Евкриптит
| Евкриптит | |
|---|---|
 Зрна еукриптита у албиту са типског локалитета (величина: 9,3 × 7,0 × 2,8 цм) | |
| Опште информације | |
| Категорија | Силикатни минерал |
| Формула | ЛиАлСиО4 |
| Кристалне системе | Тригоналан |
| Кристална класа | Ромбоедралан (3) Х-M симбол: (3) |
| Спаце гроуп | Р3 |
| Унит целл | а = 13,48, ц = 9,01 [Å]; З = 18 |
| Идентификација | |
| Боја | Смеђ, безбојан, бео |
| Кристални хабитус | Ретко као еведарски кристали, крупни кристални агрегати и масивни |
| Цепљивост | Нејасан на {1010} и {0001} |
| Прелом | Конкоидалан |
| Чврстина | Веома ломљив |
| Тврдоћа по Мосу | 6,5 |
| Сјајност | Стакласт |
| Огреб | Бео |
| Провидност | Транспарентан до прозрачног |
| Густина | 2,67 |
| Оптичке особине | Једноосан (+) |
| Индекс преламања | нω = 1,570 – 1,573 нε = 1,583 – 1,587 |
| Двојно преламање | δ = 0,013 |
| Остале особине | Флуоресцира од ружичасте до црвене или наранџасте под СW УВ |
| Референце | [1][2][3] |
Евкриптит је минерал алуминијум силиката са формулом ЛиАлСиО4 са литијумским садржајем. Он се кристализује у тригоналном – ромбоедарском кристалном систему. Обично се јавља од грануларног до масивног облика и може псеудоморфно да замени сподумен. Он има ломљив до конхоидалног прелома и нејасан расцеп. Провидан је до прозрачног и варира од безбојног преко белог до смеђег. Има Мосову тврдоћу од 6,5 и специфичну тежину од 2,67. Оптички је једноосно позитиван са вредностима индекса преламања од нω = 1,570 – 1,573 и нε = 1,583 – 1,587.
Његова типична појава је у пегматитима богатим литијумом у комбинацији са албитом, сподуменом, петалитом, амблигонитом, лепидолитом и кварцом.[2]
Јавља се као секундарни алтерациони продукт сподумена. Први пут је описан 1880. године за појаву на свом типском локалитету, Бранчвил, Конектикат.[1] Његово име је било од грчког за добро скривено, због његове типичне појаве у облику уграђеном у албит.[1][2]