Пређи на садржај

Ivan Sokač

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ivan Sokač
Ivan Sokač

Ivan Sokač (Beograd 15. mart 1975) diplomirani je ekonomista. Po vokaciji poeta, prozni pisac i scenarista. Član je Udruženja književnika Srbije, zastupljen u zbornicima, antologijama i dobitnik međunarodnih i regionalnih priznanja za svoj umetnički rad.

Biobibliografija

[уреди | уреди извор]

U mladosti nosilac najviših priznanja književnih susreta:

Saradnju na umetničkom polju, spajajući muziku i poeziju, Ivan Sokač ostvaruje sa brojnim delatnicima iz sveta glume, prosvete i medija, sa kulturnim institucijama i književnim klubovima. O njegovom umetničkom a pre svega književnom potencijalu i stvaralaštvu pisali su još od 1992. godine Miodrag Todorović[2] i Ivan Šop, kasnije i Vitomir Teofilović[3][4], prof. dr Benedikt Vujica, prof. dr Sabahudin Hadžialić, kao i predstavnici mlađeg književnog talasa Ivan Lalović, Čedomir Ljubičić i drugi.

Nagrade i priznanja

  • Odlukom Društva pisaca Rusije Ivan Sokač je u Moskvi 2018. godine nominovan[5] za književnu nagradu[6] „Sergej Jesenjin“, čime su mu pesme, prevedene na ruski jezik, uvrštene u zbornik radova „Moja Rusija“.

Prevođen je, publikovan i zapažen na književnim sajtovima engleskog[7], ruskog[8] i nemačkog govornog područja, takođe veoma prisutan i u kulturnim krugovima u regionu[9]. [10]

  • U januaru 2020. Ivan Sokač odlikovan je ordenom Antona Pavloviča Čehova, koji dodeljuje Savez pisaca Rusije za doprinos savremenoj ruskoj književnosti i uvršten u „Antologiju ruske poezije” (2019).[11][12]
  • Prestižno izdanje savremene poezije na nemačkom jeziku „Frankfurter Bibliothek” (August von Goethe, 2020), prisutno u nacionalnim bibliotekama Nemačke i Švajcarske, Bečkoj državnoj biblioteci, kao i Nacionalnoj kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, takođe sadrži pesme Ivana Sokača.[13]
  • Poezija ovog pesnika uvrštena je i u antologiju posleratne srpske poezije „pesnika rođenih 1946-1996” (2020).[14]
  • Dobitnik je priznanja „Zlatna značka“ za 2022. koje dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti. Priznanje je uručeno na svečanosti u Narodnom pozorištu u Beogradu.[15]
  • 2024. godine dobitnik je Povelje Međimurske županije za postignuća u književnosti kojima neguje svoje međimursko nasleđe u inostranstvu.[16][17]
Svečana skupština Međimurske županije
Župan Matija Posavec i Ivan Sokač 2024.
Dodela ordena Čehova - Ruski dom 2020. godine


Autor je scenarija za igrani film „Amići" u kojem glavne uloge tumače bardovi domaćeg glumišta Aljoša VUčković i Caci Mihailović, dok je autor muzike koja se u ovom filmu koristi Goran Bregović.

Ivan Sokač je takođe autor scenarija „Zvona i zvonari (Selma)" kao i koautor scenarija „Beg".

Poeziju Ivana Sokača govore eminentni glumci: Goran Sultanović, Aljoša Vučković, Milan Caci Mihailović, Rada Đuričin, Milica Zarić, Ivan Zarić i mnogi drugi.


Objavljena dela

[уреди | уреди извор]
  • Beli konji, poezija (1993)[18]
  • Kad se smrkne nad Balkanom, pripovetke (2005)[19]
  • Nedeljna zimska podneva, poezija (2007)[20]
  • Čovek Jakov, roman (2011)[21]
  • Molitva za jutro, prozaide (2016)[22]
  • Duša, poezija (2017)[23]
  • Brodovi, poezija i proza, višejezičko izdanje (2018)[24]
  • Sve jeseni, poezija (2020)[25]
  • Zvona i zvonari, roman (2020)[26]
  • Rosa, lirska proza (2020)[27]
  • Pesme ljuvene, poezija (2021)[28]
  • Kiše u travnju, poezija (2022)[29]
  • Beg, dramski zapis (2024)[30]

Ekonomija

[уреди | уреди извор]

Opšte

[уреди | уреди извор]

Profesionalnu karijeru kao diplomirani ekonomista gradi angažmanima u privatnom sektoru, internacionalnoj kompaniji i monetarnoj državnoj instituciji republike Srbije.

