Пређи на садржај

Легуре алуминијум-литијум

С Википедије, слободне енциклопедије

Легуре алуминијум-литијум (Ал–Ли легуре) су скуп легура алуминијума и литијума, често укључујући бакар и цирконијум. Пошто је литијум елементарни метал најмање густине, ове легуре су знатно мање густе од алуминијума. Комерцијалне легуре Ал–Ли садрже до 2,45% литијума по маси.[1]

Кристална структура

[уреди | уреди извор]

Легирање са литијумом смањује структурну масу путем три ефекта:

Премештај
Атом литијума је лакши од атома алуминијума; сваки атом литијума тада помера један атом алуминијума из кристалне решетке док одржава структуру решетке. Сваки 1% масеног додатка литијума алуминијуму смањује густину настале легуре за 3% и повећава крутост за 5%.[1] Овај ефекат функционише до границе растворљивости литијума у алуминијуму, која износи 4,2%.
Стврдњавање
Увођење друге врсте атома у кристал напреже решетку, што помаже у блокирању дислокација. Добијени материјал је тако јачи, што омогућава да се мање користи.
Стврдњавање преципитацијом
Када се правилно одлежи, литијум формира метастабилну Ал3Ли фазу (δ') са кохерентном кристалном структуром.[2] Ови преципитати ојачавају метал ометајући кретање дислокације током деформације. Међутим, преципитати нису стабилни, и мора се водити рачуна да се спречи прекомерно старење са формирањем стабилне АлЛи (β) фазе.[3] Ово такође производи зоне без талога (ПФЗ) типично на границама зрна и може смањити отпорност легуре на корозију.[4]

Кристална структура за Ал3Ли и Ал–Ли, иако је заснована на ФЦЦ кристалном систему, веома се разликује. Ал3Ли показује структуру решетке готово исте величине као чисти алуминијум, осим што су атоми литијума присутни у угловима јединичне ћелије. Структура Ал3Ли је позната као АуЦу3, Л12 или Пм3м[5] и има параметар решетке од 4,01 Å.[3] Ал–Ли структура је позната као структура НаТл, Б32 или Фд3м[6], која је направљена и од литијума и од алуминијума, претпостављајући дијамантске структуре и има параметар решетке од 6,37 Å. Интератомски размак за Ал–Ли (3,19 Å) је мањи од чистог литијума или алуминијума.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Јосхи, Амит. „Тхе неw генератион Алуминиум Литхиум Аллоyс” (ПДФ). Индиан Институте оф Тецхнологy, Бомбаy. Метал Wеб Неwс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 28. 9. 2007. г. Приступљено 2008-03-03. 
  2. ^ Старке, Е. А.; Сандерс, Т. Х.; Палмер, I. Г. (20. 12. 2013). „Неw Аппроацхес то Аллоy Девелопмент ин тхе Ал–Ли Сyстем”. ЈОМ: Тхе Јоурнал оф тхе Минералс, Металс & Материалс Социетy (објављено август 1981). 33 (8): 24—33. ИССН 1047-4838. ОЦЛЦ 663900840. дои:10.1007/БФ03339468. 
  3. ^ а б Махалингам, К.; Гу, Б. П.; Лиедл, Г. L.; Сандерс, Т. Х. (фебруар 1987). „Цоарсенинг оф [делта]'(Ал3Ли) Преципитатес ин Бинарy Ал–Ли Аллоyс”. Ацта Металлургица. 35 (2): 483—498. ИССН 0001-6160. ОЦЛЦ 1460926. дои:10.1016/0001-6160(87)90254-9. 
  4. ^ Јха, С. C.; Сандерс, Т. Х.; Даyананда, M. А. (фебруар 1987). „Граин Боундарy Преципитате Фрее Зонес ин Ал–Ли Аллоyс”. Ацта Металлургица. 35 (2): 473—482. ИССН 0001-6160. ОЦЛЦ 1460926. дои:10.1016/0001-6160(87)90253-7. 
  5. ^ „Црyстал Латтице Струцтурес: Тхе Цу3Ау (Л12) Струцтуре”. Навал Ресеарцх Лабораторy (НРЛ) Центер фор Цомпутатионал Материалс Сциенце. 21. 10. 2004. Архивирано из оригинала 6. 4. 2010. г. 
  6. ^ „Црyстал Латтице Струцтурес: Тхе НаТл (Б32) Струцтуре”. Навал Ресеарцх Лабораторy (НРЛ) Центер фор Цомпутатионал Материалс Сциенце. 17. 2. 2007. Архивирано из оригинала 12. 6. 2011. г. 
  7. ^ Кисхио, К.; Бриттаин, Ј. О. (1979). „Дефецт струцтуре оф [бета]-ЛиАл”. Јоурнал оф Пхyсицс анд Цхемистрy оф Солидс. 40 (12): 933—940. Бибцоде:1979ЈПЦС...40..933К. ИССН 0038-1098. ОЦЛЦ 4926011580. дои:10.1016/0022-3697(79)90121-5. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]