Ivan Sokač

Ivan Sokač (Beograd 15. mart 1975) diplomirani je ekonomista. Po vokaciji poeta, prozni pisac i scenarista. Član je Udruženja književnika Srbije, zastupljen u zbornicima, antologijama i dobitnik međunarodnih i regionalnih priznanja za svoj umetnički rad.

Biobibliografija

U mladosti nosilac najviših priznanja književnih susreta:

„Mladih pisaca SFRJ“ (Lastavica,^[1] Sarajevo) i
„Pesnika srednjoškolaca“ (Ministarstvo prosvete Savezne Republike Jugoslavije).

Saradnju na umetničkom polju, spajajući muziku i poeziju, Ivan Sokač ostvaruje sa brojnim delatnicima iz sveta glume, prosvete i medija, sa kulturnim institucijama i književnim klubovima. O njegovom umetničkom a pre svega književnom potencijalu i stvaralaštvu pisali su još od 1992. godine Miodrag Todorović^[2] i Ivan Šop, kasnije i Vitomir Teofilović^[3]^[4], prof. dr Benedikt Vujica, prof. dr Sabahudin Hadžialić, kao i predstavnici mlađeg književnog talasa Ivan Lalović, Čedomir Ljubičić i drugi.

Nagrade i priznanja

Odlukom Društva pisaca Rusije Ivan Sokač je u Moskvi 2018. godine nominovan^[5] za književnu nagradu^[6] „Sergej Jesenjin“, čime su mu pesme, prevedene na ruski jezik, uvrštene u zbornik radova „Moja Rusija“.

Prevođen je, publikovan i zapažen na književnim sajtovima engleskog^[7], ruskog^[8] i nemačkog govornog područja, takođe veoma prisutan i u kulturnim krugovima u regionu^[9]. ^[10]

U januaru 2020. Ivan Sokač odlikovan je ordenom Antona Pavloviča Čehova, koji dodeljuje Savez pisaca Rusije za doprinos savremenoj ruskoj književnosti i uvršten u „Antologiju ruske poezije” (2019).^[11]^[12]

Prestižno izdanje savremene poezije na nemačkom jeziku „Frankfurter Bibliothek” (August von Goethe, 2020), prisutno u nacionalnim bibliotekama Nemačke i Švajcarske, Bečkoj državnoj biblioteci, kao i Nacionalnoj kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, takođe sadrži pesme Ivana Sokača.^[13]

Poezija ovog pesnika uvrštena je i u antologiju posleratne srpske poezije „pesnika rođenih 1946-1996” (2020).^[14]

Dobitnik je priznanja „Zlatna značka“ za 2022. koje dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti. Priznanje je uručeno na svečanosti u Narodnom pozorištu u Beogradu.^[15]
2024. godine dobitnik je Povelje Međimurske županije za postignuća u književnosti kojima neguje svoje međimursko nasleđe u inostranstvu.^[16]^[17]

Autor je scenarija za igrani film „Amići" u kojem glavne uloge tumače bardovi domaćeg glumišta Aljoša VUčković i Caci Mihailović, dok je autor muzike koja se u ovom filmu koristi Goran Bregović.

Ivan Sokač je takođe autor scenarija „Zvona i zvonari (Selma)" kao i koautor scenarija „Beg".

Poeziju Ivana Sokača govore eminentni glumci: Goran Sultanović, Aljoša Vučković, Milan Caci Mihailović, Rada Đuričin, Milica Zarić, Ivan Zarić i mnogi drugi.

Objavljena dela

Beli konji, poezija (1993)^[18]
Kad se smrkne nad Balkanom, pripovetke (2005)^[19]
Nedeljna zimska podneva, poezija (2007)^[20]
Čovek Jakov, roman (2011)^[21]
Molitva za jutro, prozaide (2016)^[22]
Duša, poezija (2017)^[23]
Brodovi, poezija i proza, višejezičko izdanje (2018)^[24]
Sve jeseni, poezija (2020)^[25]
Zvona i zvonari, roman (2020)^[26]
Rosa, lirska proza (2020)^[27]
Pesme ljuvene, poezija (2021)^[28]
Kiše u travnju, poezija (2022)^[29]
Beg, dramski zapis (2024)^[30]

Ekonomija

Opšte

Profesionalnu karijeru kao diplomirani ekonomista gradi angažmanima u privatnom sektoru, internacionalnoj kompaniji i monetarnoj državnoj instituciji republike Srbije.