Kao vanredni predavač korporativnih finansija ističe se inovacijama tokom dvogodišnjeg angažmana (2011—2012) na Finansijskoj akademiji unutar holdinga sa sedištem u Diseldorfu[31]. Za projekte i dostignuća dobija priznanja visokih stručnjaka i činovnika nemačkih državnih fondova.

Saradnik je stručnih časopisa i spoljni finansijski konsultant različitih institucija i organizacija.

Magazini i publikacije

[уреди | уреди извор]
  • Progressive magazin (septembar 2010) – E-praksa[32]
  • GS1 Srbija (2010-2011, bilten) – Electronic Data Interchange, intro

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Lastavica Sarajevo”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г. 
  2. ^ „Na Remboovom tragu, Miodrag Todorović”. Prosvetni pregled br.11 (2. februar 1993). 
  3. ^ Udruženje književnika Srbije (del.br.465/II, 2. decembar 2010) – V. Teofilović o I. Sokaču
  4. ^ „Lirsko-refleksivno putovanje javom i snom Ivana Sokača”. 
  5. ^ Председател Оргкомитета премии Д. В. Кравчук. „Диплом - И. Сокач, номинирован на литературную премию имени Сергея Есенина «Русь моя 2018».”. 
  6. ^ „Вручение премии имени Сергея Есенина «Русь моя» за 2018 год”. 
  7. ^ „Ships - Poem by Ivan Sokac”. 
  8. ^ „Поэмбук”. 
  9. ^ „Centar za kulturu Čakovec (Cooltura, studeni 2018)”. 
  10. ^ „Ekonomija je uvijek perspektivna, a za zadovoljenjem duhovnih potreba moramo tragati sami (Intervju)”. 
  11. ^ „Orden Čehova”. 
  12. ^ „Orden Čehova”. 
  13. ^ „Frankfurter Bibliothek” (August von Goethe, 2020). ISBN 978-3-8267-0103-0. 
  14. ^ antologija posleratne srpske poezije „pesnika rođenih 1946-1996” (2020). ISBN 978-86-86685-89-6. 
  15. ^ „Ivan Sokač dobitnik Zlatne značke”. [мртва веза]
  16. ^ „E-Medjimurje”. 
  17. ^ „Skupština Međimurske županije”. 
  18. ^ Sokač, Ivan (1993). Beli konji. Beograd: IP Promocija. COBISS.SR-ID-44415239. 
  19. ^ Sokač, Ivan (2005). Kad se smrkne nad Balkanom. Beograd: autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-0-6. 
  20. ^ Sokač, Ivan (2007). Nedeljna zimska podneva. Beograd: autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-1-3. 
  21. ^ Sokač, Ivan (2011). Čovek Jakov. Beograd: GEA. ISBN 978-86-83735-29-7. 
  22. ^ Sokač, Ivan (2016). Molitva za jutro. Beograd: autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-2-0. 
  23. ^ Sokač, Ivan (2017). Duša. Beograd: autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-3-7. 
  24. ^ Sokač, Ivan (2018). Brodovi. Beograd: Beogradska nadbiskupija. ISBN 978-86-89179-17-0. 
  25. ^ Sve jeseni. ISBN 978-86-906889-4-4. 
  26. ^ Zvona i zvonari. ISBN 978-86-7974-770-9. 
  27. ^ Sokač, Ivan (2020). Rosa. Subotica: NIU Hrvatska riječ. ISBN 978-86-85933-91-2. 
  28. ^ Lalović i Sokač, Ivan (2021). Pesme ljuvene. Jagodina: Srpsko pero. ISBN 978-86-81156-04-9. 
  29. ^ Sokač, Ivan (2022). Kiše u travnju. Zagreb, Hrvatska: Naklada "Lara". ISBN 978-953-8384-19-6. 
  30. ^ Sokač, Ivan (2024). Beg. Beograd, Srbija: Autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-5-1. 
  31. ^ „Диселдорф или Диселдорф - Како се каже?”. Писменица (на језику: енглески). 2015-09-24. Приступљено 2021-03-11. 
  32. ^ „Progressive Magazin - E-praksa / Ivan Sokač”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]

Književni (websites)

[уреди | уреди извор]

Književni (YouTube kanali: „Ivan Sokač" i „poezija Ivan Sokač")

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ivan_Sokač&oldid=28521504”