) ефекти на периферији. Наиме када су енглески пилоти бомбардовали немачке градове, због дугих ноћних летова добијали су амфетамин да не би заспали на борбеним задацима. Касније је утврђено да су многи запали у схизофренију, па је препозната опасност од амфетамина. Дуго узимање овог лека водило је у токсичне психозе, сличне шизофренији.
У данашње време када се брзо живи, а провод је најлуђи ноћу, употреба амфетамина је опет постала актуелна. Под називом „улична дрога”, лед, кристал, кристални мет, спеед, цранк или гласс, данас су амфетамини због свог стимулативног ефекта постали све популарнији, посебно код адолесцената и младих.
За медицину амфетамин је, лек који сузбија осећај умора. Данас у Америци, али и у осталим развијеним земљама, даје деци која су много немирна, са дијагнозом поремећаја пажње и повећане хиперактивности.
Међутим метамфетамин, који се понекад примењује у здравствене сврхе (код поремећаја с недостатком пажње–хиперактивношћу, гојазности и нарколепсије) лако се производи на незаконит начин а његово узимање је постало проширено у Холандији, Великој Британији и Северној Америци. Незаконито узимање метамфетамина је главни облик злопорабе амфетамина у Северној Америци, јер је стимулативна дрога, која је синтетичка, и криминално је што се технолошким поступцима од неких потпуно безазлених супстанци може добити производњом у нелегалним лабораторијама.
Амфетамин има значајну улогу и у историји допинга у спорту: неколико бициклиста је умрло због коришћења амфетамина, јер ова супстанца сузбија осећај умора, па се спортиста и поред напрезања не осећа да му трпи срце, јетра, мишићи, јер мозак не добија праву информацију о умору.
Врсте амфетамина
[уреди | уреди извор]
Амфетамин (ЦАС-300-62-9) је члан фенетиламин групе која укључује низ супстанци које могу бити стимуланси, ентактогени или халуциногени. Амфетамин је Н,α-метилфенетиламин.[3]
База амфетамина је безбојно и лепљиво уље које је нетопљиво у води. Најчешћи облик соли је сулфат (ЦАС-60-13-9): бел или безбојан прах растворљив у води. Илегални производи углавном долазе у облику праха. Таблете које садрже амфетамин могу носити сличне логотипове као што су на МДМА и друге екстази таблете.
Амфетамин, било да је реч о чистом, или о неком деривату ове супстанције или у комбинацији – никада није безопасан. По америчкој класификацији, то је дрога другог степена. Хероин је, на пример, дрога првог степена. Амфетамин се данас користи масовно у следећим облицима:
Халуциногени амфетамини | мескалин — метилендиоксиамфетамин (МДА) - метилендиоксиметамфетамин (МДМА) - метилендиоксиетамфетамин (МДЕА) - 4-метил-2-5-диметоксиамфетамин |
Деривати амфетамина | метамфетамин „лед” - фентермин - фенметразин - фенфлурамин - метилфенидат - фенилпропаноламин - ефедрин |
Фармакологија
[уреди | уреди извор]
Амфетамин је стимуланс централног нервног система који изазива:
- повишени крвни притисак
- тахикардију
- осећаји повећаног самопоуздања, друштвености и енергије
- потисивање апетита и умора што доводи до несанице.
Оралном применом, ефекат обично настаје у року од 30 минута и може потрајати сатима, да би се касније развио осећај раздражљивости, немира, узнемирености, депресије и безвољности.
Амфетамин повећава активност норадреналина и допамина у систему неуротрансмитера.
Амфетамин је мање снажан од метамфетамина, али у неконтролисаним ситуацијама ефекти се готово не разликују.
Акутна интоксикација узрокује озбиљне кардиоваскуларне поремећаје, као и проблеме у понашању који укључују узнемиреност, збуњеност, параноју, импулзивност и насиље. Хронична примена амфетамина изазива неурохемијске и неуроанатомске промене.[4]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]
- Лако тровање
- Повећање психомоторне активности, несаница, мучнина, повраћање.
