Пређи на садржај

Алфред Херши

С Википедије, слободне енциклопедије
Алфред Деј Херши
Лични подаци
Датум рођења(1908-12-04)4. децембар 1908.
Место рођењаОвосо, Мичиген,  САД
Датум смрти22. мај 1997.(1997-05-22) (88 год.)
Место смртиСајосет, Њујорк,  САД
Религијахришћанин
ОбразовањеСредња школа у Овосу, државни колеџ у Мичигену
Научни рад
Пољебактериологија, генетика
Познат поИстраживања на нивоу репликационих механизама и генетичке структуре вируса
НаградеНобелова награда за физиологију или медицину, Ласкерова награда за базична истраживања у медицини

Алфред Деј Херши (енгл. Alfred Day Hershey; 4. децембар 1908 — 22. мај 1997) био је амерички бактериолог и генетичар. Херши је 1969. године добио Нобелову награду за физиологију или медицину коју је подијелио са Максом Делбриком и Салвадором Е. Луријом за истраживања на нивоу репликационих механизама и генетичке структуре вируса.[1]

Доказао је да је ДНК, а не протеин, носилац насљедне информације.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 4. децембра 1908. године у мјесту Овосо у америчкој савезној држави Мичиген. Његова мајка звала се Алма Вилбур Херши. Алфредов отац, Роберт Деј Херши био је запослен у фирми за производњу аутомобила. Рано образовање Алфред Херши је стекао у средњој школи коју је похађао у свом родном граду, након чега је, 1925. године, уписао државни колеџ у Мичигену. Током студентских дана развио је високо интересовање за бактериологију. Херши је дипломирао у области хемије 1930. године. На истом колеџу је потом докторирао бактериологију, 1934. године. Његова докторска дисертација била је на тему хемијске структуре бактерија рода Бруцелла, одговорних за обољење бруцелозу.[3]

Преминуо је од срчаног удара, 22. маја 1997. године у Сајосету у Њујорку.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Након завршетка докторских студија, Алфред D. Херши постао је сарадник на Одсјеку за бактериологију и имунологију на Медицинском факултету Универзитета у Вашингтону у Сент Луису. Његов колега био је Жак Жакоб Бронфенбренер који је својевремено радио истраживања на нивоу квантификације и пречишћавања бактериофага.[4] Проучавајући физичка својства бактериофага, вируса који инфицирају бактерије, те њихов лизогени циклус, Бронфенбренер је подстакао своје колеге да такође изуче ове вирусе. У периоду између 1936. и 1939. године Херши и Бронфенбренер објавили су научне радове везане за раст бактеријских култура. Алфред је шеснаест година радио на Универзитету у Вашингтону, прецизније између 1934. и 1950. године, гдје се показао као одличан предавач и истраживач. Године 1938, Херши постаје доцент, а 1942. унапријеђен је у ванредног професора. Током раних четрдесетих година, Херши је спровео сопствена истраживања која су подразумијевала имунолошке реакције фага, те друге факторе који су утицали на инфективност бактериофага. Његовим истраживањима се 1943. године придружио Макс Делбрик, биофизичар који је такође истраживао бактериофаге. Делбрик је хтио о резултатима својих истраживања продискутовати са Хершијем, у чему им се такође придружио и италијански биолог Салвадор Едвард Лурија. Алфред се одазвао на овај позив за сарадњу, те отпутовао у Нешвил гдје су тројица научника формирала такозвану „групу фага”.[5] Чланови групе су напорно радили на својим истраживањима о одређеним сојевима бактериофага, те су се сваке године састајали у мјесту Колд Спринг Харбор, како би разговарали о свом раду и напретку. Током 1945. године Херши и Лурија су, радећи независно, открили да вируси фага, као и бактерије које они инфицирају могу подлећи спонтаним мутацијама. Након тога су Делбрик и Херши направили велики искорак у науци откривши да различити сојеви бактериофага могу размијенити генетички материјал уколико инфицирају исту бактеријску ћелију. Овај процес је, од стране Хершија, означен као „генетичка рекомбинација”. На тај начин Херши је направио транзицију истраживања на темељу бактериофага, од области имунологије ка биохемији, генетици и молекуларној биологији. Током 1950. године Алфред Херши се преселио са својом асистенткињом Мартом Чејз у Колд Спринг Харбор, мјесто у америчкој савезној држави Њујорк. Двије године након тога, тачније 1952. године, Херши и Чејз су спровели чувени „Херши — Чејз” експеримент, такође познат као „блендер експеримент”[6] који је оставио велики траг у молекуларној биологији. 1962. године постао је директор Одјела за генетику, Карниги института у Колд Спринг Харбору. Херши се пензионисао 1974. године, али је и даље редовно посјећивао своју лабораторију.

