Пређи на садржај

Evkriptit

С Википедије, слободне енциклопедије
Evkriptit
Zrna eukriptita u albitu sa tipskog lokaliteta (veličina: 9,3 × 7,0 × 2,8 cm)
Opšte informacije
KategorijaSilikatni mineral
FormulaLiAlSiO4
Kristalne sistemeTrigonalan
Kristalna klasaRomboedralan (3)
H-M simbol: (3)
Space groupR3
Unit cella = 13,48, c = 9,01 [Å]; Z = 18
Identifikacija
BojaSmeđ, bezbojan, beo
Kristalni habitusRetko kao evedarski kristali, krupni kristalni agregati i masivni
CepljivostNejasan na {1010} i {0001}
PrelomKonkoidalan
ČvrstinaVeoma lomljiv
Tvrdoća po Mosu6,5
SjajnostStaklast
OgrebBeo
ProvidnostTransparentan do prozračnog
Gustina2,67
Optičke osobineJednoosan (+)
Indeks prelamanjanω = 1,570 – 1,573 nε = 1,583 – 1,587
Dvojno prelamanjeδ = 0,013
Ostale osobineFluorescira od ružičaste do crvene ili narandžaste pod SW UV
Reference[1][2][3]

Evkriptit je mineral aluminijum silikata sa formulom LiAlSiO4 sa litijumskim sadržajem. On se kristalizuje u trigonalnom – romboedarskom kristalnom sistemu. Obično se javlja od granularnog do masivnog oblika i može pseudomorfno da zameni spodumen. On ima lomljiv do konhoidalnog preloma i nejasan rascep. Providan je do prozračnog i varira od bezbojnog preko belog do smeđeg. Ima Mosovu tvrdoću od 6,5 i specifičnu težinu od 2,67. Optički je jednoosno pozitivan sa vrednostima indeksa prelamanja od nω = 1,570 – 1,573 i nε = 1,583 – 1,587.

Njegova tipična pojava je u pegmatitima bogatim litijumom u kombinaciji sa albitom, spodumenom, petalitom, ambligonitom, lepidolitom i kvarcom.[2]

Javlja se kao sekundarni alteracioni produkt spodumena. Prvi put je opisan 1880. godine za pojavu na svom tipskom lokalitetu, Brančvil, Konektikat.[1] Njegovo ime je bilo od grčkog za dobro skriveno, zbog njegove tipične pojave u obliku ugrađenom u albit.[1][2]