Пређи на садржај

Иван Сокач

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Сокач
Иван Сокач

Иван Сокач (Београд 15. март 1975) дипломирани је економиста. По вокацији поета, прозни писац и сценариста. Члан је Удружења књижевника Србије, заступљен у зборницима, антологијама и добитник међународних и регионалних признања за свој уметнички рад.

Биобиблиографија[уреди | уреди извор]

У младости носилац највиших признања књижевних сусрета:

Сарадњу на уметничком пољу, спајајући музику и поезију, Иван Сокач остварује са бројним делатницима из света глуме, просвете и медија, са културним институцијама и књижевним клубовима. О његовом уметничком а пре свега књижевном потенцијалу и стваралаштву писали су још од 1992. године Миодраг Тодоровић[2] и Иван Шоп, касније и Витомир Теофиловић[3][4], проф. др Бенедикт Вујица, проф. др Сабахудин Хаџиалић, као и представници млађег књижевног таласа Иван Лаловић, Чедомир Љубичић и други.

Награде и признања

  • Одлуком Друштва писаца Русије Иван Сокач је у Москви 2018. године номинован[5] за књижевну награду[6] „Сергеј Јесењин“, чиме су му песме, преведене на руски језик, уврштене у зборник радова „Моја Русија“.

Превођен је, публикован и запажен на књижевним сајтовима енглеског[7], руског[8] и немачког говорног подручја, такође веома присутан и у културним круговима у региону[9]. [10]

  • У јануару 2020. Иван Сокач одликован је орденом Антона Павловича Чехова, који додељује Савез писаца Русије за допринос савременој руској књижевности и уврштен у „Антологију руске поезије” (2019).[11][12]
  • Престижно издање савремене поезије на немачком језику „Франкфуртер Библиотхек” (Аугуст вон Гоетхе, 2020), присутно у националним библиотекама Немачке и Швајцарске, Бечкој државној библиотеци, као и Националној конгресној библиотеци у Вашингтону, такође садржи песме Ивана Сокача.[13]
  • Поезија овог песника уврштена је и у антологију послератне српске поезије „песника рођених 1946-1996” (2020).[14]
  • Добитник је признања „Златна значка“ за 2022. које додељује Културно-просветна заједница Србије и Министарство спољних послова Републике Србије а под покровитељством Министарства културе и информисања Владе Републике Србије за дугогодишњи допринос развијању културних делатности. Признање је уручено на свечаности у Народном позоришту у Београду.[15]
  • 2024. године добитник је Повеље Међимурске жупаније за постигнућа у књижевности којима негује своје међимурско наслеђе у иностранству.[16][17]
Свечана скупштина Међимурске жупаније
Жупан Матија Посавец и Иван Сокач 2024.
Додела ордена Чехова - Руски дом 2020. године


Аутор је сценарија за играни филм „Амићи" у којем главне улоге тумаче бардови домаћег глумишта Аљоша ВУчковић и Цаци Михаиловић, док је аутор музике која се у овом филму користи Горан Бреговић.

Иван Сокач је такође аутор сценарија „Звона и звонари (Селма)" као и коаутор сценарија „Бег".

Поезију Ивана Сокача говоре еминентни глумци: Горан Султановић, Аљоша Вучковић, Милан Цаци Михаиловић, Рада Ђуричин, Милица Зарић, Иван Зарић и многи други.


Објављена дела[уреди | уреди извор]

  • Бели коњи, поезија (1993)[18]
  • Кад се смркне над Балканом, приповетке (2005)[19]
  • Недељна зимска поднева, поезија (2007)[20]
  • Човек Јаков, роман (2011)[21]
  • Молитва за јутро, прозаиде (2016)[22]
  • Душа, поезија (2017)[23]
  • Бродови, поезија и проза, вишејезичко издање (2018)[24]
  • Све јесени, поезија (2020)[25]
  • Звона и звонари, роман (2020)[26]
  • Роса, лирска проза (2020)[27]
  • Песме љувене, поезија (2021)[28]
  • Кише у травњу, поезија (2022)[29]
  • Бег, драмски запис (2024)[30]

Економија[уреди | уреди извор]

Опште[уреди | уреди извор]

Професионалну каријеру као дипломирани економиста гради ангажманима у приватном сектору, интернационалној компанији и монетарној државној институцији републике Србије.