- Уста сува, кожа лица румена, зенице широке рефлекси појачани.
- Средње тешко тровање
- Поред напред наведеног јавља се изразита хиперактивност, конфузност, убрзано дисање, скок крвног притиска и тахикардија са могућим поремећајима срчаног ритма.
- Телесна температура је повишена уз присуство профузног знојења.
- Тешко тровање
- Долази до потенцирања напред наведених симптома (изразита хипертензија и тахикардија са озбиљним поремећајима срчаног ритма, изразита хиперпирексија, конвулзије и поремећаји свести до нивоа коме).
- Смртни исход
У најтежим случајевима је могућ смртни исход, због озбиљног поремећаја срчаног ритма, изразите хипертермије, изразите хипертензије (са могућом интракранијалном хеморагијом или инфарктом) и енцефалопатије.
Манифестације од стране | Знаци и симптоми |
---|---|
Централног нервног система |
|
Кардиоваскуларног система |
|
Гастроинтестиналног система |
|
Кожног система |
|
Генитоуринаног система |
|
Очног система |
|
- Фетална експозиција
Фетална експозиција се дешава код употребе амфетамина у трудноћи и може довести до пренаталних компликација:
- повећања учесталости превременог порођаја,
- измењених облика неонаталног понашања (абнормални рефлекси,
- екстремне иритабилност).
- а има индиција да доводи и до конгениталних деформација.
Диференцијална дијагноза
[уреди | уреди извор]Диференцијално дијагностички код тровања амфетаминима треба посумњати на:
|
|
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Дијагноза мсе поставља на основу:
- позитивне анамнезе (посета „раве” концертима, држање дијете због вишка ТТ и сл.
- клиничке слике (напред описане)
- доказивања амфетамина - у биолошком материјалу (крв, мокраћа)
Терапија
[уреди | уреди извор]Прехоспитална терапија
[уреди | уреди извор]Прехоспитално збрињавање пацијената са интоксикацијом амфетаминима често захтева физичко и хемијско ограничавање пацијента и лечење компликација интоксикације, укључујући нападе, губитак компетентних дисајних путева, срчане дисритмије и трауме.[8]
Лечење на одељењу интензивне неге
[уреди | уреди извор]Код пацијенти са тровањем амфетамином, код којих нису присутни знаци или симптома који угрожавају живот, могу се третирати седативима и праћењем.
Компликације могу захтевати:
- успостављање проходности дисајних путева
- реанимацију инфузионим течности или другим мерама за расхлађење.
- опсервацији у сигурном и тихом окружењу.
У случају екстремног узбуђења и панике могу бити од користи анксиолитици, а у психозама индикована је краткотрајно употребита неуролептика.
Код пацијената који су тровање изазвали оралним гутањем анфетамина, врши се деконтаминација гастроинтестиналног (ГИ) система:
- применом активног угља (који апсорбује 100-1.000 мг лека по граму угљеника)
- орогастричном лаважом (испиртања), које није неопходно.
Постављање Фолијевог катетера може бити корисно за праћење количине излучене мокраће, посебно у ситуацијама у којима се примењују диуретици за корекцијуе едема плућа, и/или због праћења нивоа смањењенња мокрења због ефеката амфетамина на мишиће сфинктера мокраћне бешике. Брза процена пуњења мокраћне бешике може се обавити и ултрасонографијом или палпацијом бешике.
Агитација или трајни напади код пацијената са тровањем амфетаминима захтевају примену бензодиазепина, али и мирно и умирујуће окружење.
Значајне срчане аритмије могу захтевати кардиоверзију, дефибрилацију и примену антиаритмијских лекова.
Како често продужена и хипертензија, она може представљати кардиоваскуларни ризик. Применом бензодиазепина за седацију (неспецифична симпатолиза) може се обавити почетно регулисање хипертензије, ако је она присутна.
Хиперпирктични случајеви или случајеви повезани са значајном токсичношћу крајњег органа (нпр. кардиоваскуларни догађаји — исхемија миокарда могу се регулисати интравенском применом фентоламина, нитропрусида или нитроглицерина.
