Хизб ут-Тахрир

Хизб ут-Тахрир
حزب التحرير
Лидер	Вођа
Оснивач	Такијудин ал-Набхани
Ата Абу Рашта
Основана	1953. год. (1953)
Број чланова  (2008)	10.000–1 милион
Идеологија	панисламизам, сунитски исламизам
Политичка позиција	Крајња десница „Хизб ут-Тахрир конституција” (самопроглашени) (контрактуализам)
Партијска застава
www.хизб-ут-тахрир.орг

Хизб ут-Тахрир (арап. حزب التحرير, дословно „Странка ослобођења”) је међународна панисламистичка и сунитска исламистичка организација основана 1953, која описује своју идеологију као ислам, и њен циљ је поновно успостављање Исламског калифата ради наставка исламског начина живота у муслиманском свету. Калифат би ујединио муслиманску заједницу (уму) на основу њихове исламске вере и успоставио шеријат, како би онда носио учење ислама до остатка света. године у Јерузалему. У почетку је инсистирала прије свега на политичкој борби, да би се након низа неуспјешних искустава на том пољу све чешће окретала милитантизму.

Оснивач

Оснивач покрета или странке је Такијудин ал-Набхани (1909–1979). Ал-Набхани се родио у Хаифи у Палестини где је стекао и своје основно образовање. Касније школовање наставио је у Дар ал-Улуму на каирском Универзитету Ал-Азхар. По завршетку студија вратио се у Палестину где је неко време радио као учитељ, а касније као судија у више палестинских градова. Након оснивања државе Израел као и велики број његових суграђана бива протеран у суседни Либан (1948). Касније је радио као професор на Факултету исламских наука у Аману где је 1953. године основао Хизб ут-Тахрир. Након што је поставио темеље покрету Такијудин ал-Набхани се у потпуности посветио ширењу идеја покрета и јачању његовог чланства. Деловао је не само у Јордану већ и суседној Сирији и Либану. Умро је у Либану 1979. где је и сахрањен. Након смрти оснивача водећу улогу у странци узима Абдул-Кадим Залум, такође рођени Палестинац из Хеброна (арап. ал-Халил). Залум је широј јавности познат по свој књизи Овако је срушен калифат, која се сматра идеолошким памфлетом покрета.

Учење

Припадници Хизб ут-Тахрира за себе тврде да су само једна од исламистичких група, те да не излазе из оквира сунитског учења. Првобитни циљ за који се залажу јесте оснивање исламске државе у некој од арапских држава која ће бити основа за уједињење свих муслиманских земаља. Ово је подразумевало да нити једна држава данашњице не заслужује да носи префикс „исламска” и да нити једно муслиманско друштво није исламско. Идеолошко водство је требало да уложи много труда како би се чланство уверило у овако радикалне поставке. Управо зато је прва тачка у методологији покрета била и остала: идеолошко припремање појединца, затим групе (односно читаве заједнице) за прихваћање њихове визије исламизације друштва. Тек након окупљања „критичне масе” идеолошки поткованих и одлучних појединаца прелази се на преузимање власти.

За спровођење овог плана у стварност идеолози покрета су направили оперативни план према коме су на власт требали доћи за тринаест година. Није случајно да су одредили број од тринаест година, јер је тринаест година Мухамед провео у Меки припремајући муслиманску заједницу за оснивање исламске државе у Медини. Када се успостава исламске државе није десила у предвиђеном року, изменили су план дајући себи додатних тридесет година за преузимање једне од арапских држава. Инсистирање на томе да земља око које ће се окупити остале муслиманске земље треба бити арапска је, према мишљењу великог броја аналитичара, последица је националистичких тенденција под којима се покрет нашао у првим годинама свог оснивања. Идеје арапског национализма су, преко оснивача Хизб ут-Тахрира који је у раним 1950-им био један од заговорника тада актуалног арапског националног буђења, дефинирале идеолошку позадину покрета. Националистички ставови Такијудина ал-Набханија се могу јасно видети у његовој књизи Порука Арапа коју је издао 1950. односно три године пре оснивања странке. Главне препреке за неуспостављање исламске државе у предвиђеном року ал-Набхани је сумирао у пар тачака и тиме је дефинисао приоритетне проблеме које покрет мора решити:

• неисламске идеологије које се шире у муслиманским заједницама
• образовни системи које су успоставили колонизатори и који баштине неисламску традицију
• развој одређених културно-уметничких дисциплина (супротстављање филму, позоришту и музици који по самој њиховој природи, независно од садржаја, сматрају неисламским)
• констатација да муслиманска друштва данашњице не живе у складу са исламским учењем
• демократизација муслиманских друштава (према њиховом мишљењу демократија и ислам су два искључива појма)

Борба против ових и сличних проблема је постала окосница деловања покрета.