Као ванредни предавач корпоративних финансија истиче се иновацијама током двогодишњег ангажмана (2011—2012) на Финансијској академији унутар холдинга са седиштем у Диселдорфу[31]. За пројекте и достигнућа добија признања високих стручњака и чиновника немачких државних фондова.

Сарадник је стручних часописа и спољни финансијски консултант различитих институција и организација.

Магазини и публикације[уреди | уреди извор]

  • Прогрессиве магазин (септембар 2010) – Е-пракса[32]
  • ГС1 Србија (2010-2011, билтен) – Елецтрониц Дата Интерцханге, интро

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ластавица Сарајево”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г. 
  2. ^ „На Рембоовом трагу, Миодраг Тодоровић”. Просветни преглед бр.11 (2. фебруар 1993). 
  3. ^ Удружење књижевника Србије (дел.бр.465/II, 2. децембар 2010) – V. Теофиловић о I. Сокачу
  4. ^ „Лирско-рефлексивно путовање јавом и сном Ивана Сокача”. 
  5. ^ Председател Оргкомитета премии Д. В. Кравчук. „Диплом - И. Сокач, номинирован на литературную премию имени Сергея Есенина «Русь моя 2018».”. 
  6. ^ „Вручение премии имени Сергея Есенина «Русь моя» за 2018 год”. 
  7. ^ „Схипс - Поем бy Иван Сокац”. 
  8. ^ „Поэмбук”. 
  9. ^ „Центар за културу Чаковец (Цоолтура, студени 2018)”. 
  10. ^ „Економија је увијек перспективна, а за задовољењем духовних потреба морамо трагати сами (Интервју)”. 
  11. ^ „Орден Чехова”. 
  12. ^ „Орден Чехова”. 
  13. ^ „Франкфуртер Библиотхек” (Аугуст вон Гоетхе, 2020). ИСБН 978-3-8267-0103-0. 
  14. ^ антологија послератне српске поезије „песника рођених 1946-1996” (2020). ИСБН 978-86-86685-89-6. 
  15. ^ „Иван Сокач добитник Златне значке”. 
  16. ^ „Е-Медјимурје”. 
  17. ^ „Скупштина Међимурске жупаније”. 
  18. ^ Сокач, Иван (1993). Бели коњи. Београд: ИП Промоција. ЦОБИСС.СР-ИД-44415239. 
  19. ^ Сокач, Иван (2005). Кад се смркне над Балканом. Београд: ауторско издање. ИСБН 978-86-906889-0-6. 
  20. ^ Сокач, Иван (2007). Недељна зимска поднева. Београд: ауторско издање. ИСБН 978-86-906889-1-3. 
  21. ^ Сокач, Иван (2011). Човек Јаков. Београд: ГЕА. ИСБН 978-86-83735-29-7. 
  22. ^ Сокач, Иван (2016). Молитва за јутро. Београд: ауторско издање. ИСБН 978-86-906889-2-0. 
  23. ^ Сокач, Иван (2017). Душа. Београд: ауторско издање. ИСБН 978-86-906889-3-7. 
  24. ^ Сокач, Иван (2018). Бродови. Београд: Београдска надбискупија. ИСБН 978-86-89179-17-0. 
  25. ^ Све јесени. ИСБН 978-86-906889-4-4. 
  26. ^ Звона и звонари. ИСБН 978-86-7974-770-9. 
  27. ^ Сокач, Иван (2020). Роса. Суботица: НИУ Хрватска ријеч. ИСБН 978-86-85933-91-2. 
  28. ^ Лаловић и Сокач, Иван (2021). Песме љувене. Јагодина: Српско перо. ИСБН 978-86-81156-04-9. 
  29. ^ Сокач, Иван (2022). Кише у травњу. Загреб, Хрватска: Наклада "Лара". ИСБН 978-953-8384-19-6. 
  30. ^ Сокач, Иван (2024). Бег. Београд, Србија: Ауторско издање. ИСБН 978-86-906889-5-1. 
  31. ^ „Диселдорф или Диселдорф - Како се каже?”. Писменица (на језику: енглески). 2015-09-24. Приступљено 2021-03-11. 
  32. ^ „Прогрессиве Магазин - Е-пракса / Иван Сокач”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Књижевни (wебситес)[уреди | уреди извор]

Књижевни (YоуТубе канали: „Иван Сокач" и „поезија Иван Сокач")[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ivan_Sokač&oldid=27855638”