Макрофагни инфламаторни протеин
Изглед
Хемокине (C-C мотив) лиганд 3 | |
---|---|
![]() | |
Идентификатори | |
Симбол | ЦЦЛ3 |
Алт. симболи | СЦYА3, МИП-1α |
Ентрез | 6348 |
ХУГО | 10627 |
ОМИМ | 182283 |
ПДБ | 1Б50 |
РефСеq | НМ_002983 |
УниПрот | П10147 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 17 q12 |
Хемокин (C-C мотив) лиганд 4 | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | ЦЦЛ4 |
Алт. симболи | СЦYА4, МИП-1β, ЛАГ1 |
Ентрез | 6351 |
ХУГО | 10630 |
ОМИМ | 182284 |
ПДБ | 1ХУМ |
РефСеq | НМ_002984 |
УниПрот | П13236 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 17 q21-q23 |
Макрофагни инфламаторни протеини (MIP) припадају фамилији цитокина познатих као хемокини. Код људи, постоје два главна облика, MIP-1α и MIP-1β која се званично називају CCL3 и CCL4, респективно. Ова два хемокина су значајни фактори које производе макрофаге након стимулације са бактеријским ендотоксинима.[1] Они активирају људске гранулоците (неутрофиле, еозинофиле и базофиле), што може да доведе до акутне неутрофилске инфламације. Они такође индукују синтезу и ослобађање других проинфламаторних цитокина као што су интерлеукин 1 (IL-1), IL-6 и TNF-α из фибробласта и макрофага. Гени за CCL3 и CCL4 су лоцирани на људском хромозому 17.[2][3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Схеррy; et al. (1988). „Resolution of the two components of macrophage inflammatory protein 1, and cloning and characterization of one of those components, macrophage inflammatory protein 1-beta”. J. Exp. Med. 168: 2251—2259.
- ^ Irving; et al. (1990). „Тwо инфламматорy медиатор цyтокине генес аре цлоселy линкед анд вариаблy амплифиед он цхромосоме 17q”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 18: 3261—3270.
- ^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5.
Литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мацропхаге+Инфламматорy+Протеинс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- CCL3 GeneCard