Акутно тровање амфетаминима

Акутно тровање амфетаминима једна је од болест изазвана намерним или случајним уносом препарата из ове групе, праћено променом менталног стања.^[1]

Србија на спиду:

Подаци Канцеларије за борбу против дрога Републике Србије показују да Нови Сад предњачи у количини заплењеног амфетамина - у 2015. години у српској Атини ухваћено је нешто више од пет килограма амфетамина. Нови Сад последњих година важи за стециште амфетамина док су околна села све чешћа адреса за илегалне лабораторије.

За петама је Београд са нешто више од три и по кила, а ту је и Суботица са око три килограма "спида".

Лесковац је рекордер на дну табеле са свега 0,41 грамом заплењеним у 2015. години.^[2]

Популуларни називи

Амфетамин — „улична дрога” — лед — кристал — кристални мет — спеед — цранк — гласс — басе — wхизз.

Историја

Таблете метамфетамина које су коришћене у Другом светском рату

Амфетамини као деривати фенилетиамина, откривени су 1887.године. Сматра се да је амфетамин први пут произвео немачки хемичар Леуцкарт 1880. године. Значајну употребу амфетамин је има током Другог светског рата, због снажне стимулација ЦНС-а и адренергичких (симпатикомиметски) ефекти на периферији. Наиме када су енглески пилоти бомбардовали немачке градове, због дугих ноћних летова добијали су амфетамин да не би заспали на борбеним задацима. Касније је утврђено да су многи запали у схизофренију, па је препозната опасност од амфетамина. Дуго узимање овог лека водило је у токсичне психозе, сличне шизофренији.

У данашње време када се брзо живи, а провод је најлуђи ноћу, употреба амфетамина је опет постала актуелна. Под називом „улична дрога”, лед, кристал, кристални мет, спеед, цранк или гласс, данас су амфетамини због свог стимулативног ефекта постали све популарнији, посебно код адолесцената и младих.

За медицину амфетамин је, лек који сузбија осећај умора. Данас у Америци, али и у осталим развијеним земљама, даје деци која су много немирна, са дијагнозом поремећаја пажње и повећане хиперактивности.

Међутим метамфетамин, који се понекад примењује у здравствене сврхе (код поремећаја с недостатком пажње–хиперактивношћу, гојазности и нарколепсије) лако се производи на незаконит начин а његово узимање је постало проширено у Холандији, Великој Британији и Северној Америци. Незаконито узимање метамфетамина је главни облик злопорабе амфетамина у Северној Америци, јер је стимулативна дрога, која је синтетичка, и криминално је што се технолошким поступцима од неких потпуно безазлених супстанци може добити производњом у нелегалним лабораторијама.

Амфетамин има значајну улогу и у историји допинга у спорту: неколико бициклиста је умрло због коришћења амфетамина, јер ова супстанца сузбија осећај умора, па се спортиста и поред напрезања не осећа да му трпи срце, јетра, мишићи, јер мозак не добија праву информацију о умору.

Врсте амфетамина

Амфетамин (ЦАС-300-62-9) је члан фенетиламин групе која укључује низ супстанци које могу бити стимуланси, ентактогени или халуциногени. Амфетамин је Н,α-метилфенетиламин.^[3]

База амфетамина је безбојно и лепљиво уље које је нетопљиво у води. Најчешћи облик соли је сулфат (ЦАС-60-13-9): бел или безбојан прах растворљив у води. Илегални производи углавном долазе у облику праха. Таблете које садрже амфетамин могу носити сличне логотипове као што су на МДМА и друге екстази таблете.

