Пређи на садржај

Хот-дог

С Википедије, слободне енциклопедије
Хот-дог
Кувана хреновка у лепињи са сенфом, зачинима и кечапом
Друго имеФранкфуртер, франк, кобасица
Регије или државаНемачка (рана верзија), Сједињене Државе (модерна верзија)
Главни састојциКобасица направљена од свињетине, говедине, пилетине, ћуретине или њихове комбинације
и лепиња
ВаријацијеВишеструки
  Медија: Хот-дог
Хот-дог са сенфом

Хот-дог или хотдог, познат и као франкфуртер (некад само кратко франк, дог или винер), јело је које чини векна с кобасицом, традиционално грилованом или пак куваном у води. Векна се реже с једне стране, а на кобасицу (нпр. хреновку) иде углавном сенф.[1][2][3][4] Представља врсту сендвича с кобасицом. Типични прилози укључују сенф, кечап, лук, мајонез, зачине, купус салату, сир, чили, маслине и кисели купус. Варијанте хот-дог обухватају „корн дог“ умочен у кукурузн тесто и дубоко куван, „pigs in blankets“ омотан тестом, печен, и сервиран као предјело, и „Бини Винис“ исецкан и измешан са печеним пасуљом.

Кобасице су Немачка традиција која је популаризована у другим државама, где су оне постала улична храна радничке класе која се продаје на хот-дог штандовима. Припрема хот-дога и извор додатака знатно варирају од региона до региона. У САД хот-дог је постао уско повезан са бејзболом и америчком културом. Иако посебно повезан са Њујорком и његовом кухињом, хот-дог је временом постао свеприсутан широм САД током 20. века. Његова припрема се регионално разликује у тој земљи, постајући важан део других регионалних кухиња, укључујући уличну кухињу у Чикагу.[5][6][7]

Историја

[уреди | уреди извор]
Хот-дог послужен на Кони Ајланду 1940.

Реч „франкфуртер“ потиче из Франкфурта у Немачкој, одакле потичу свињске кобасице сличне хот-догу.[8] Ове кобасице, хреновке, биле су познате још од 13. века и давале су се народу у случају царских крунисања, почев од крунисања Максимилијана II za cara Svetog rimske carstva. „Viner“ se odnosi na Beč u Austriji (нем. Wien), постојбини кобасице направљене од мешавине свињског и јунећег меса.[9] Јохан Георг Лахнер, месар из 18/19 века из франконског града Коберг, сматра се да је донео Frankfurter Würstchen у Беч, где је смеши додао говедину и једноставно је назвао франкфуртер.[10] У данашње време се у земљама немачког говорног подручја, осим у Аустрији, хот-дог кобасице називају Винер или Wiener Würstchen (Würstchen значи „мала кобасица“), да би се разликовале од оригиналне свињске смеше из Франкфурта. На швајцарском немачком назива се Wienerli, док се у Аустрији користе изрази франкфуртер или Frankfurter Würstel.

Колица која продају франкфуртере у Њујорку, око 1906. Цена је наведена као „3 цента сваки или 2 за 5 центи”.

Немачки имигрант по имену Фојхтвангер, из Франкфурта, у Хесену, наводно је пионир у пракси на америчком средњем западу; постоји неколико верзија приче са различитим детаљима. Према једном извештају, Фојхтвангерова супруга је предложила употребу лепиње 1880. године: Фојхтвангер је продавао хреновке на улицама Сент Луиса у Мисурију и пружао рукавице својим купцима како би могли да рукују кобасицама без опекотина шаке. Губећи приход када купци ни бе вратили рукавице, Фојцхтвангерова супруга је предложила да кобасице сервирају у кифли.[11] У другој верзији, Антоан Фојхтвангер, или Антон Лудвиг Фојхтвангер, служио је кобасице у земичкама на Светском сајму - било на Луизијанском трговачком сајму 1904. године у Сент Луису,[12][13] или, раније, на Светском колумбијском сајму 1893. године, у Чикагу[14] - опет, наводно зато што су беле рукавице које су купцима пружане да заштите руке задржаване као сувенири.[15]

