Клофенциклан
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
2-[1-(4-цлорофенил)циклохексил]окси-Н,Н-диетилетанамин | |
| Клинички подаци | |
| Начин примене | Орално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 5632-52-0  |
| ATC код | none |
| PubChem | CID 25904 |
| ChemSpider | 24135 |
| UNII | P4BVX0D2MX |
| ChEMBL | CHEMBL2106084  |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C18H28ClNO |
| Моларна маса | 309.874 |
| |
| |
Клофенциклан (Цхлорпхенцyцлан; Тонqуил, Веситан) је агенс ослобађања допамина који је развило предузеће Боехрингер & Соехне током 1950-их.[1] Показао се непопуларним као третман због своје изражене стимулативне активности.[2]
Особине
[уреди | уреди извор]Клофенциклан је органско једињење, које садржи 18 атома угљеника и има молекулску масу од 309,874 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 2 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 7 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 4,8 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -5,8 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 12,5 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ U.S. Patent 3.254.083
- ^ Poeldinger W (јануар 1962). „[Therapeutic experiences with thiopropazate and with a combination of thiopropazate and chlorphencyclan (Vesitan) in psychiatry]”. Praxis (на језику: немачки). 51: 73—8. PMID 14487367.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