Амфетамин, било да је реч о чистом, или о неком деривату ове супстанције или у комбинацији – никада није безопасан. По америчкој класификацији, то је дрога другог степена. Хероин је, на пример, дрога првог степена. Амфетамин се данас користи масовно у следећим облицима:

Халуциногени амфетамини	мескалин — метилендиоксиамфетамин (МДА) - метилендиоксиметамфетамин (МДМА) - метилендиоксиетамфетамин (МДЕА) - 4-метил-2-5-диметоксиамфетамин
Деривати амфетамина	метамфетамин „лед” - фентермин - фенметразин - фенфлурамин - метилфенидат - фенилпропаноламин - ефедрин

Фармакологија

Амфетамин је стимуланс централног нервног система који изазива:

повишени крвни притисак
тахикардију
осећаји повећаног самопоуздања, друштвености и енергије
потисивање апетита и умора што доводи до несанице.

Оралном применом, ефекат обично настаје у року од 30 минута и може потрајати сатима, да би се касније развио осећај раздражљивости, немира, узнемирености, депресије и безвољности.

Амфетамин повећава активност норадреналина и допамина у систему неуротрансмитера.

Амфетамин је мање снажан од метамфетамина, али у неконтролисаним ситуацијама ефекти се готово не разликују.

Акутна интоксикација узрокује озбиљне кардиоваскуларне поремећаје, као и проблеме у понашању који укључују узнемиреност, збуњеност, параноју, импулзивност и насиље. Хронична примена амфетамина изазива неурохемијске и неуроанатомске промене.^[4]

Клиничка слика

Лако тровање

Повећање психомоторне активности, несаница, мучнина, повраћање.
Уста сува, кожа лица румена, зенице широке рефлекси појачани.

Средње тешко тровање

Поред напред наведеног јавља се изразита хиперактивност, конфузност, убрзано дисање, скок крвног притиска и тахикардија са могућим поремећајима срчаног ритма.
Телесна температура је повишена уз присуство профузног знојења.

Тешко тровање

Долази до потенцирања напред наведених симптома (изразита хипертензија и тахикардија са озбиљним поремећајима срчаног ритма, изразита хиперпирексија, конвулзије и поремећаји свести до нивоа коме).

Смртни исход

У најтежим случајевима је могућ смртни исход, због озбиљног поремећаја срчаног ритма, изразите хипертермије, изразите хипертензије (са могућом интракранијалном хеморагијом или инфарктом) и енцефалопатије.

Манифестације тровања по органским системима.^[5]^[6]^[7]

Манифестације од стране	Знаци и симптоми
Централног нервног система	Промена менталног стања, дезоријентација и главобоља Дискинезије Агитација Симптоми можданог удара\|\|
Кардиоваскуларног система	Бол у прсима Палпитатионсације
Гастроинтестиналног система	Сува уста Мучнина и повраћање Дијареја
Кожног система	Дијафорезе Еритематозни болни осип, трагиви игле Инфициране дубоке улцерације (ектима)
Генитоуринаног система	Отежано мокрење
Очног система	Мидријаза

Фетална експозиција

Фетална експозиција се дешава код употребе амфетамина у трудноћи и може довести до пренаталних компликација:

повећања учесталости превременог порођаја,
измењених облика неонаталног понашања (абнормални рефлекси,
екстремне иритабилност).
а има индиција да доводи и до конгениталних деформација.

Диференцијална дијагноза

Диференцијално дијагностички код тровања амфетаминима треба посумњати на:

Акутни коронарни синдром
Акутна хипогликемија
Евалуација злоупотребе алкохола
Антихолинергична токсичност
Анксиозни поремећаји
Тровање кофеином
Хореа у одраслих
Тровање кокаином
Делиријум, деменција и амнезија у ургентној медицини
Ссубарахноидално крварење
Хитно лечлење шизофреније
Енцефалитис
Халуциногена тровања
Тровање гљивама
Хиперкалцемија у ургентној медицини

Хипокалцемија
Дистоничне реакције изазване лековима
Менингитис
Токсичност метамфетамина
Тровање инхибиторима моноамино оксидазе
Синдром више дисфункције органа
Инфаркција миокарда
Неуролептични малигни синдром
Периферне васкуларне повреде
Рабдомиолиза
Статус епилептикус
Симпатомиметичка тровања
Тровања антихистаминицима
Синдром повлачења

Дијагноза

Дијагноза мсе поставља на основу:

позитивне анамнезе (посета „раве” концертима, држање дијете због вишка ТТ и сл.
клиничке слике (напред описане)
доказивања амфетамина - у биолошком материјалу (крв, мокраћа)

Терапија

Прехоспитална терапија

Прехоспитално збрињавање пацијената са интоксикацијом амфетаминима често захтева физичко и хемијско ограничавање пацијента и лечење компликација интоксикације, укључујући нападе, губитак компетентних дисајних путева, срчане дисритмије и трауме.^[8]

Лечење на одељењу интензивне неге

Код пацијенти са тровањем амфетамином, код којих нису присутни знаци или симптома који угрожавају живот, могу се третирати седативима и праћењем.

Компликације могу захтевати:

успостављање проходности дисајних путева
реанимацију инфузионим течности или другим мерама за расхлађење.
опсервацији у сигурном и тихом окружењу.

У случају екстремног узбуђења и панике могу бити од користи анксиолитици, а у психозама индикована је краткотрајно употребита неуролептика.

Код пацијената који су тровање изазвали оралним гутањем анфетамина, врши се деконтаминација гастроинтестиналног (ГИ) система:

применом активног угља (који апсорбује 100-1.000 мг лека по граму угљеника)
орогастричном лаважом (испиртања), које није неопходно.

Постављање Фолијевог катетера може бити корисно за праћење количине излучене мокраће, посебно у ситуацијама у којима се примењују диуретици за корекцијуе едема плућа, и/или због праћења нивоа смањењенња мокрења због ефеката амфетамина на мишиће сфинктера мокраћне бешике. Брза процена пуњења мокраћне бешике може се обавити и ултрасонографијом или палпацијом бешике.

Агитација или трајни напади код пацијената са тровањем амфетаминима захтевају примену бензодиазепина, али и мирно и умирујуће окружење.

Значајне срчане аритмије могу захтевати кардиоверзију, дефибрилацију и примену антиаритмијских лекова.

Како често продужена и хипертензија, она може представљати кардиоваскуларни ризик. Применом бензодиазепина за седацију (неспецифична симпатолиза) може се обавити почетно регулисање хипертензије, ако је она присутна.

Хиперпирктични случајеви или случајеви повезани са значајном токсичношћу крајњег органа (нпр. кардиоваскуларни догађаји — исхемија миокарда могу се регулисати интравенском применом фентоламина, нитропрусида или нитроглицерина.

Употребу бета-блокатора треба избергавати како би се спречила вазоконстрикција.

Треба имати у виду да комбинована примена алфа-адренергичних и бета-адренергичних антагониста може имати важну улогу у регулисању тахикардије.^[а]^[9]

Кардиогени плућни едем се може третирати нитроглицерином и диуретицима.

Обавезно треба код пацијената са интоксикацијом амфетамином, тражити и лечити трауматске повреде (ако постоје а нису одмах видљиве).

Лечење зависника

Данас се сматра да је за лечења метамфетаминских зависника као најкориснија когнитивно-бихејвиорална терапија. Овај приступ је дизајниран да помогне модификовању начина мишљења, очекивања и понашања, као и да усаврши вештину суочавања са различитим животним стресовима.

Групе за подршку у излечењу од метамфетаминске зависности су се показале као веома ефикасне у додатној терапији, што све води дуготрајној апстиненцији и опоравку.

Усвојени су и протоколи за третман предозираности метамфетамином. Пошто су хипертермија и конвулзије честе и фаталне компликације предозираности, лекари су фокусирани на ове симптоме.

Напомене

^ Ова препорука заснована је на доказима класе ИИб у ревизији смерница за нестабилни инфаркт миокард и ангинозне нападе (не-СТ сегмент) од стране Америчког удружења за срце (засноване на сличности амфетаминске и кокаинске токсичности).