Још један могући извор сервирања кобасица у ролнама је бурекџија Чарлс Фелтман, на Кони Ајланду у Њујорку. Године 1867, он је имао колица са шпоретом на којем је кувао кобасице, и комору за чување лепиња у којима свеже коасице продаване. Године 1871, он је закупио парцелу за изградњу сталног ресторана, а посао је растао продајући далеко више тога од само „Кони Ајланд Ред Хотса“, како су биле познате.[16][17][18]

Здравствени учинци

[уреди | уреди извор]
Филм из 1964 Минстарства за пољопривреду Сједињених држава о инспекцијама хот-дога и другог меса

За разлику од других кобасица које се продају некуване, хот-дог се кува пре паковања. Хот-дог се може јести без додатног кувања, мада се обично загревају пре употребе. Пошто неотворено паковање хот-дога може да садржи бактерију Листериа, која узрокује листериозу, безбедније да се ова храна загреје, посебно ако је користе трудне жене и особе са супресованим имунским системом.[19]

Један извештај Америчког института за истраживање рака је објавио да конзумирање 50 грама обрађеног меса — одприлике једног хот-дога — сваки дан повећава ризик од развоја колоректалног канцера за 20 процената.[20][21] Група канцерног пројекта је покренула тужбу класне акције у којој се захтева коришћење натписа упозорења на паковањима и у рекламама у спортским догађајима.[22] Хот-дог садржи велику количину масти и соли, као и презервативе натријум нитрат и нитрит, те постоји могућност је да они доприносу учинку једињења која садрже нитрат у узроковању канцера.[23] По подацима АИЦР, просечни ризик од рака дебелог црева је 5.8 процената, док је та вредност 7 процената кад се хот-дог свакодневно конзумира током више година.[23]

Хот-дог има релативно ниску концентрацију хетероцикличнох амина (ХЦА) у поређењу са другим типовима готових месних производа, пошто се они припремају на ниским температурама.[24]

Ризик од гушења

[уреди | уреди извор]