Kao vanredni predavač korporativnih finansija ističe se inovacijama tokom dvogodišnjeg angažmana (2011—2012) na Finansijskoj akademiji unutar holdinga sa sedištem u Diseldorfu^[31]. Za projekte i dostignuća dobija priznanja visokih stručnjaka i činovnika nemačkih državnih fondova.

Saradnik je stručnih časopisa i spoljni finansijski konsultant različitih institucija i organizacija.

Magazini i publikacije

Progressive magazin (septembar 2010) – E-praksa^[32]
GS1 Srbija (2010-2011, bilten) – Electronic Data Interchange, intro

Reference

^ „Lastavica Sarajevo”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г.
^ „Na Remboovom tragu, Miodrag Todorović”. Prosvetni pregled br.11 (2. februar 1993).
^ Udruženje književnika Srbije (del.br.465/II, 2. decembar 2010) – V. Teofilović o I. Sokaču
^ „Lirsko-refleksivno putovanje javom i snom Ivana Sokača”.
^ Председател Оргкомитета премии Д. В. Кравчук. „Диплом - И. Сокач, номинирован на литературную премию имени Сергея Есенина «Русь моя 2018».”.
^ „Вручение премии имени Сергея Есенина «Русь моя» за 2018 год”.
^ „Ships - Poem by Ivan Sokac”.
^ „Поэмбук”.
^ „Centar za kulturu Čakovec (Cooltura, studeni 2018)”.
^ „Ekonomija je uvijek perspektivna, a za zadovoljenjem duhovnih potreba moramo tragati sami (Intervju)”.
^ „Orden Čehova”.
^ „Orden Čehova”.
^ „Frankfurter Bibliothek” (August von Goethe, 2020). ISBN 978-3-8267-0103-0.
^ antologija posleratne srpske poezije „pesnika rođenih 1946-1996” (2020). ISBN 978-86-86685-89-6.
^ „Ivan Sokač dobitnik Zlatne značke”. ^{[мртва веза]}
^ „E-Medjimurje”.
^ „Skupština Međimurske županije”.
^ Sokač, Ivan (1993). Beli konji. Beograd: IP Promocija. COBISS.SR-ID-44415239.
^ Sokač, Ivan (2005). Kad se smrkne nad Balkanom. Beograd: autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-0-6.
^ Sokač, Ivan (2007). Nedeljna zimska podneva. Beograd: autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-1-3.
^ Sokač, Ivan (2011). Čovek Jakov. Beograd: GEA. ISBN 978-86-83735-29-7.
^ Sokač, Ivan (2016). Molitva za jutro. Beograd: autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-2-0.
^ Sokač, Ivan (2017). Duša. Beograd: autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-3-7.
^ Sokač, Ivan (2018). Brodovi. Beograd: Beogradska nadbiskupija. ISBN 978-86-89179-17-0.
^ Sve jeseni. ISBN 978-86-906889-4-4.
^ Zvona i zvonari. ISBN 978-86-7974-770-9.
^ Sokač, Ivan (2020). Rosa. Subotica: NIU Hrvatska riječ. ISBN 978-86-85933-91-2.
^ Lalović i Sokač, Ivan (2021). Pesme ljuvene. Jagodina: Srpsko pero. ISBN 978-86-81156-04-9.
^ Sokač, Ivan (2022). Kiše u travnju. Zagreb, Hrvatska: Naklada "Lara". ISBN 978-953-8384-19-6.
^ Sokač, Ivan (2024). Beg. Beograd, Srbija: Autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-5-1.
^ „Диселдорф или Диселдорф - Како се каже?”. Писменица (на језику: енглески). 2015-09-24. Приступљено 2021-03-11.
^ „Progressive Magazin - E-praksa / Ivan Sokač”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г.