Друга кључна одредница, поред арапског национализма, која је одредила идеолошки профил Хизб ут-Тахрира преко њеног оснивача јесте припадност ал-Набханија покрету Муслиманског братства. Наиме, ал-Набхани је дужи низ година био члан јорданског огранка овог покрета. Био је редован гост на свим њиховим скуповима, држећи пригодне говоре на свим симпозијима и семинарима. У својим предавањима је често цитирао тврдње или прерађивао идеје Сајида Кутба. Међутим, након што је на једном од својих предавања у Јерусалиму критиковао, оно што је он сматрао, претераним инсистирањем дела Муслиманске браће на промовирању моралних вредности на рачун других видова исламистичког активизма, ал-Набхани је ушао у жучну расправу са припадницима Муслиманског братства након чега је почео да издаје властите прогласе. Како би додатно аргументирао такву критику написао је књигу Ал-Такаттул ал-Хизби („Структура странке”).

Његово одцепљење од покрета и оснивање властите странке имало је поражавајуће последице за популарност Муслиманског братства не само у Јордану већ и у свим другим земљама Блиског Истока где је деловало. Није разлог томе било то што је ал-Набхани успео да придобије већи број симпатизера Муслиманске браће, већ што је по први пут збунио шири слој слабије образованих арапских маса, који су генерално били основна гласачка машинерија Братства. Основна аргументација чланова Муслиманске браће којом су наступали пред све изборе била је до сржи поједностављена: ми представљамо „исламску” опцију, а сви остали „неисламску”. У недостатку просветљене грађанске масе и институција цивилног друштва ово је била више него прихватљива аргументација која је редовно давала добре резултате. Међутим, појавом Хизб ут-Тахрира ствари су се закомпликовале, јер одтад су постојале две исламске опције. Подршка Муслиманској браћи је убрзано опадала, а популарност Хизб ут-Тахрира се повећавала.

Идеолози Муслиманске браће су у више наврата покушали разувере ал-Набханија тражећи од њега да се поново врати у оквире покрета. Међутим, сви покушаји су били безуспешни, јер је он био одлучан да истраје на својој верзији исламизације друштва. У више наврата и сам Сајид Кутб је водио расправе са ал-Набханијем с истим циљем. Ни то није дало резултате. У скоро свим освртима на Хизб ут-Тахрир које је издао покрет Муслиманске браће наводи се један такав сусрет између Кутба и ал-Набханија у Јерусалиму 1953. на крају којег је овај први изреко своје касније често цитирано мишљење о тахрировцима: „Пустите их! Они ће завршити тамо где су Муслиманска браћа почела”.

Тероризам

Хизб ут-Тахрир се води као терористичка организација у Русији и Киргистану, а у Немачкој је забрањен.

