Пређи на садржај

CCL22

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемокин (C-C мотив) лиганд 22
Идентификатори
Симболи ЦЦЛ22; MDC; А-152Е5.1; АБЦД-1; DC/Б-ЦК; МГЦ34554; СЦYА22; СТЦП-1
Вањски ИД ОМИМ602957 МГИ1306779 ХомолоГене7529 ГенеЦардс: ЦЦЛ22 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 6367 20299
Енсембл ЕНСГ00000102962 ЕНСМУСГ00000031779
УниПрот О00626 Q546С6
РефСеq (мРНА) НМ_002990 НМ_009137
РефСеq (протеин) НП_002981 НП_033163
Локација (УЦСЦ) Цхр 16:
55.95 - 55.96 Мб
Цхр 8:
97.63 - 97.64 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

CCL22, хемокин (C-C мотив) лиганд 22, је протеин који је код људи кодиран CCL22 геном.[1][2][3][4]

Овај протеин излучују дендритске ћелије и макрофаге. Он дејствује на своје циљне ћелије таргет путем интеракција са хемокински рецепторима на ћелијској површини као што је CCR4.[5] CCL22 gen je lociran na ljudskom hromozomu 16 u klasteru sa drugim hemokinima: CX3CL1 и CCL17.[6][7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Годиска Р, Цхантрy D, Рапорт ЦЈ, Соззани С, Аллавена П, Левитен D, Мантовани А, Граy ПW (1997). „Хуман мацропхаге-деривед цхемокине (MDC), а новел цхемоаттрацтант фор моноцyтес, моноцyте-деривед дендритиц целлс, анд натурал киллер целлс”. Ј Еxп Мед. 185 (9): 1595—604. ПМЦ 2196293Слободан приступ. ПМИД 9151897. 
  2. ^ Номиyама Х, Имаи Т, Кусуда Ј, Миура Р, Цаллен ДФ, Yосхие О (1998). „Хуман цхемокинес фрацталкине (СЦYД1), MDC (СЦYА22) анд ТАРЦ (СЦYА17) аре цлустеред он цхромосоме 16q13”. Цyтогенет Целл Генет. 81 (1): 10—1. ПМИД 9691168. 
  3. ^ „Ентрез Гене: ЦЦЛ22 цхемокине (C-C мотиф) лиганд 22”. 
  4. ^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5. 
  5. ^ Вулцано M, Албанеси C, Стоппацциаро А, Багнати Р, D'Амицо Г, Струyф С, Трансидицо П, Бонеццхи Р, Дел Прете А, Аллавена П, Руцо ЛП, Цхиабрандо C, Гироломони Г, Мантовани А, Соззани С (2001). „Дендритиц целлс ас а мајор соурце оф мацропхаге-деривед цхемокине/ЦЦЛ22 ин витро анд ин виво”. Еур. Ј. Иммунол. 31 (3): 812—22. ПМИД 11241286. дои:10.1002/1521-4141(200103)31:3<812::АИД-ИММУ812>3.0.ЦО;2-L. 
  6. ^ Лофтус БЈ, Ким УЈ, Снеддон ВП, Калусх Ф, Брандон Р, Фухрманн Ј, Масон Т, Цросбy ML, Барнстеад M, Цронин L, Деслаттес Маyс А, Цао Y, Xу РX, Канг ХЛ, Митцхелл С, Еицхлер ЕЕ, Харрис ПЦ, Вентер ЈЦ, Адамс MD (1999). „Геноме дуплицатионс анд отхер феатурес ин 12 Мб оф ДНА сеqуенце фром хуман цхромосоме 16п анд 16q”. Геномицс. 60 (3): 295—308. ПМИД 10493829. дои:10.1006/гено.1999.5927. 
  7. ^ Номиyама Х, Имаи Т, Кусуда Ј, Миура Р, Цаллен ДФ, Yосхие О (1998). „Хуман цхемокинес фрацталкине (СЦYД1), MDC (СЦYА22) анд ТАРЦ (СЦYА17) аре цлустеред он цхромосоме 16q13”. Цyтогенет. Целл Генет. 81 (1): 10—1. ПМИД 9691168. дои:10.1159/000015000. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Робертсон МЈ (2002). „Роле оф цхемокинес ин тхе биологy оф натурал киллер целлс.”. Ј. Леукоц. Биол. 71 (2): 173—83. ПМИД 11818437. 
  • Геар АР, Цамерини D (2003). „Плателет цхемокинес анд цхемокине рецепторс: линкинг хемостасис, инфламматион, анд хост дефенсе.”. Мицроцирцулатион (Неw Yорк, Н.Y. : 1994). 10 (3-4): 335—50. ПМИД 12851650. дои:10.1038/сј.мн.7800198. 
  • Цханг M; МцНинцх Ј; Елиас C; et al. (1997). „Молецулар цлонинг анд фунцтионал цхарацтеризатион оф а новел CC цхемокине, стимулатед Т целл цхемотацтиц протеин (СТЦП-1) тхат специфицаллy ацтс он ацтиватед Т лyмпхоцyтес.”. Ј. Биол. Цхем. 272 (40): 25229—37. ПМИД 9312138. дои:10.1074/јбц.272.40.25229. 
