Klobenzoreks
Изглед
Klinički podaci | |
---|---|
Drugs.com | Monografija |
Identifikatori | |
CAS broj | 13364-32-4 |
ATC kod | A08AA08 (WHO) |
PubChem | CID 71675 |
ChemSpider | 64732 |
UNII | 4A5352XI2A |
KEGG | D07115 |
ChEMBL | CHEMBL1213251 |
Sinonimi | (+)-N-(2-chlorobenzyl)amphetamine |
Hemijski podaci | |
Formula | C16H18ClN |
Molarna masa | 259,774 |
| |
|
Klobenzoreks (Asenlix, Dinintel, Finedal, Rexigen) je stimulantni lek amfetaminske hemijske klase koji se koristi kao supresor apetita.[1] Ovaj lek se legalno distribuira u Meksiku pod trgovačkim imenom Asenliks kompanije Aventis.
Hemijski, klobenzoreks je N-supstituisani prolek amfetamina koji se prvenstveno metaboliše u 4-hidroksiklobenzoreks nakon ingestacije; međutim, male količine se takođe metabolišu u dekstroamfetamin.[2] U komercijalnoj proizvodnji, klobenzoreks se isporučuje kao hidrohloridna so u zeleno obojenim kapsulama. Ovaj lek je ušao u upotrebu kao anoreksik na recepat tokom 1970-ih.
Osobine
[уреди | уреди извор]Klobenzoreks je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 259,774 Da.
Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 1 |
Broj donora vodonika | 1 |
Broj rotacionih veza | 5 |
Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 4,3 |
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -5,8 |
Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 12,0 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Young R, Darmani NA, Elder EL, Dumas D, Glennon RA (фебруар 1997). „Clobenzorex: evidence for amphetamine-like behavioral actions”. Pharmacology, Biochemistry, and Behavior. 56 (2): 311—316. PMID 9050090. S2CID 37062225. doi:10.1016/s0091-3057(96)00329-2.
- ^ Cody JT (2005). „Amphetamines: methods of forensic analysis.”. Ур.: Smith F, Athanaselis SS. Handbook of Forensic Drug Analysis. Elsevier. стр. 357—451 (430). ISBN 978-0-08-047289-8. „Amphetamine produced from the metabolism of clobenzorex has been shown to be the d-enantiomer only ...”
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |