Фолна киселина
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
(2S)-2-[(4-{[(2-amino-4-hidroksipteridin-6-il)metil]amino}fenil)formamido]pentandionska kiselina>
| |
Други називи
N-(4-{[(2-амино-4-оксо-1,4-дихидроптеридин-6-ил)метил]амино}бензоил)-L-глутаминска киселина; птероил-L-глутаминска киселина; Витамин Б9; Витамин M; Фолацин
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ECHA InfoCard | 100.000.381 |
RTECS | ЛП5425000 |
| |
Својства | |
C19H19N7O6 | |
Моларна маса | 441,40 g·mol−1 |
Агрегатно стање | жуто-наранџасти кристални прах |
Тачка топљења | 250°C (523 K), razlaže se |
0.0016 мг/мл (25°Ц)[3] | |
Киселост (пКа) | 1.: 2.3, 2.: 8.3 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Фолна киселина или витамин Б9, је један од витамина Б комплекса.[4] Друго име ове киселине је птероилглутаминска киселина. Фолна киселина се налази као полиглутамат. Након уноса у организам, апсорбује се преко ензима у слузници дуоденума. Након апсорпције се редукује до тетрахидрофолне киселине, ФХ4 која је коензим и служи као преносилац група са једним атомом угљеника, при метаболичким процесима.
Фолна киселина је важна за синтезу ДНК, па и за функционисање сваке ћелије у организму. Има значајну улогу у ертитропоези (стварању црвених крвних зрнаца). Тако мањак ове киселине у организму доводи до анемије. Има битну улогу у конверзији аминокиселина, пре свега снижава ниво хомоцистеина у крви. Повишен ниво хомоцистеина у крви може довести до зачепљења крвног суда. Има значајну улогу у развоју плода, јер је битна за нормалан развој нервне цеви код новорођенчета.
Исхрана
[уреди | уреди извор]Налази се у листовима зеленог поврћа - спанаћа, блитве. Први пут је изолована из листова овог поврћа, по чему је и добила име фолиум-лист. Поред тога се налази и у орасима, квасцу, свињској, говеђој, јагњећој и пилећој јетри.
Препоручена дневна доза (РДА):
- деца 50-400µг
- одрасли 400 µг
- трудноћа 800 µг
Приликом уноса великих количина фолне киселине, може доћи до прикривање дефицијенције Б12 витамина.
Види још
[уреди | уреди извор]- Витамин Б1 (Тиамин)
- Витамин Б2 (Рибофлавин)
- Витамин Б3 (Никотинамид)
- Витамин Б5 (Пантотенска киселина)
- Витамин Б6 (Пиридоксин)
- Витамин Б12 (Цијанокобаламин)
- Витамин Х (Биотин)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0911910131.
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. стр. 1027—9. ИСБН 9780471193500.