Џон Форбс Неш
Џон Неш | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Џон Форбс Неш млађи |
Датум рођења | 13. јун 1928. |
Место рођења | Блуфилд, САД |
Датум смрти | 23. мај 2015. (86 год.) |
Место смрти | Њу Џерзи, САД |
Научни рад | |
Поље | математика |
Џон Форбс Неш млађи (енгл. John Forbes Nash, Jr.; Блуфилд, Западна Вирџинија, 13. јуна 1928 — 23. мај 2015) био је амерички математичар који се бавио теоријом игара, диференцијалном геометријом и делом диференцијалним једначинама, као виши истраживач математичар на Универзитету Принстон.[1][2] Добитник је Нобелове награде за економију 1994. године.
Показивао је знакове схизофреније 1958. Пријављен је у Меклин болницу 1959. године, где је дијагностикована параноидна схизофренија са депресијом и слабим самопоштовањем. Вратио се на Принстон 1960. године. Престао је да пије антипсихотичне таблете 1970. године својом вољом, и никада више није показивао знакове те болести, уз подршку своје супруге Алиције. О њему је снимљен филм Блистави ум.[3][4][5] По њему је назван Нешов еквилибријум. Добио је 2015. године Абелову награду.
Џон Неш и његова супруга Алиција погинули су у саобраћајној несрећи у Њу Џерзију 23. маја 2015. године, када је такси у ком су се возили ударио други аутомобил.[6]
Рани живот и образовање
[уреди | уреди извор]Џон Форбс Неш млађи је рођен 13. јуна 1928. у Блуфилду у Западној Вирџинији. Његов отац и имењак, Џон Форбс Неш старији, био је инжењер електротехнике у Аппалацхиан Елецтриц Поwер Цомпанy. Његова мајка, Маргарет Вирџинија (рођена Мартин) Неш, била је учитељица пре него што се удала. Крштен је у епископској цркви.[7] Имао је млађу сестру Марту (рођена 16. новембра 1930).[8]
Неш је похађао обданиште и јавну школу, и учио је из књига које су му дали родитељи, и баба и деда.[8] Нешови родитељи су тражили могућности да допуне образовање свог сина и договорили да он похађа напредне курсеве математике на колеџу у локалној заједници током последње године средње школе. Похађао је Карнегијев технолошки институт (који је касније постао Универзитет Карнеги Мелон) кроз пуну употребу стипендије Џорџа Вестингхауса, у почетку се бавио хемијским инжењерингом. Прешао је на хемију и на крају, по савету свог учитеља Џона Лајтона Синџа, на математику. Након дипломирања 1948. године, са оба Б.С. и M.С. у математици, Неш је прихватио стипендију на Принстон универзитета, где је наставио даље постдипломске студије из математике и наука.[8]
Нешов саветник и бивши Карнегијев професор Ричард Дафин написао је писмо препоруке за Нешов пријем на Принстон у којем је навео: „Он је математички геније“.[9][10] Неш је такође примљен на Универзитет Харвард. Међутим, председник одељења за математику на Принстону, Соломон Лефшец, понудио му је стипендију Џона С. Кенедија, убеђујући Неша да га Принстон више цени.[11] Даље, сматрао је Принстон повољнијим због његове близине његовој породици у Блуфилду.[8] На Принстону је започео рад на својој теорији равнотеже, касније познатој као Нешова равнотежа.[12]
Главни доприноси
[уреди | уреди извор]Теорија игара
[уреди | уреди извор]Неш је докторирао 1950. године са дисертацијом од 28 страница о некооперативним играма.[13][14]
Теза, написана под надзором докторског саветника Алберта V. Такера, садржала је дефиницију и својства Нешове равнотеже, кључног концепта у некооперативним играма. Неш је добио Нобелову меморијалну награду за економске науке 1994.
Публикације чији је аутор Неш у вези са концептом налазе се у следећим радовима:
- Насх, Јохн Форбес (1950). „Еqуилибриум Поинтс ин Н-персон Гамес”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 36 (1): 48—49. Бибцоде:1950ПНАС...36...48Н. МР 0031701. ПМЦ 1063129 . ПМИД 16588946. дои:10.1073/пнас.36.1.48 .
- Насх, Јохн Форбес (1950). „Тхе Баргаининг Проблем” (ПДФ). Ецонометрица. Ецонометриц Социетy. 18 (2): 155—62. ЈСТОР 1907266. МР 0035977. С2ЦИД 153422092. дои:10.2307/1907266.
- Насх, Јохн Форбес (1951). „Нон-цооперативе Гамес”. Анналс оф Матхематицс. Принцетон, Неw Јерсеy: Принцетон Университy. 54 (2): 286—95. ЈСТОР 1969529. МР 0043432. дои:10.2307/1969529.
- Насх, Јохн Форбес (1953). „Тwо-персон Цооперативе Гамес” (ПДФ). Ецонометрица. Ецонометриц Социетy. 21 (1): 128—40. ЈСТОР 1906951. МР 0053471. дои:10.2307/1906951.
Друга матаматика
[уреди | уреди извор]Неш је остварио револуционарни напредак у области реалне алгебарске геометрије:
- Насх, Јохн Форбес (1952). „Реал алгебраиц манифолдс”. Анналс оф Матхематицс. 56 (3): 405—21. ЈСТОР 1969649. МР 0050928. дои:10.2307/1969649. Сее „Проц. Интернат. Цонгр. Матх”. АМС. 1952: 516—17.
Његов рад у области математике укључује Нешову теорему уграђивања, која показује да се свака апстрактна Риманова многострукост може изометријски реализовати као подмногострукост Еуклидовог простора. Неш је такође дао значајан допринос теорији нелинеарних параболичких парцијалних диференцијалних једначина и теорији сингуларности.
Михаил Леонидович Громов пише о Нешовом делу:
Неш је решавао класичне математичке проблеме, тешке проблеме, нешто што нико други није могао да уради, чак ни да замисли како да то уради. ... Али оно што је Неш открио током својих конструкција изометријских уградњи далеко је од 'класичног' – то је нешто што доводи до драматичне промене нашег разумевања основне логике анализе и диференцијалне геометрије. Судећи из класичне перспективе, оно што је Неш постигао у својим радовима је немогуће колико и прича о његовом животу ... Његов рад на изометријским урањањима ... отворио је нови свет математике који се простире пред нашим очима у још непознатим правцима и још увек чекају да буду истражени.[15]
Џон Милнор даје списак од 21 публикације.[16]
У Нешовој биографији Прелепи ум, ауторка Силвија Насар објашњава да је Неш радио на доказивању Хилбертовог деветнаестог проблема, теореме која укључује елиптичке парцијалне диференцијалне једначине, када је 1956. године доживео озбиљно разочарење. Сазнао је да је италијански математичар Енио де Ђорђи објавио доказ само неколико месеци пре него што је Неш формулисао свој. Сваки је кренуо различитим путем да дође до својих решења. Двоје математичара су се упознала на Курантовом институту математичких наука Универзитета у Њујорку током лета 1956. Спекулисало се да је само један решио проблем, он би добио Филдсову медаљу за доказ.[8]
Године 2011, Агенција за националну безбедност је декласификовала писма која је Неш написао 1950-их, у којима је предложио нову машину за шифровање-дешифровање.[17] Писма показују да је Неш предвидео многе концепте модерне криптографије, који су засновани на рачунској тврдоћи.[18]
Документарни филмови и видео интервјуи
[уреди | уреди извор]- "А Бриллиант Маднесс" – ПБС Америцан Еxпериенце доцументарни филм[19]
- Оне он Оне – Профессор Јохн Насх са Риз Кхан. Ал Јазеера Енглисх, 2009-12-05 (парт 1 на сајту YouTube, парт 2 на сајту YouTube)
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Goode, Erica (24. 5. 2015). „John F. Nash Jr., Math Genius Defined by a 'Beautiful Mind,' Dies at 86”. The New York Times.
- ^ „John F. Nash Jr. and Louis Nirenberg share the Abel Prize”. Abel Prize. 25. 3. 2015. Архивирано из оригинала 16. 06. 2019. г. Приступљено 08. 08. 2022.
- ^ „Oscar race scrutinizes movies based on true stories”. USA Today. 6. 3. 2002. Приступљено 22. 1. 2008.
- ^ „Academy Award Winners”. USA Today. 25. 3. 2002. Приступљено 30. 8. 2008.
- ^ Yuhas, Daisy. „Throughout History, Defining Schizophrenia Has Remained A Challenge (Timeline)”. Scientific American Mind. Приступљено 2. 3. 2013.
- ^ Mathematician John Nash and Wife Alicia Die in Crash on NJ Turnpike - Planet Princeton
- ^ Nasar, Sylvia (1998). „Chapter One”. A Beautiful Mind. Simon & Schuster. ISBN 0-684-81906-6. Архивирано из оригинала 5. 12. 2000. г.