Хот-дог представља значајан ризик од гушења, посебно код деце. Једна студија у САД је утврдила да 17% асфиксијација узрокованих храном међу децом млађом од 10 година је последица конзумирања хот-дога.[25] Величина, облик и текстура хот-дога га чини тежим за избацивање из душника. Овај ризик се редукује сечењем хот дога у мале комаде или дужинским сечењем пре сервирања малој деци. Предложено је да се промени величина, облик и текстура да би се смањио ризик.[26] Један педијатријски доктор који ради на хитним случајевима је коментарисао да је заглављени хот-дог „скоро немогуће“ истерати из дечјег душника.[26]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Hot Dogs Chain Store Basis”. Los Angeles Times. 11. 10. 1925. str. 18. 
  2. ^ „Anniversary of Hot Dog, Bun.” (PDF). Binghamton (NY) Sunday Press. 29. 11. 1964. str. 10D. 
  3. ^ Zwilling, Leonard (27. 9. 1988). „Trail of Hot Dog Leads Back to 1880's”. New York Times. str. A34. Pristupljeno 17. 6. 2013. 
  4. ^ Lavin, Cheryl (24. 9. 1980). „Hot dog! 2 mustard moguls who relish their work.”. Chicago Tribune. str. E1. 
  5. ^ Хауцк-Лаwсон, Анние; Деутсцх, Јонатхан (2013). Гастрополис: Фоод анд Неw Yорк Цитy. Цолумбиа Университy Пресс. ИСБН 9780231510066. 
  6. ^ Мерцури, Бецкy (2007). Тхе Греат Америцан Хот Дог Боок: Реципес анд Сиде Дисхес фром Ацросс Америца. Гиббс Смитх. ИСБН 9781423600220. 
  7. ^ Краиг, Бруце; Царролл, Паттy (2012). Ман Битес Дог: Хот Дог Цултуре ин Америца. АлтаМира Пресс. ИСБН 9780759120747. 
  8. ^ Харпер, Доуглас. „франкфуртер”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. 
  9. ^ Харпер, Доуглас. „wиенер”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. 
  10. ^ Сцхмидт 2003:241
  11. ^ КитеФлy Wеб Десигн – китефлy.цом. „Хот Дог Хисторy”. Хотдогцхицагостyле.цом. Архивирано из оригинала 04. 12. 2010. г. Приступљено 2012-03-05. 
  12. ^ Аллен, Бетх; Wестмореланд, Сусан (ед.) (2004). Гоод Хоусекеепинг Греат Америцан Цлассицс Цоокбоок. Неw Yорк: Хеарст Боокс. п. 49.
  13. ^ Снодграсс, Марy Еллен (2004). Енцyцлопедиа оф Китцхен Хисторy. Неw Yорк: Фитзроy Деарборн. п. 968.
  14. ^ МцЦуллоугх 2000:240
  15. ^ Јакле & Сцулле 1999:163–164
  16. ^ МцЦуллоугх, Едо (1957). Гоод Олд Цонеy Исланд: А Сентиментал Јоурнеy Инто тхе Паст : тхе Мост Рамбунцтиоус, Сцандалоус, Рапсцаллион, Сплендифероус, Пугнациоус, Спецтацулар, Иллустриоус, Продигиоус, Фролицсоме Исланд он Еартх (на језику: енглески). Фордхам Унив Пресс. стр. 234—236. ИСБН 9780823219971. 
  17. ^ „Цонеy Исланд Хисторy -Фоод & Дининг”. www.wестланд.нет. Архивирано из оригинала 18. 02. 2017. г. Приступљено 2017-09-11. 
  18. ^ „Цхарлес Фелтман”. Цонеy Исланд Хисторy Пројецт (на језику: енглески). 2015-05-22. Архивирано из оригинала 11. 09. 2017. г. Приступљено 2017-09-11. 
  19. ^ „Листериа анд фоод сафетy”. Хеалтх Цанада. 2011-06-24. Архивирано из оригинала 07. 05. 2008. г. Приступљено 2012-03-05. 
  20. ^ АИЦР Статемент: Хот Догс анд Цанцер Риск Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2011), Америцан Институте фор Цанцер Ресеарцх, Јулy 22, 2009.
  21. ^ Аттацк ад таргетс хот догс ас цанцер риск Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2008), Цанадиан Броадцастинг Цомпанy, Аугуст 27, 2008.
  22. ^ Хот дог цанцер-wарнинг лабелс соугхт ин лаwсуит: Хеалтхy Цлевеланд Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2017), Тхе Плаин Деалер, Аугуст 29, 2009. Ретриевед 2010-07-06.
  23. ^ а б Неw Аттацк Ад Таргетс Хот Догс, Цитинг Дубиоус Цанцер Риск Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2013), Fox News, August 26, 2008.
  24. ^ „A Hot Dog Healthier Than Chicken? Could Be...”. ClickOnDetroit.com. 2011-03-23. Архивирано из оригинала 26. 03. 2011. г. Приступљено 2011-03-27. 
  25. ^ Harris, Carole Stallings; Baker, Susan P.; Smith, Gary A.; Harris, Richard M. (мај 1984). „Childhood Asphyxiation by Food: A National Analysis and Overview”. JAMA. 251 (17): 2231—2235. PMID 6708272. doi:10.1001/jama.251.17.2231. Приступљено 6. 3. 2012. 
  26. ^ а б Szabo, Liz (22. 2. 2010). „Pediatricians seek choke-proof hot dog”. USA Today. Архивирано из оригинала 28. 06. 2011. г. Приступљено 6. 3. 2012. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hot-dog&oldid=28990194”