Извори

^ Царвалхо M, Цармо Х, Цоста ВМ, Цапела ЈП, Понтес Х, Ремиãо Ф, ет ал. Тоxицитy оф ампхетаминес: ан упдате. Арцх Тоxицол. 2012 Мар 6. [Медлине].
^ Веселиновић, Стефан (13. 2. 2017). „Србија на спиду: Колико га узимате и шта је заиста у њему”. Вице, 13. феб. 2017. Приступљено 18. 5. 2018.
^ Миранда-г, Е.; Сордо, M.; Салазар, А. M.; Цонтрерас, C.; Баутиста, L.; Ројас Гарцíа, А. Е.; Остроскy-Wегман, П. (2007). „Детерминатион оф ампхетамине, метхампхетамине, анд хyдроxyампхетамине деривативес ин урине бy гас цхроматограпхy-масс спецтрометрy анд итс релатион то ЦYП2Д6 пхенотyпе оф друг усерс”. Јоурнал оф Аналyтицал Тоxицологy. 31 (1): 31—36. ПМИД 17389081. дои:10.1093/јат/31.1.31.
^ Дерлет, Р. W.; Албертсон, Т. Е.; Рице, П. (1989 Нов-Дец). „Тхе еффецт оф халоперидол ин цоцаине анд ампхетамине интоxицатион”. Јоурнал оф Емергенцy Медицине. 7 (6): 633—7. ПМИД 2625524. дои:10.1016/0736-4679(89)90011-5. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ).
^ Wхите, С. Ампхетамине Тоxицитy. Семинарс ин Респ & Цритицал Царе Медицине Вол 23, 2002.
^ Ланкен, ПН. УпТоДате. Хyпертхермиа. 2008.
^ Стахл С. Другс оф абусе. Ессентиал Псyцхопхармацологy – неуросциентифиц басис анд працтицал апплицатионс. Цамбридге Университy Пресс: Цамбридге. (1996), стр. 332–366.
^ Wхите, Т. L.; Лотт DC; де Wит Х (мај 2006). „Персоналитy анд тхе субјецтиве еффецтс оф ацуте ампхетамине ин хеалтхy волунтеерс”. Неуропсyцхопхармацологy. 31 (5): 1064—74. .
^ [Гуиделине] Wригхт РС, Андерсон ЈЛ. Адамс CD. Гуиделинес фор тхе Манагемент оф Патиентс wитх Унстабле Ангина/Нон-СТ-Елеватион МyоцардиалИнфарцтион. Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy. Маy 2011. 57:е215-367.

Литература

Wхите, Т. L.; Лотт DC; де Wит Х (мај 2006). „Персоналитy анд тхе субјецтиве еффецтс оф ацуте ампхетамине ин хеалтхy волунтеерс”. Неуропсyцхопхармацологy. 31 (5): 1064—74. ПМИД 16237380. дои:10.1038/сј.нпп.1300939.
Мурраy, Ј. Б. (март 1998). „Псyцхопхyсиологицал аспецтс оф ампхетамине-метхампхетамине абусе”. Ј Псyцхол. 132 (2): 227—37. ПМИД 9529666. дои:10.1080/00223989809599162.
Карцх, С. (април 1999). „Тхе проблем оф метхампхетамине тоxицитy”. Wест Ј Мед. 170 (4): 232. ПМЦ 1305555 . ПМИД 10344179.
Доwнес, M. А.; Wхyте, I. M. (јун 2005). „Ампхетамине-индуцед мовемент дисордер”. Емерг Мед Аустралас. 17 (3): 277—80.
Wапплер Ф, Роеwер Н, Коцхлинг А, Сцхолз Ј, Лосцхер W, Стеинфатх M (јун 1996). „Еффецтс оф тхе серотонин2 рецептор агонист ДОИ он скелетал мусцле специменс фром малигнант хyпертхермиа-сусцептибле патиентс”. Анестхесиологy. 84 (6): 1280—7.
Рицхардс, C. Ф.; Цларк РФ; Холброок Т; Хоyт ДБ (1995 Јан-Феб). „Тхе еффецт оф цоцаине анд ампхетаминес он витал сигнс ин траума патиентс”. Јоурнал оф Емергенцy Медицине. 13 (1): 59—63. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
Увнас-Моберг К, Хиллегаарт V, Алстер П, Ахлениус С (1996). „Еффецтс оф 5-ХТ агонистс, селецтиве фор дифферент рецептор субтyпес, он оxyтоцин, ЦЦК, гастрин анд соматостатин пласма левелс ин тхе рат”. Неуропхармацологy. 35 (11): 1635—40.
Јацобс, W. (јун 2006). „Фатал ампхетамине-ассоциатед цардиотоxицитy анд итс медицолегал имплицатионс”. Ам Ј Форенсиц Мед Патхол. 27 (2): 156—60.
Куех, С. А.; Габриел РС; Лунд M; Суттон Т; Брадлеy Ј; Керр АЈ; et al. (април 2016). „Clinical Characteristics and Outcomes of Patients with Amphetamine-associated Cardiomyopathy in South Auckland, New Zealand”. Heart Lung Circ.
Шаблон:Cite journal=Chin KM, Channick RN, Rubin LJ.
National Institute on Drug Abuse. Available at Monitoring the Future Study: Trends in Prevalence of Various Drugs. Pristupljeno: 18. 5. 2018.
United Nations Office of Drugs and Crime. World Drug Report 2017. Pristupljeno: 18. 5. 2018.
van Wel JH, Rosiers JF, Van Hal G. Changes in Drug Use Among Belgian Higher Education Students: A Comparison Between 2005, 2009, and 2013. Subst Use Misuse. 2016 May 24. 1-7. [Medline].

Westover AN, Nakonezny PA, Haley RW. Acute myocardial infarction in young adults who abuse amphetamines. Drug Alcohol Depend. 2008 Jul 1. 96(1-2):49-56. [Medline]. [Full Text].
Bramness, J. G.; Rognli, E. B. (јул 2016). „Psychosis induced by amphetamines”. Curr Opin Psychiatry. 29 (4): 236—241.
Huang B, Dawson DA, Stinson FS, Hasin DS, Ruan WJ, Saha TD; et al. (јул 2006). „Prevalence, correlates, and comorbidity of nonmedical prescription drug use and drug use disorders in the United States: Results of the National Epidemiologic Survey on Alcohol and Related Conditions”. Journal of Clinical Psychiatry. 67 (7): 1062—73.
Borders, T. F.; Booth BM; Han X; Wright P; Leukefeld C; Falck RS; et al. (мај 2008). „Longitudinal changes in methamphetamine and cocaine use in untreated rural stimulant users: racial differences and the impact of methamphetamine legislation”. Addiction. 103 (5): 800—8.
Justice, A. J.; De Wit H (јул 2000). „Acute effects of d-amphetamine during the early and late follicular phases of the menstrual cycle in women”. Pharmacol Biochem Behav. 66 (3): 509—15.
Carvalho F, Remiao F, Soares ME, Catarino R, Queiroz G, Bastos ML (1997). „d-Amphetamine-induced hepatotoxicity: possible contribution of catecholamines and hyperthermia to the effect studied in isolated rat hepatocytes”. Arch Toxicol. 71 (7): 429—36.
Papaseit E, Moltó J, Muga R, Torrens M, de la Torre R, Farré M (2017). „Clinical Pharmacology of the Synthetic Cathinone Mephedrone”. Curr Top Behav Neurosci. 32: 313—331.
Albertson, T. E.; Chenoweth JA; Colby DK; Sutter ME (фебруар 2016). „The Changing Drug Culture: Emerging Drugs of Abuse and Legal Highs”. FP Essent. 441: 18—24.
Baumann, M. H.; Solis E Jr, Watterson LR, Marusich JA, Fantegrossi WE, Wiley JL (новембар 2014). „Baths salts, spice, and related designer drugs: the science behind the headlines”. J Neurosci. 34 (46): 15150—8.
Rosenbaum, C. D.; Carreiro, S. P.; Babu, K. M. (март 2012). „Here today, gone tomorrow…and back again? A review of herbal marijuana alternatives (K2, Spice), synthetic cathinones (bath salts), kratom, Salvia divinorum, methoxetamine, and piperazines”. J Med Toxicol. 8 (1): 15—32.
Prosser, J. M.; Nelson, L. S. (март 2012). „The toxicology of bath salts: a review of synthetic cathinones”. J Med Toxicol. 8 (1): 33—42.
Gibbons S (јануар 2012). „'Legal highs'--novel and emerging psychoactive drugs: a chemical overview for the toxicologist”. Clin Toxicol (Phila). 50 (1): 15—24.
Begeman, A.; Franssen EJF (новембар 2017). „Lack of Detection of New Amphetamine-like Drugs using Conventional Urinary Immunoassays”. Ther Drug Monit. 29 (2): 179—81.
Derlet, R. W.; Albertson, T. E.; Rice, P. (1989 Nov-Dec). „The effect of haloperidol in cocaine and amphetamine intoxication”. Journal of Emergency Medicine. 7 (6): 633—7. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Plessinger, M. A. (март 1998). „Prenatal exposure to amphetamines. Risks and adverse outcomes in pregnancy”. Obstet Gynecol Clin North Am. 25 (1): 119—38.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[9] Ова препорука заснована је на доказима класе ИИб у ревизији смерница за нестабилни инфаркт миокард и ангинозне нападе (не-СТ сегмент) од стране Америчког удружења за срце (засноване на сличности амфетаминске и кокаинске токсичности).