Spoljašnje veze

Književni (websites)

Književni (YouTube kanali: „Ivan Sokač" i „poezija Ivan Sokač")

Rada Đuričin: stihovi iz zbirke „Brodovi“ (I. Sokač);
Milica i Ivan Zarić: stihovi iz zbirke „Brodovi“ (I. Sokač);
Goran Sultanović: stihovi „Sve jeseni" (I. Sokač);
Goran Sultanović: stihovi „Cipele moga grada" (I. Sokač);
Caci Mihailović: odlomci iz romana „Zvona i zvonari" (I. Sokač);
Caci Mihailović: stihovi „Gde sam sinoć bio" (I. Sokač);
Promocija zbirke Rosa: fondacija Antun Gustav Matoš, gost Nenad Prokić (2021);
Književno veče "Narodna biblioteka Trebinja", intervju Herceg TV i RTRS (2020);
Promocija knjige „Zvona i zvonari“, Dom omladine Beograda (novembar 2020);
Promocija „Antologije ruske poezije 2019" (2019);
Promocija knjige „Brodovi“, Dom omladine Beograda (novembar 2018);

[1] „Lastavica Sarajevo”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г.

[2] „Na Remboovom tragu, Miodrag Todorović”. Prosvetni pregled br.11 (2. februar 1993).

[3] Udruženje književnika Srbije (del.br.465/II, 2. decembar 2010) – V. Teofilović o I. Sokaču

[4] „Lirsko-refleksivno putovanje javom i snom Ivana Sokača”.

[5] Председател Оргкомитета премии Д. В. Кравчук. „Диплом - И. Сокач, номинирован на литературную премию имени Сергея Есенина «Русь моя 2018».”.

[6] „Вручение премии имени Сергея Есенина «Русь моя» за 2018 год”.

[7] „Ships - Poem by Ivan Sokac”.

[8] „Поэмбук”.

[9] „Centar za kulturu Čakovec (Cooltura, studeni 2018)”.

[10] „Ekonomija je uvijek perspektivna, a za zadovoljenjem duhovnih potreba moramo tragati sami (Intervju)”.

[11] „Orden Čehova”.

[12] „Orden Čehova”.

[13] „Frankfurter Bibliothek” (August von Goethe, 2020). ISBN 978-3-8267-0103-0.

[14] antologija posleratne srpske poezije „pesnika rođenih 1946-1996” (2020). ISBN 978-86-86685-89-6.

[15] „Ivan Sokač dobitnik Zlatne značke”. ^{[мртва веза]}

[16] „E-Medjimurje”.

[17] „Skupština Međimurske županije”.

[18] Sokač, Ivan (1993). Beli konji. Beograd: IP Promocija. COBISS.SR-ID-44415239.

[19] Sokač, Ivan (2005). Kad se smrkne nad Balkanom. Beograd: autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-0-6.

[20] Sokač, Ivan (2007). Nedeljna zimska podneva. Beograd: autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-1-3.

[21] Sokač, Ivan (2011). Čovek Jakov. Beograd: GEA. ISBN 978-86-83735-29-7.

[22] Sokač, Ivan (2016). Molitva za jutro. Beograd: autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-2-0.

[23] Sokač, Ivan (2017). Duša. Beograd: autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-3-7.

[24] Sokač, Ivan (2018). Brodovi. Beograd: Beogradska nadbiskupija. ISBN 978-86-89179-17-0.

[25] Sve jeseni. ISBN 978-86-906889-4-4.

[26] Zvona i zvonari. ISBN 978-86-7974-770-9.

[27] Sokač, Ivan (2020). Rosa. Subotica: NIU Hrvatska riječ. ISBN 978-86-85933-91-2.

[28] Lalović i Sokač, Ivan (2021). Pesme ljuvene. Jagodina: Srpsko pero. ISBN 978-86-81156-04-9.

[29] Sokač, Ivan (2022). Kiše u travnju. Zagreb, Hrvatska: Naklada "Lara". ISBN 978-953-8384-19-6.

[30] Sokač, Ivan (2024). Beg. Beograd, Srbija: Autorsko izdanje. ISBN 978-86-906889-5-1.

[31] „Диселдорф или Диселдорф - Како се каже?”. Писменица (на језику: енглески). 2015-09-24. Приступљено 2021-03-11.

[32] „Progressive Magazin - E-praksa / Ivan Sokač”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Чешка