- ^ а б в г д Nash, John (1995) "John F. Nash Jr. – Biographical" from Les Prix Nobel. The Nobel Prizes 1994, Editor Tore Frängsmyr, [Nobel Foundation], Stockholm, 1952,
- ^ „Nash recommendation letter” (PDF). стр. 23. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 6. 2017. г. Приступљено 5. 6. 2015.
- ^ Kuhn, Harold W.; Nasar, Sylvia (ур.). „The Essential John Nash” (PDF). Princeton University Press. стр. Introduction, xi. Приступљено 17. 4. 2008.
- ^ Nasar (2011), pp. 46–7.
- ^ Nasar (2002), pp. xvi–xix.
- ^ Nash, John F. (мај 1950). „Non-Cooperative Games” (PDF). PhD thesis. Princeton University. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 4. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015.
- ^ Osborne, Martin J. (2004). An Introduction to Game Theory. Oxford, England: Oxford University Press. стр. 23. ISBN 0-19-512895-8.
- ^ Nash, John Forbes Jr.; Rassias, M. Th. (2016). Open Problems in Mathematics. New York City: Springer Publishing. стр. xi—xiii.
- ^ Milnor, John (1998). „John Nash and 'A Beautiful Mind'” (PDF). Notices of the AMS. Providence, Rhode Island: American Mathematical Society. 25 (10): 1329—1332.
- ^ „2012 Press Release – National Cryptologic Museum Opens New Exhibit on Dr. John Nash”. National Security Agency. Приступљено 30. 7. 2022.
- ^ „John Nash's Letter to the NSA; Turing's Invisible Hand”. 17. 2. 2012. Приступљено 25. 2. 2012.
- ^ „Archived copy”. PBS. Архивирано из оригинала 18. 2. 2017. г. Приступљено 1. 9. 2017.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Acocella, Nicola; Di Bartolomeo, Giovanni (2006). „Tinbergen and Theil meet Nash: controllability in policy games” (PDF). Economics Letters. 90 (2): 213—218. doi:10.1016/j.econlet.2005.08.002. hdl:10419/74181. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 07. 2017. г. Приступљено 08. 08. 2022.
- Acocella, Nicola; Di Bartolomeo, G.; Piacquadio, P.G. (2009). „'Conflict of interest, (implicit) coalitions and Nash policy games” (PDF). Economics Letters. 105 (3): 303—305. doi:10.1016/j.econlet.2009.08.029. hdl:2078.1/90561. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2017. г. Приступљено 08. 08. 2022.
- Nasar, Sylvia (1998). A Beautiful Mind. New York: Simon and Schuster. ISBN 978-1-4391-2649-3.
- Nasar, Sylvia (2002). „Introduction”. Ур.: Kuhn, Harold W. The Essential John Nash. Princeton: Princeton University Press. стр. xi—xxv. ISBN 978-0-691-09610-0. JSTOR j.ctt1c3gwz0.
- Siegfried, Tom (2006). A Beautiful Math. Washington, D.C.: Joseph Henry Press. ISBN 978-0-309-10192-9.
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Džon Forbs Neš”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Autobiography
- Nash's home page at Princeton
- Нешова равнотежа: Не крећи се изван ње, иначе сигурно губиш (24. мај 2015)
- Џон Форбс Неш на сајту МГП (језик: енглески)
- ИДЕАС/РеПЕц
- "Насх Еqуилибриум" 2002 Слате артицле бy Роберт Wригхт, абоут Насх'с wорк анд wорлд говернмент
- НСА релеасес Насх Енцрyптион Мацхине планс Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2012) то Натионал Црyптологиц Мусеум фор публиц виеwинг, 2012
- „Јохн Ф. Насх Јр. (1928–2015)”. Тхе Цонцисе Енцyцлопедиа оф Ецономицс. Либрарy оф Ецономицс анд Либертy (2нд изд.). Либертy Фунд. 2016.
- Насх, Јохн (1928–2015) | Раре Боокс анд Специал Цоллецтионс фром Принцетон'с Мудд Либрарy, инцлудинг а цопy оф хис диссертатион (ПДФ)
- Биограпхy оф Јохн Форбес Насх Јр. фром тхе Институте фор Оператионс Ресеарцх анд тхе Манагемент Сциенцес
- Џон Форбс Неш на сајту Nobelprize.org