Види још

• Муслиманско братство

Литература

• Махмоуд, Схеикх Ахмад (1995). Тхе Да'wах то Ислам. Кхилафах.цом. Приступљено 19. 3. 2014. 
• Драфт Цонститутион оф тхе Кхилафах Стате. 2013. Приступљено 23. 2. 2016. 
• Роy, Оливиер (2002). Глобализед Ислам: Тхе Сеарцх фор а Неw Уммах. Лондон: C. Хурст & Цо. ИСБН 9781850655985. ОЦЛЦ 49238887. 
• Абдул Qадеем Заллум (2000). Хоw тхе Кхилафах wас Дестроyед (ПДФ). Лондон: Ал-Кхилафа Публицатионс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 15. 3. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2016. 
• Ахмед, Хоуриyа; Стуарт, Ханнах (2009). ХИЗБ УТ-ТАХРИР ИДЕОЛОГY АНД СТРАТЕГY (ПДФ). Хенрy Јацксон Социетy. Приступљено 28. 1. 2016. 
• Зеyно Баран, ур. (септембар 2004). Тхе Цхалленге оф Хизб ут-Тахрир: Деципхеринг анд Цомбатинг Радицал Исламист Идеологy. ЦОНФЕРЕНЦЕ РЕПОРТ (ПДФ). Тхе Ниxон Центер. 
• Баран, Зеyно (децембар 2004). „Хизб ут-Тахрир: Ислам'с Политицал Инсургенцy” (ПДФ). Ниxон Центер. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 12. 2015. г. Приступљено 30. 3. 2016. 
• Гросс, Ариела (2012). Реацхинг wа'y. Мобилизатион анд Рецруитмент ин Хизб ал-Тахрир ал-Ислами. А Цасе Студy цондуцтед ин Беирут. Берлин: Клаус Сцхwарз. ИСБН 978-3-87997-405-4. 
• Хамид, Садек (2007). „Исламиц Политицал Радицалисм ин Бритаин: тхе цасе оф Хизб-ут-Тахрир”. Ур.: Тахир Аббас. Исламиц Политицал Радицалисм: А Еуропеан Перспецтиве. Единбургх: Единбургх Университy Пресс. стр. 145—59. ИСБН 978-0-74863-086-8. 
• Хизб ут-Тахрир (1997). Дангероус Цонцептс, то Аттацк Ислам анд Цонсолидате тхе Wестерн Цултуре (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 15. 3. 2016. г. Приступљено 10. 2. 2016. 
• Хизб ут-Тахрир (фебруар 2011). Тхе Драфт Цонститутион оф тхе Кхилафах Стате (ПДФ). Кхилафах. Приступљено 15. 2. 2016. 
• Хизб ут-Тахрир (2005). Тхе Институтионс оф Стате ин тхе Кхилафах: Ин Рулинг анд Администратион (ПДФ). Лондон:: Хизб ут-Тахрир. Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 10. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2016. 
• Хизб ут-Тахрир Бритаин (29. 3. 2010). „Хизб ут-Тахрир Медиа Информатион Пацк”. слидесхаре.нет. Архивирано из оригинала 09. 06. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2016. 
• Кадри, Садакат (2012). Хеавен он Еартх: А Јоурнеy Тхроугх Схари'а Лаw фром тхе Десертс оф Анциент Арабиа ... Мацмиллан. ИСБН 9780099523277. 
• Карагианнис, Еммануел (2010). Политицал Ислам ин Централ Асиа: Тхе Цхалленге оф Хизб Ут-Тахрир. Роутледге. ИСБН 9781135239428. Приступљено 14. 1. 2016. 
• Карагианнис, Еммануел; МцЦаулеy, Цларк (2006). „Хизб ут-Тахрир ал-Ислами: Евалуатинг тхе Тхреат Посед бy а Радицал Исламиц Гроуп Тхат Ремаинс Нонвиолент”. Террорисм анд Политицал Виоленце. 18 (2): 315—334. дои:10.1080/09546550600570168. Приступљено 28. 1. 2016. 
• Хизб ут-Тахрир (2010). Тхе Америцан Цампаигн то Суппресс Ислам (ПДФ). Приступљено 10. 2. 2016. 
• ан-Набхани, Таqиуддин (1997). Тхе Ецономиц Сyстем оф Ислам (ПДФ) (4тх изд.). Лондон: Ал-Кхилафах Публицатионс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 15. 3. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2016. 
• ан-Набхани, Таqиуддин (2002). Цонцептс оф Хизб ут-Тахрир (Мафахим Хизб ут-Тахрир) (ПДФ). Лондон: Ал-Кхилафах Публицатионс. Приступљено 23. 3. 2016. 
• ан-Набхани, Таqиуддин (1998). Тхе Исламиц Стате (ПДФ). Лондон: Де-Луxе Принтерс. ИСБН 978-1-89957-400-1. Архивирано из оригинала (ПДФ) 06. 12. 2018. г. Приступљено 27. 12. 2018. 
• ан-Набхани, Таqиуддин (2002). Тхе Сyстем оф Ислам, (Нидхам ул Ислам) (ПДФ). Ал-Кхилафа Публицатионс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 09. 2022. г. Приступљено 15. 1. 2016. 
• Таји-Фароуки, Суха (1996). А Фундаментал Qуест: Хизб ал-Тахрир анд тхе Сеарцх фор тхе Исламиц Цалипхате. Лондон: Греy Сеал. ИСБН 978-1-85640-039-8. Приступљено 18. 2. 2016. 
• Валентине, С. Р. (13. 5. 2010). „Мониторинг Исламиц Милитанцy: Хизб-ут-Тахрир: "Тхе Партy оф Либератион"”. Полицинг: А Јоурнал оф Полицy анд Працтице. 4 (4): 411—420. дои:10.1093/полице/паq015. 
• Валентине, Симон Росс (12. 2. 2010). „Фигхтинг Куфр анд тхе Америцан Рај: Хизб-ут-Тахрир ин Пакистан” (ПДФ). Бриеф Нумбер 56. Пакистан Сецуритy Ресеарцх Унит (ПСРУ) ат тхе Университy оф Брадфорд. Приступљено 19. 3. 2014. 
• Валентине, С. Р. (децембар 2009). „Хизб-ут-Тахрир ин Пакистан”. Америцан Цхроницле. 
• Wхине, Мицхаел (4. 8. 2006). „Ис Хизб ут-Тахрир Цхангинг Стратегy ор Тацтицс?” (ПДФ). Тхецст.орг.ук. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 05. 2013. г. Приступљено 18. 3. 2015. 

Спољашње везе

• Службене странице Хизб ут-Тахрира
• Hizb ut-Tahrir al-Islami (Islamic Party of Liberation), GlobalSecurity.org
• "Tony Blair and Hizb-ut-Tahrir: 'Muslims under the bed'" Abdul Wahid, openDemocracy.net, 9 August 2005
• "The Prime Minister's statement on anti-terror measures" The Guardian, 5 August 2005
• "Cartoons ignite cultural combat in Denmark" International Herald Tribune, 31 December 2005
• Inside "Islam's political insurgency" in Europe
• BBC Hardtalk's Tim Sebastian interview with Hizb ut-Tahrir spokesman
• BBC Hardtalk's Sarah Montague interview with Maajid Nawaz, who was imprisoned in Egypt for belonging to the political party
• Kyrgyzstan: a clash of civilisations Архивирано на сајту Wayback Machine (20. мај 2008) Channel 4 News — Video about Hizb ut-Tahrir in Kyrgyzstan and Uzbekistan.
• Hizb ut-Tahrir Britain