  • Пал Р; Гарзино-Демо А; Маркхам ПД; et al. (1997). „Инхибитион оф ХИВ-1 инфецтион бy тхе бета-цхемокине MDC.”. Сциенце. 278 (5338): 695—8. ПМИД 9381181. дои:10.1126/сциенце.278.5338.695. 
  • Имаи Т; Цхантрy D; Рапорт ЦЈ; et al. (1998). „Мацропхаге-деривед цхемокине ис а фунцтионал лиганд фор тхе CC цхемокине рецептор 4.”. Ј. Биол. Цхем. 273 (3): 1764—8. ПМИД 9430724. дои:10.1074/јбц.273.3.1764. 
  • Струyф С; Проост П; Соззани С; et al. (1998). „Енханцед анти-ХИВ-1 ацтивитy анд алтеред цхемотацтиц потенцy оф НХ2-терминаллy процессед мацропхаге-деривед цхемокине (MDC) имплy ан аддитионал MDC рецептор.”. Ј. Иммунол. 161 (6): 2672—5. ПМИД 9743322. 
  • Меуцци О; Фататис А; Симен АА; et al. (1998). „Цхемокинес регулате хиппоцампал неуронал сигналинг анд гп120 неуротоxицитy.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 95 (24): 14500—5. ПМЦ 24402Слободан приступ. ПМИД 9826729. дои:10.1073/пнас.95.24.14500. 
  • Проост П; Струyф С; Сцхолс D; et al. (1999). „Трунцатион оф мацропхаге-деривед цхемокине бy ЦД26/ дипептидyл-пептидасе IV беyонд итс предицтед цлеаваге сите аффецтс цхемотацтиц ацтивитy анд CC цхемокине рецептор 4 интерацтион.”. Ј. Биол. Цхем. 274 (7): 3988—93. ПМИД 9933589. дои:10.1074/јбц.274.7.3988. 
  • Лофтус БЈ; Ким УЈ; Снеддон ВП; et al. (1999). „Геноме дуплицатионс анд отхер феатурес ин 12 Мб оф ДНА сеqуенце фром хуман цхромосоме 16п анд 16q.”. Геномицс. 60 (3): 295—308. ПМИД 10493829. дои:10.1006/гено.1999.5927. 
  • Аннунзиато Ф; Ромагнани П; Цосми L; et al. (2000). „Мацропхаге-деривед цхемокине анд ЕБИ1-лиганд цхемокине аттрацт хуман тхyмоцyтес ин дифферент стаге оф девелопмент анд аре продуцед бy дистинцт субсетс оф медулларy епитхелиал целлс: поссибле имплицатионс фор негативе селецтион.”. Ј. Иммунол. 165 (1): 238—46. ПМИД 10861057. 
  • Вулцано M; Албанеси C; Стоппацциаро А; et al. (2001). „Дендритиц целлс ас а мајор соурце оф мацропхаге-деривед цхемокине/ЦЦЛ22 ин витро анд ин виво.”. Еур. Ј. Иммунол. 31 (3): 812—22. ПМИД 11241286. дои:10.1002/1521-4141(200103)31:3<812::АИД-ИММУ812>3.0.ЦО;2-L. 
  • Берин MC, Дwинелл МБ, Ецкманн L, Кагнофф МФ (2001). „Продуцтион оф MDC/ЦЦЛ22 бy хуман интестинал епитхелиал целлс.”. Ам. Ј. Пхyсиол. Гастроинтест. Ливер Пхyсиол. 280 (6): Г1217—26. ПМИД 11352815. 
  • Ламбеир АМ; Проост П; Дуринx C; et al. (2001). „Кинетиц инвестигатион оф цхемокине трунцатион бy ЦД26/дипептидyл пептидасе IV ревеалс а стрикинг селецтивитy wитхин тхе цхемокине фамилy.”. Ј. Биол. Цхем. 276 (32): 29839—45. ПМИД 11390394. дои:10.1074/јбц.М103106200. 
  • Wакахара С; Фујии Y; Накао Т; et al. (2002). „Гене еxпрессион профилес фор Фц епсилон РИ, цyтокинес анд цхемокинес упон Фц епсилон РИ ацтиватион ин хуман цултуред маст целлс деривед фром перипхерал блоод.”. Цyтокине. 16 (4): 143—52. ПМИД 11792124. дои:10.1006/цyто.2001.0958. 
  • Гхиа П; Строла Г; Гранзиеро L; et al. (2002). „Цхрониц лyмпхоцyтиц леукемиа Б целлс аре ендоwед wитх тхе цапацитy то аттрацт ЦД4+, ЦД40Л+ Т целлс бy продуцинг ЦЦЛ22.”. Еур. Ј. Иммунол. 32 (5): 1403—13. ПМИД 11981828. дои:10.1002/1521-4141(200205)32:5&лт;1403::АИД-ИММУ1403&гт;3.0.ЦО;2-Y. 
  • D'Амбросио D; Албанеси C; Ланг Р; et al. (2002). „Qуантитативе дифференцес ин цхемокине рецептор енгагемент генерате диверситy ин интегрин-депендент лyмпхоцyте адхесион.”. Ј. Иммунол. 169 (5): 2303—12. ПМИД 12193695. 
  • Цампбелл ЈД, Стинсон МЈ, Симонс ФЕ, ХаyГласс КТ (2003). „Сyстемиц цхемокине анд цхемокине рецептор респонсес аре дивергент ин аллергиц версус нон-аллергиц хуманс.”. Инт. Иммунол. 14 (11): 1255—62. ПМИД 12407016. дои:10.1093/интимм/дxф098. 


Спољашње везе[уреди | уреди извор]