[1] Царвалхо M, Цармо Х, Цоста ВМ, Цапела ЈП, Понтес Х, Ремиãо Ф, ет ал. Тоxицитy оф ампхетаминес: ан упдате. Арцх Тоxицол. 2012 Мар 6. [Медлине].

[2] Веселиновић, Стефан (13. 2. 2017). „Србија на спиду: Колико га узимате и шта је заиста у њему”. Вице, 13. феб. 2017. Приступљено 18. 5. 2018.

[3] Миранда-г, Е.; Сордо, M.; Салазар, А. M.; Цонтрерас, C.; Баутиста, L.; Ројас Гарцíа, А. Е.; Остроскy-Wегман, П. (2007). „Детерминатион оф ампхетамине, метхампхетамине, анд хyдроxyампхетамине деривативес ин урине бy гас цхроматограпхy-масс спецтрометрy анд итс релатион то ЦYП2Д6 пхенотyпе оф друг усерс”. Јоурнал оф Аналyтицал Тоxицологy. 31 (1): 31—36. ПМИД 17389081. дои:10.1093/јат/31.1.31.

[4] Дерлет, Р. W.; Албертсон, Т. Е.; Рице, П. (1989 Нов-Дец). „Тхе еффецт оф халоперидол ин цоцаине анд ампхетамине интоxицатион”. Јоурнал оф Емергенцy Медицине. 7 (6): 633—7. ПМИД 2625524. дои:10.1016/0736-4679(89)90011-5. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ).

[5] Wхите, С. Ампхетамине Тоxицитy. Семинарс ин Респ & Цритицал Царе Медицине Вол 23, 2002.

[6] Ланкен, ПН. УпТоДате. Хyпертхермиа. 2008.

[7] Стахл С. Другс оф абусе. Ессентиал Псyцхопхармацологy – неуросциентифиц басис анд працтицал апплицатионс. Цамбридге Университy Пресс: Цамбридге. (1996), стр. 332–366.

[8] Wхите, Т. L.; Лотт DC; де Wит Х (мај 2006). „Персоналитy анд тхе субјецтиве еффецтс оф ацуте ампхетамине ин хеалтхy волунтеерс”. Неуропсyцхопхармацологy. 31 (5): 1064—74. .

[10] [Гуиделине] Wригхт РС, Андерсон ЈЛ. Адамс CD. Гуиделинес фор тхе Манагемент оф Патиентс wитх Унстабле Ангина/Нон-СТ-Елеватион МyоцардиалИнфарцтион. Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy. Маy 2011. 57:е215-367.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[а]

[9]