Употребу бета-блокатора треба избергавати како би се спречила вазоконстрикција.
Треба имати у виду да комбинована примена алфа-адренергичних и бета-адренергичних антагониста може имати важну улогу у регулисању тахикардије.[а][9]
Кардиогени плућни едем се може третирати нитроглицерином и диуретицима.
Обавезно треба код пацијената са интоксикацијом амфетамином, тражити и лечити трауматске повреде (ако постоје а нису одмах видљиве).
Лечење зависника
[уреди | уреди извор]Данас се сматра да је за лечења метамфетаминских зависника као најкориснија когнитивно-бихејвиорална терапија. Овај приступ је дизајниран да помогне модификовању начина мишљења, очекивања и понашања, као и да усаврши вештину суочавања са различитим животним стресовима.
Групе за подршку у излечењу од метамфетаминске зависности су се показале као веома ефикасне у додатној терапији, што све води дуготрајној апстиненцији и опоравку.
Усвојени су и протоколи за третман предозираности метамфетамином. Пошто су хипертермија и конвулзије честе и фаталне компликације предозираности, лекари су фокусирани на ове симптоме.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Ова препорука заснована је на доказима класе ИИб у ревизији смерница за нестабилни инфаркт миокард и ангинозне нападе (не-СТ сегмент) од стране Америчког удружења за срце (засноване на сличности амфетаминске и кокаинске токсичности).
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Царвалхо M, Цармо Х, Цоста ВМ, Цапела ЈП, Понтес Х, Ремиãо Ф, ет ал. Тоxицитy оф ампхетаминес: ан упдате. Арцх Тоxицол. 2012 Мар 6. [Медлине].
- ^ Веселиновић, Стефан (13. 2. 2017). „Србија на спиду: Колико га узимате и шта је заиста у њему”. Вице, 13. феб. 2017. Приступљено 18. 5. 2018.
- ^ Миранда-г, Е.; Сордо, M.; Салазар, А. M.; Цонтрерас, C.; Баутиста, L.; Ројас Гарцíа, А. Е.; Остроскy-Wегман, П. (2007). „Детерминатион оф ампхетамине, метхампхетамине, анд хyдроxyампхетамине деривативес ин урине бy гас цхроматограпхy-масс спецтрометрy анд итс релатион то ЦYП2Д6 пхенотyпе оф друг усерс”. Јоурнал оф Аналyтицал Тоxицологy. 31 (1): 31—36. ПМИД 17389081. дои:10.1093/јат/31.1.31.
- ^ Дерлет, Р. W.; Албертсон, Т. Е.; Рице, П. (1989 Нов-Дец). „Тхе еффецт оф халоперидол ин цоцаине анд ампхетамине интоxицатион”. Јоурнал оф Емергенцy Медицине. 7 (6): 633—7. ПМИД 2625524. дои:10.1016/0736-4679(89)90011-5. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|дате=
(помоћ). - ^ Wхите, С. Ампхетамине Тоxицитy. Семинарс ин Респ & Цритицал Царе Медицине Вол 23, 2002.
- ^ Ланкен, ПН. УпТоДате. Хyпертхермиа. 2008.
- ^ Стахл С. Другс оф абусе. Ессентиал Псyцхопхармацологy – неуросциентифиц басис анд працтицал апплицатионс. Цамбридге Университy Пресс: Цамбридге. (1996), стр. 332–366.
- ^ Wхите, Т. L.; Лотт DC; де Wит Х (мај 2006). „Персоналитy анд тхе субјецтиве еффецтс оф ацуте ампхетамине ин хеалтхy волунтеерс”. Неуропсyцхопхармацологy. 31 (5): 1064—74. .
- ^ [Гуиделине] Wригхт РС, Андерсон ЈЛ. Адамс CD. Гуиделинес фор тхе Манагемент оф Патиентс wитх Унстабле Ангина/Нон-СТ-Елеватион МyоцардиалИнфарцтион. Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy. Маy 2011. 57:е215-367.
Литература
[уреди | уреди извор]
|
|
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]![]() | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |