Пређи на садржај

Folna kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
Folina kiselina
Folna kiselina
Nazivi
IUPAC naziv
(2S)-2-[(4-{[(2-amino-4-hidroksipteridin-6-il)metil]amino}fenil)formamido]pentandionska kiselina>
Drugi nazivi
N-​(4-​{[(2-​amino-​4-​okso-​1,​4-​dihidropteridin-​6-​il)​metil]​amino}​benzoil)-​L-​glutaminska kiselina; pteroil-L-glutaminska kiselina; Vitamin B9; Vitamin M; Folacin
Identifikacija
3D model (Jmol)
ECHA InfoCard 100.000.381
RTECS LP5425000
  • C1=CC(=CC=C1C(=O)NC
    (CCC(=O)O)C(=O)O)
    NCC2=CN=C3C(=N2)
    C(=O)N=C(N3)N
Svojstva
C19H19N7O6
Molarna masa 441,40 g·mol−1
Agregatno stanje žuto-narandžasti kristalni prah
Tačka topljenja 250°C (523 K), razlaže se
0.0016 mg/ml (25°C)[3]
Kiselost (pKa) 1.: 2.3, 2.: 8.3
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Folna kiselina ili vitamin B9, je jedan od vitamina B kompleksa.[4] Drugo ime ove kiseline je pteroilglutaminska kiselina. Folna kiselina se nalazi kao poliglutamat. Nakon unosa u organizam, apsorbuje se preko enzima u sluznici duodenuma. Nakon apsorpcije se redukuje do tetrahidrofolne kiseline, FH4 koja je koenzim i služi kao prenosilac grupa sa jednim atomom ugljenika, pri metaboličkim procesima.

Folna kiselina je važna za sintezu DNK, pa i za funkcionisanje svake ćelije u organizmu. Ima značajnu ulogu u ertitropoezi (stvaranju crvenih krvnih zrnaca). Tako manjak ove kiseline u organizmu dovodi do anemije. Ima bitnu ulogu u konverziji aminokiselina, pre svega snižava nivo homocisteina u krvi. Povišen nivo homocisteina u krvi može dovesti do začepljenja krvnog suda. Ima značajnu ulogu u razvoju ploda, jer je bitna za normalan razvoj nervne cevi kod novorođenčeta.

Ishrana

[уреди | уреди извор]
U mnogim zapadnim zemljama se folna kiselina dodaje prehrambenim proizvodima

Nalazi se u listovima zelenog povrća - spanaća, blitve. Prvi put je izolovana iz listova ovog povrća, po čemu je i dobila ime folium-list. Pored toga se nalazi i u orasima, kvascu, svinjskoj, goveđoj, jagnjećoj i pilećoj jetri.

Preporučena dnevna doza (RDA):

  • deca 50-400µg
  • odrasli 400 µg
  • trudnoća 800 µg

Prilikom unosa velikih količina folne kiseline, može doći do prikrivanje deficijencije B12 vitamina.

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  4. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. стр. 1027—9. ISBN 9780471193500. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Folna_kiselina&oldid=28520490”