Пређи на садржај

Klofenciklan

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Hlofenciklan)
Klofenciklan
IUPAC ime
2-[1-(4-clorofenil)cikloheksil]oksi-N,N-dietiletanamin
Klinički podaci
Način primeneOralno
Identifikatori
CAS broj5632-52-0 ДаY
ATC kodnone
PubChemCID 25904
ChemSpider24135 ДаY
UNIIP4BVX0D2MX ДаY
ChEMBLCHEMBL2106084 НеН
Hemijski podaci
FormulaC18H28ClNO
Molarna masa309.874
  • ClC1=CC=C(C2(CCCCC2)OCCN(CC)CC)C=C1
  • InChI=1S/C18H28ClNO/c1-3-20(4-2)14-15-21-18(12-6-5-7-13-18)16-8-10-17(19)11-9-16/h8-11H,3-7,12-15H2,1-2H3 ДаY
  • Key:FFCARBNHUSWRGK-UHFFFAOYSA-N ДаY

Klofenciklan (Chlorphencyclan; Tonquil, Vesitan) je agens oslobađanja dopamina koji je razvilo preduzeće Boehringer & Soehne tokom 1950-ih.[1] Pokazao se nepopularnim kao tretman zbog svoje izražene stimulativne aktivnosti.[2]

Klofenciklan je organsko jedinjenje, koje sadrži 18 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 309,874 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 2
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 7
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 4,8
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -5,8
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 12,5
  1. ^ U.S. Patent 3.254.083
  2. ^ Poeldinger W (јануар 1962). „[Therapeutic experiences with thiopropazate and with a combination of thiopropazate and chlorphencyclan (Vesitan) in psychiatry]”. Praxis (на језику: немачки). 51: 73—8. PMID 14487367. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]