Миле Китић
| Миле Китић | |
|---|---|
 Китић 2021. године | |
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Милојко Китић |
| Датум рођења | 1. јануар 1952. |
| Место рођења | Доњи Церани, Дервента, НР БиХ, ФНР Југославија |
| Пребивалиште | Београд |
| Држављанство | Републике Србије |
| Занимање | певач |
| Музички рад | |
| Активни период | 1974—данас |
| Жанр | турбо-фолк, фолк (народна) |
Милојко Китић (Доњи Церани, Дервента, 1. јануар 1952) југословенски је и српски турбо-фолк и фолк певач (народне) музике.
Китић је музичку каријеру почео сингл-албумом 1974. године. Десет година касније, под окриљем продуцентске куће Јужни ветар, издао је албум Чаша љубави, који је остварио национални успех. Наредне године издао је још успешнију плочу, наслова Ја нећу љепшу. Насловне нумере са оба поменута албума, још уз песме Хеј, ви хитри, бијели дани, Истину ти у очима читам, Лажу ме зелене очи, Хеј, животе, хеј, судбино, Мој соколе, Коцкар и друге, највећи су певачеви хитови до изласка из Јужног ветра, и обележили су врхунац његове каријере крајем осамдесетих година. Китић је наставио да снима и кроз деведесете, а 1996. остварио је поновљени успех захваљујући песми Краљица тротоара. Десет година касније доживео је ревитализацију каријере уз хит Шампањац, док је 2015. године, са пуне 63 године, снимио балкански хит Кило доле, кило горе.
Китић је дуги низ година у браку са Мартом Савић. Млада певачица Елена Китић њихова је ћерка. Певач је добитник многобројних југословенских и српских музичких награда. Један је од ретких мушких вокала који је неколико пута понео титулу најтиражније музичке звезде.
Биографија
[уреди | уреди извор]Детињство и почеци
[уреди | уреди извор]Миле Китић је рођен у Доњим Церанима код Дервенте.[1] Тај део данашње Републике Српске изнедрио је неке од најпознатијих вокала народне музике — Индиру Радић и Недељка Бајића Бају. Из тог краја су и певачи старије генерације: Нада Топчагић, Митар Мирић и Милош Бојанић. Китић је рођен у тада шесточланој породици Боже и Зорке Китић, који су имали и три сина и ћерку. Још као четворогодишњак, Китић је свирао тамбурицу и певао кратке песме и ритмичке пошалице. Основну школу Ђорђе Панзаловић похађао је у селу Осиња[2], где је његов музички таленат запазио наставник Богољуб Калоперовић, који је, како певач данас тврди, био од пресудног значаја за његов касније изабрани животни пут. Калоперовић је Китићу препустио управљање школском музичком секцијом, у оквиру које је Китић свирао контрабас за школски тамбурашки оркестар. Китић је касније изјавио да су велики утицај на њега имале манифестације којима је обележаван дан школе јер би тада осетио чари јавног наступа. Китић 1970. године матурирао је на саобраћајно-техничкој школи у Сарајеву.
Китић је одувек истицао да влада добром физичком кондицијом и да га је одувек карактерисао изразит спортски дух. Као тинејџер играо је фудбал за клуб Унис из Вогошће. Играо је на позицији полу-левог шпица, захваљујући којој је проглашен за најбољег стрелца клуба. Са непуних 20 година почео је да рекреативно игра тенис.
Са шеснаест година је песмом У свијету сам живот оставио победио на манифестацији Први глас Вогошћа. Тада је уједно и почео да зарађује певајући на народним весељима. Након ангажмана у оркестрима Принчеви и Младе Сарајлије, 1975. снимио је свој први макси-сингл под називом Чија си љубав/Ја желим да сам сунце, у студију Дамјана Бабића. Сајт Дисцогс наводи да је Китићев први сингл заправо О, гитаро из 1974. године. Након тога уследила су још четири макси-сингла, да би 1982. године певач издао свој први албум — Моја слатка мала. Занимљиво је то да је Китићу за његов албум—првенац босански певач Назиф Гљива поклонио своју песму Ако те буду питали. Већ наредне године издао је и други албум, Јорговани плави, али ни овај, као ни претходни, није му донео естрадну славу. Упркос недостатку хитова, плоча је спором али константном продајом зарадила етикету платинаста. Китић је ипак остварио знатан успех на фестивалу Илиџа 1980, где је са песмом Мала из Новог Пазара однео прву награду новинара, другу награду публике и другу награду стручног жирија.
1984—1986: Први успеси
[уреди | уреди извор]Певач 1984. године улази у састав успешне музичке куће Јужни Ветар, под чијим покровитељством снима албум Чаша љубави. Насловна песма готово истовремено постаје југословенски хит, и тај статус задржава и током наредних деценија. Мање популарне биле су песме Вријеме киша и Не вјеруј у мене. Певао је с певачима Синаном Сакићем, Драганом Мирковић, Кемалом Маловчићем, Шемсом Суљаковић и они су сви чинили чувену петорку ансамбла Јужни ветар.[3][4] Уз Драгану Мирковић и Индиру Радић, он је најуспешнији певач који је изашао из Јужног ветра.
Дискографија
[уреди | уреди извор]- Моја слатка мала (1982)
- Плави јорговани (1983)
- Чаша љубави (1984)
- Ја нећу љепшу (1985)
- Коцкар (1986)
- Могао сам бити цар (1987)
- Што да не (1988)
- Осветник (1989)
- Стави карте на сто (1990)
- Гледај ме у очи (1991)
- Губитник (1992)
- Вук самотњак (1993)
- Мој соколе (1994)
- Окрени јастук (1995)
- Ратник за љубав (1996)
- Остај овде (1997)
- До среће далеко до Бога високо (1998)
- Три живота (1999)
- Злато сребро дукати (2000)
- Плава циганка (2001)
- Полицијо опрости ми (2002)
- Земљотрес (2004)
- Шампањац (2005)
- Шанкер (2008)
- Паклене године (2011)
- Нокаут (2014)
- Мађионичар (2016)
- Казанова (2019)
Проширена дискографија
[уреди | уреди извор]| Албум | Година | Ансамбл |
|---|---|---|
| Чија си љубав | 1975 | / |
| Ја желим да сам сунце | 1975 | / |
| Албум | Година | Ансамбл |
|---|---|---|
| Бригу бринем | 1977 | / |
| Ти ми беше све што сам имао | 1977 | / |
| Албум | Година | Ансамбл |
|---|---|---|
| О жено прошлости моје | 1977 | / |
| Доћи ће и љубав права | 1977 | / |
| Албум | Година | Ансамбл |
|---|---|---|
| Сањам ли то можда људи | 1979 | / |
| О гитаро | 1979 | / |
| Албум | Година | Ансамбл |
|---|---|---|
| Мала из Новог Пазара | 1980 | / |
| Љубави нема више | 1980 | / |
| Албум | Година | Ансамбл |
|---|---|---|
| Двоје заљубљених | 1980 | / |
| Алдијана | 1980 | / |
Спотови
[уреди | уреди извор]| Спот | Година | Режисер |
|---|---|---|
| Јорговани плави | 1983 | — |
| Лажу ме зелене очи | 1985 | — |
| Хеј животе хеј судбино | 1986 | — |
| Могао сам бити цар | 1987 | — |
| Хеј животе | 1988 | — |
| Ружни снови нестаните | 1988 | — |
| Не питај ме заплакаћеш | 1989 | — |
| Човјече мој | 1990 | — |
| Не питај за мене | 1990 | — |
| Стави карте на сто | 1990 | — |
| Срећо што ме остави | 1990 | — |
| Остављаш ме нека ти је срећно | 1990 | — |
| Ружна ноћ и ружан сан | 1991 | — |
| Ево опет стиже цар | 1991 | — |
| Губитник | 1992 | — |
| Сви смо у животу | 1992 | — |
| Вук самотњак | 1993 | — |
| Хиљаду киша у мени пада | 1993 | — |
| А ти | 1994 | — |
| Мој соколе | 1994 | — |
| Боли ме душа за женом том | 1994 | — |
| Мајко мила, што си ме родила | 1995 | — |
| Краљица тротоара | 1996 | — |
| Туђе слађе | 1996 | — |
| Ратник за љубав | 1996 | — |
| Остај овде | 1997 | — |
| Нема више циле Миле | 2008 | ЦОДЕ |
| Шанкер | 2009 | ЦОДЕ |
| Два другара | 2011 | ЦОДЕ |
| Паклене године | 2012 | Ведад Јашаревич |
| Пукни срце | 2012 | Ведад Јашаревић |
| Бомба | 2012 | Ведад Јашаревић |
| Нокаут | 2013 | Ведад Јашаревић |
| Све због ње | 2013 | Мирацо Видео |
| Еротски динамит | 2013 | Ведад Јашаревић |
| Ленка | 2013 | Горан Шљивић |
| Што ме ниси мање волела | 2015 | Ведад Јашаревић |
| Није ми била намера | 2015 | Ведад Јашаревић |
| Врати се патим | 2015 | Ведад Јашаревић |
| Стари коцкар | 2015 | Ведад Јашаревић |
| Кило доле кило горе | 2015 | Ведад Јашаревић |
| Мађионичар | 2015 | ЦОДЕ |
| Да ме је она волела | 2017 | Давид Љубеновић |
| Macho жена | 2018 | Дејан Милићевић |
| Аждаја | 2018 | Дејан Милићевић |
| Очи моје | 2018 | Дејан Милићевић |
| Кућа крај пута | 2018 | Дејан Милићевић |
| Казанова | 2018 | Дејан Милићевић |
| Небески шетач | 2019 | Дејан Милићевић |
| Dobre li si (duet sa. Галена) | 2019 | Георги Манов |
| Шот по шот | 2019 | Дејан Милићевић |
| Боже дај | 2020 | Дејан Милићевић |
| Клинац | 2021 | Дејан Милићевић |
| Мама ти је рекла | 2021 | Љуба Радојевић |
| Дом | 2022 | Xвисуал |
| Бахата | 2022 | Дејан Милићевић |
| Богиња љубави | 2022 | Мирацо мусиц |
| Живи вечно | 2023 | Љубба |
| Звер | 2023 | Мирацо мусиц |
| Живи се једном | 2023 | |
| Остављен и сам | 2023 | Мирацо мусиц |
| Ниједна | 2023 | Реби |
Фестивали
[уреди | уреди извор]- О жено прошлости моје, Илиџа ’77
- Мала из Новог Пазара, Илиџа ’80 (победничка песма)
- Ако те буду питали, Илиџа ’82
- Оп кало, ћуприкало, Илиџа ’82 (прва награда публике)
- Јорговани плави, Илиџа ’83
Моравски бисери:
- Ратник за љубав, гост ревијалног дела фестивала, '97
- Сабор народне музике Србије, Београд
- Гост ревијалног дела фестивала и добитник Награде националног естрадно - музичког уметника Србије, 2023
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Срејић, Марко (16. 12. 2023). „У овој кући је одрастао Миле Китић, данас у родном селу нема ништа јер када је отац делио имовину рекао је: „Мени ништа не треба””. Блиц. Архивирано из оригинала 5. 11. 2024. г.
- ^ „Миле Китић открио детаље о свом одрастању на селу”. тоxицтв.рс. Архивирано из оригинала 24. 01. 2022. г. Приступљено 3. 1. 2022.
- ^ Независне:На љето концерти са Јужним ветром Приступљено на дан 30. 8. 2012.
- ^ „ТУГА ЈУЖНОГ ВЕТРА Драгана је рекла ово о Синану, Милету, Кемалу и Шемси а ОНДА ЈЕ ЗАПЛАКАЛА”. србијаданас.цом. Приступљено 5. 6. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт (архива)
| Нормативна контрола: Уметничке |
|---|
.svg){kind=small}
