Пређи на садржај

CXCL1

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемокин (C-X-C мотив) лиганд 1 (меланом раст стимулишућа активност, алфа)
ПДБ приказ базиран на 1мгс​.
Доступне структуре
1мгс​, 1мсг​, 1мсх​
Идентификатори
Симболи ЦXЦЛ1; ГРО1; ГРОа; МГСА; МГСА алпха; МГСА-а; НАП-3; СЦYБ1
Вањски ИД ОМИМ: 155730 МГИ: 3037818 ХомолоГене: 84701 ГенеЦардс: ЦXЦЛ1 Гене
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 2919 330122
Енсембл ЕНСГ00000163739 ЕНСМУСГ00000029379
УниПрот П09341 н/а
РефСеq (мРНА) НМ_001511 НМ_203320
РефСеq (протеин) НП_001502 НП_976065
Локација (УЦСЦ) Цхр 4:
74.95 - 74.97 Мб		 Цхр 5:
91.86 - 91.86 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

CXCL1, хемокин (C-X-C мотив) лиганд 1, је мали цитокин који припада CXC хемокин фамилији. Он се раније звао GRO1 онкоген, GROα, KC, неутрофил-активирајући протеин 3 (NAP-3) и меланома раст стимулишућа активност, алфа (MSGA-α). Код људи, овај протеин је кодиран CXCL1 геном.[1][2]

Функција[уреди | уреди извор]

CXCL1 излучују људске ћелије меланома. Он има митогене особине и учествује у патогенези меланома.[3][4] CXCL1 изражавају макрофаге, неутрофили и епителске ћелије,[5][6] и дејствује као неутрофилни хемоатрактант.[7][8] CXCL1 игра улогу у развоју кичмене мождине путем инхибиције миграције олигодендроцит прекурсора, и учествује у процесима ангиогенезе, инфламације, зарастања рана, и туморигенезе.[9][10][11][12]

Овај хемокин дејствује путем сигнализирања кроз хемокин рецептор CXCR2.[9] Ген за CXCL1 је лоциран на људском хромозому 4 међу генима за других CXC хемокина.[13] Једна почетна студија на мишевима је произвела евиденцију да CXCL1 umanjuje težinu multiple skleroze i da možda može da ima neuroprotektivnu ulogu.[14]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Haskill S, Peace A, Morris J, Sporn SA, Anisowicz A, Lee SW, Smith T, Martin G, Ralph P, Sager R (1990). „Identification of three related human GRO genes encoding cytokine functions”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 87 (19): 7732—6. PMC 54822 Слободан приступ. PMID 2217207. doi:10.1073/pnas.87.19.7732. 
  2. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  3. ^ Anisowicz A, Bardwell L, Sager R (1987). „Constitutive overexpression of a growth-regulated gene in transformed Chinese hamster and human cells”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 84 (20): 7188—92. PMC 299255 Слободан приступ. PMID 2890161. doi:10.1073/pnas.84.20.7188. 
  4. ^ Richmond A, Thomas HG (1988). „Melanoma growth stimulatory activity: isolation from human melanoma tumors and characterization of tissue distribution”. J. Cell. Biochem. 36 (2): 185—98. PMID 3356754. doi:10.1002/jcb.240360209. 
  5. ^ Iida N, Grotendorst GR (1990). „Cloning and sequencing of a new gro transcript from activated human monocytes: expression in leukocytes and wound tissue”. Mol. Cell. Biol. 10 (10): 5596—9. PMC 361282 Слободан приступ. PMID 2078213. 
  6. ^ Becker S, Quay J, Koren HS, Haskill JS (1994). „Constitutive and stimulated MCP-1, GRO alpha, beta, and gamma expression in human airway epithelium and bronchoalveolar macrophages”. Am. J. Physiol. 266 (3 Pt 1): L278—86. PMID 8166297. 
  7. ^ Moser B, Clark-Lewis I, Zwahlen R, Baggiolini M (1990). „Neutrophil-activating properties of the melanoma growth-stimulatory activity”. J. Exp. Med. 171 (5): 1797—802. PMC 2187876 Слободан приступ. PMID 2185333. doi:10.1084/jem.171.5.1797. 
  8. ^ Schumacher C, Clark-Lewis I, Baggiolini M, Moser B (1992). „High- and low-affinity binding of GRO alpha and neutrophil-activating peptide 2 to interleukin 8 receptors on human neutrophils”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 89 (21): 10542—6. PMC 50375 Слободан приступ. PMID 1438244. doi:10.1073/pnas.89.21.10542. 
  9. ^ а б Tsai HH, Frost E, To V, Robinson S, Ffrench-Constant C, Geertman R, Ransohoff RM, Miller RH (2002). „The chemokine receptor CXCR2 controls positioning of oligodendrocyte precursors in developing spinal cord by arresting their migration”. Cell. 110 (3): 373—83. PMID 12176324. doi:10.1016/S0092-8674(02)00838-3. 
  10. ^ Devalaraja RM, Nanney LB, Du J, Qian Q, Yu Y, Devalaraja MN, Richmond A (2000). „Delayed wound healing in CXCR2 knockout mice”. J. Invest. Dermatol. 115 (2): 234—44. PMC 2664868 Слободан приступ. PMID 10951241. doi:10.1046/j.1523-1747.2000.00034.x. 
  11. ^ Haghnegahdar H, Du J, Wang D, Strieter RM, Burdick MD, Nanney LB, Cardwell N, Luan J, Shattuck-Brandt R, Richmond A (2000). „The tumorigenic and angiogenic effects of MGSA/GRO proteins in melanoma”. J. Leukoc. Biol. 67 (1): 53—62. PMC 2669312 Слободан приступ. PMID 10647998. [мртва веза]
  12. ^ Owen JD, Strieter R, Burdick M, Haghnegahdar H, Nanney L, Shattuck-Brandt R, Richmond A (1997). „Enhanced tumor-forming capacity for immortalized melanocytes expressing melanoma growth stimulatory activity/growth-regulated cytokine beta and gamma proteins”. Int. J. Cancer. 73 (1): 94—103. PMID 9334815. doi:10.1002/(SICI)1097-0215(19970926)73:1<94::AID-IJC15>3.0.CO;2-5. 
  13. ^ Richmond A, Balentien E, Thomas HG, Flaggs G, Barton DE, Spiess J, Bordoni R, Francke U, Derynck R (1988). „Molecular characterization and chromosomal mapping of melanoma growth stimulatory activity, a growth factor structurally related to beta-thromboglobulin”. EMBO J. 7 (7): 2025—33. PMC 454478 Слободан приступ. PMID 2970963. 
  14. ^ Omari KM, Lutz SE, Santambrogio L, Lira SA, Raine CS (2009). „Neuroprotection and remyelination after autoimmune demyelination in mice that inducibly overexpress CXCL1”. Am. J. Pathol. 174 (1): 164—76. PMC 2631329 Слободан приступ. PMID 19095949. doi:10.2353/ajpath.2009.080350. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=CXCL1&oldid=27774427”