Амблигонит
| Амблигонит | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Категорија | Фосфатни минерали |
| Формула | (Ли,На)АлПО 4(Ф,ОХ) |
| Струнц класификација | 8.ББ.05 |
| Кристалне системе | Триклинична |
| Кристална класа | Пинакоидална (1) (исти Х-M симбол) |
| Спаце гроуп | C1 |
| Идентификација | |
| Боја | Углавном бела или кремаста, али може бити и безбојна или бледо жута, зелена, плава, беж, сива, браон или розе. |
| Кристални хабитус | Призматични до стубастог облика |
| Ближњење | Микроскопско полисинтетичко близанчење је уобичајено |
| Цепљивост | [100] савршен, [110] добар, [011] различит |
| Прелом | Неправилан/нераван, субконхоидан |
| Тврдоћа по Мосу | 5,5–6[1] |
| Сјајност | Стакласто до бисерно[1] |
| Специфична тежина | 2,98–3,11 |
| Сјајност полирањем | масан до стакластог (у материјалу драгуља)[1] |
| Оптичке особине | Двоструки лом, двоосни, може бити позитиван или негативан[1] |
| Индекс преламања | на=1,577 – 1,591, нб=1,592 – 1,605, нц=1,596 – 1,613 |
| Двојно преламање | .020 – .027[1] |
| Плеохроизам | слаб до непостојећег[1] |
| Ултравиолетна флуоресценција | веома слаба зелена у дугом таласу, светлоплава фосфоресценција у дугом таласу и кратком таласу[1] |
Амблигонит је флуорофосфатни минерал, (Ли,На)АлПО
4(Ф,ОХ), састоји се од литијума, натријума, алуминијума, фосфата, флуорида и хидроксида. Минерал се налази у наслагама пегматита и лако се замењује са албитом и другим фелдспарима. Његова густина, цепање и тест пламена за литијум су дијагностички. Амблигонит формира серију са монтебразитом, крајњим чланом са ниским садржајем флуора. Геолошка појава је у гранитним пегматитима, високотемпературним калајним жилама и грејзенима. Амблигонит се јавља са сподуменом, апатитом, лепидолитом, турмалином и другим минералима који садрже литијум у венама пегматита. Садржи око 10% литијума и користи се као извор литијума. Главни комерцијални извори су историјски били налазишта Калифорније и Француске.
Историја
[уреди | уреди извор]Овај минерал је први пут открио у Саксонији Август Брајтаупт 1817. године, а он га је назвао од грчког амблус, туп и гониа, угао, због тупог угла између расцепа. Касније је пронађен у Монтебрасу, Крезу, Француска, и у Хеброну у Мејну; а због незнатних разлика у оптичком карактеру и хемијском саставу, називи монтебразит и хебронит су примењени за минерал са ових локалитета. Откривен је у знатној количини на локалитету Пала у округу Сан Дијего, Калифорнија; Цацерес, Шпанија; и Блек Хилс у Јужној Дакоти. Плави облик амблигонита-монтебразита је описан из налазишта у Руанди. Највећи документовани монокристал амблигонита имао је димензије 7,62 × 2,44 × 1,83 м и био је тежак око 102 тоне.[2]
Гемологија
[уреди | уреди извор]Транспарентни амблигонит је фасетиран и коришћен као драги камен. Као драги камен постављен у накит, подложан је ломљењу и хабању услед опште употреве, пошто су му тврдоћа и жилавост слабе.[1] Главни извори драгуља су Бразил и Сједињене Државе. Аустралија, Француска, Немачка, Намибија, Норвешка и Шпанија такође су произвеле амблигонит квалитета драгог камења.[1]
[[Филе:Амблyгоните - Таqуарал, Итинга, Минас Гераис, Бразил.јпг|тхумб|лефт|Амблигоните из Такуарала, Итинга, Минас Жерајс, Бразил. Скала на дну је један инч, са вертикалном линијом на једном цм.]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з (Гиа), Гемологицал. Гем Референце Гуиде. Цитy: Гемологицал Институте оф Америца (ГИА), 1988. ISBN 0-87311-019-6
- ^ П. C. Рицкwоод (1981). „Тхе ларгест црyсталс” (ПДФ). Америцан Минералогист. 66: 885—907.
Литература
[уреди | уреди извор]- Клеин, Цорнелис анд Хурлбут, Цорнелиус С., 1985, Мануал оф Минералогy, 20тх ед., п. 362, ISBN 0-471-80580-7