Херши — Чејз експеримент

[уреди | уреди извор]

Алфред Херши и Марта Чејз су, експериментом који су спровели 1952. године, доказали да се и вирусни гени састоје од ДНК. Наиме, Херши и Чејз су радили са бактериофазима Т2 који инфицирају бактерије Есхерицхиа цоли. Дошли су на идеју да протеине омотача бактериофага обиљеже радиоактивним изотопом сумпора 35С, а ДНК која чини језгро бактериофага обиљеже радиоактивним изотопом фосфора, 32П. Херши и Чејз су тако обиљежене бактериофаге додали у припремљени медијум са бактеријама, након чега су сталожили бактерије и измјерили радиоактивност талога и медијума. Дошли су до закључка да је радиоактивни изотоп фосфора присутан само у талогу који је садржао бактерије, а радиоактивни изотоп сумпора само у медијуму, што је указало на податак да се приликом инфекције у бактерију уноси само ДНК бактериофага, али не и његов протеински омотач. Пренешени генетички материјал молекула ДНК био је довољан да се у инфицираним бактеријским ћелијама формирају нови вируси, што ће довести до лизе бактеријске ћелије, те ослобађања вирусних партикула у медијум. Експеримент је указао на то да је молекул ДНК бактериофага носилац информације која је довољна да се обезбједи синтеза протеина омотача и репродукција комплетног вируса.[7]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Године 1945, оженио је Харијет Дејвидсон. Касније су добили сина по имену Питер Манинг Херши. Херши је био хришћанин.[11]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Тхе Нобел Призе ин Пхyсиологy ор Медицине 1969”. НобелПризе.орг (на језику: енглески). Приступљено 3. 4. 2019. 
  2. ^ Yоунт, Лиса. (2003). А то З оф биологистс. Неw Yорк, НY: Фацтс он Филе. ИСБН 978-0-8160-4541-9. ОЦЛЦ 50606360. 
  3. ^ „Wхо wас Алфред Даy Херсхеy? Еверyтхинг Yоу Неед то Кноw”. www.тхефамоуспеопле.цом (на језику: енглески). Приступљено 3. 4. 2019. 
  4. ^ „Биограпхy: Јацqуес Бронфенбреннер”. бецкереxхибитс.wустл.еду. Приступљено 3. 4. 2019. 
  5. ^ Моранге, Мицхел. (1998). А хисторy оф молецулар биологy. Цамбридге, Масс.: Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0-674-39855-9. ОЦЛЦ 37981242. 
  6. ^ Фрy, Мицхаел, Пх.D.,. Ландмарк еxпериментс ин молецулар биологy. Лондон, УК. ИСБН 978-0-12-802108-8. ОЦЛЦ 951807569. 
  7. ^ Матић Гордана, Савић Павићевић Душанка (2011). Молекуларна биологија 1. ННК ИНТЕРНАТИОНАЛ. ИСБН 9788661570018. 
  8. ^ „Алфред D. Херсхеy – Цолд Спринг Харбор Лабораторy – Либрарy & Арцхивес”. либрарy.цсхл.еду. Приступљено 3. 4. 2019. 
  9. ^ Фоундатион, Ласкер. „Нуцлеиц ацид ас тхе хередитарy принципле”. Тхе Ласкер Фоундатион (на језику: енглески). Приступљено 3. 4. 2019. 
  10. ^ „Кимбер Генетицс Аwард”. www.насонлине.орг. Приступљено 3. 4. 2019. 
  11. ^ „Алфред Даy Херсхеy”. www.финдаграве.цом. Приступљено 3. 4. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Алфред Херши на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alfred_Herši&oldid=28518494”