Пређи на садржај

Миле Китић

С Википедије, слободне енциклопедије
Миле Китић
Китић 2021. године
Лични подаци
Име по рођењуМилојко Китић
Датум рођења(1952-01-01)1. јануар 1952.(72 год.)
Место рођењаДоњи Церани, Дервента, НР БиХ, ФНР Југославија
ПребивалиштеБеоград
ДржављанствоРепублике Србије
Занимањепевач
Музички рад
Активни период1974—данас
Жанртурбо-фолк, фолк (народна)

Милојко Китић (Доњи Церани, Дервента, 1. јануар 1952) југословенски је и српски турбо-фолк и фолк певач (народне) музике.

Китић је музичку каријеру почео сингл-албумом 1974. године. Десет година касније, под окриљем продуцентске куће Јужни ветар, издао је албум Чаша љубави, који је остварио национални успех. Наредне године издао је још успешнију плочу, наслова Ја нећу љепшу. Насловне нумере са оба поменута албума, још уз песме Хеј, ви хитри, бијели дани, Истину ти у очима читам, Лажу ме зелене очи, Хеј, животе, хеј, судбино, Мој соколе, Коцкар и друге, највећи су певачеви хитови до изласка из Јужног ветра, и обележили су врхунац његове каријере крајем осамдесетих година. Китић је наставио да снима и кроз деведесете, а 1996. остварио је поновљени успех захваљујући песми Краљица тротоара. Десет година касније доживео је ревитализацију каријере уз хит Шампањац, док је 2015. године, са пуне 63 године, снимио балкански хит Кило доле, кило горе.

Китић је дуги низ година у браку са Мартом Савић. Млада певачица Елена Китић њихова је ћерка. Певач је добитник многобројних југословенских и српских музичких награда. Један је од ретких мушких вокала који је неколико пута понео титулу најтиражније музичке звезде.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Детињство и почеци

[уреди | уреди извор]

Миле Китић је рођен у Доњим Церанима код Дервенте.[1] Тај део данашње Републике Српске изнедрио је неке од најпознатијих вокала народне музике — Индиру Радић и Недељка Бајића Бају. Из тог краја су и певачи старије генерације: Нада Топчагић, Митар Мирић и Милош Бојанић. Китић је рођен у тада шесточланој породици Боже и Зорке Китић, који су имали и три сина и ћерку. Још као четворогодишњак, Китић је свирао тамбурицу и певао кратке песме и ритмичке пошалице. Основну школу Ђорђе Панзаловић похађао је у селу Осиња[2], где је његов музички таленат запазио наставник Богољуб Калоперовић, који је, како певач данас тврди, био од пресудног значаја за његов касније изабрани животни пут. Калоперовић је Китићу препустио управљање школском музичком секцијом, у оквиру које је Китић свирао контрабас за школски тамбурашки оркестар. Китић је касније изјавио да су велики утицај на њега имале манифестације којима је обележаван дан школе јер би тада осетио чари јавног наступа. Китић 1970. године матурирао је на саобраћајно-техничкој школи у Сарајеву.

Китић је одувек истицао да влада добром физичком кондицијом и да га је одувек карактерисао изразит спортски дух. Као тинејџер играо је фудбал за клуб Унис из Вогошће. Играо је на позицији полу-левог шпица, захваљујући којој је проглашен за најбољег стрелца клуба. Са непуних 20 година почео је да рекреативно игра тенис.

Са шеснаест година је песмом У свијету сам живот оставио победио на манифестацији Први глас Вогошћа. Тада је уједно и почео да зарађује певајући на народним весељима. Након ангажмана у оркестрима Принчеви и Младе Сарајлије, 1975. снимио је свој први макси-сингл под називом Чија си љубав/Ја желим да сам сунце, у студију Дамјана Бабића. Сајт Дисцогс наводи да је Китићев први сингл заправо О, гитаро из 1974. године. Након тога уследила су још четири макси-сингла, да би 1982. године певач издао свој први албум — Моја слатка мала. Занимљиво је то да је Китићу за његов албум—првенац босански певач Назиф Гљива поклонио своју песму Ако те буду питали. Већ наредне године издао је и други албум, Јорговани плави, али ни овај, као ни претходни, није му донео естрадну славу. Упркос недостатку хитова, плоча је спором али константном продајом зарадила етикету платинаста. Китић је ипак остварио знатан успех на фестивалу Илиџа 1980, где је са песмом Мала из Новог Пазара однео прву награду новинара, другу награду публике и другу награду стручног жирија.

1984—1986: Први успеси

[уреди | уреди извор]

Певач 1984. године улази у састав успешне музичке куће Јужни Ветар, под чијим покровитељством снима албум Чаша љубави. Насловна песма готово истовремено постаје југословенски хит, и тај статус задржава и током наредних деценија. Мање популарне биле су песме Вријеме киша и Не вјеруј у мене. Певао је с певачима Синаном Сакићем, Драганом Мирковић, Кемалом Маловчићем, Шемсом Суљаковић и они су сви чинили чувену петорку ансамбла Јужни ветар.[3][4] Уз Драгану Мирковић и Индиру Радић, он је најуспешнији певач који је изашао из Јужног ветра.

Дискографија

[уреди | уреди извор]
  • Моја слатка мала (1982)
  • Плави јорговани (1983)
  • Чаша љубави (1984)
  • Ја нећу љепшу (1985)
  • Коцкар (1986)
  • Могао сам бити цар (1987)
  • Што да не (1988)
  • Осветник (1989)
  • Стави карте на сто (1990)
  • Гледај ме у очи (1991)
  • Губитник (1992)
  • Вук самотњак (1993)
  • Мој соколе (1994)
  • Окрени јастук (1995)
  • Ратник за љубав (1996)
  • Остај овде (1997)
  • До среће далеко до Бога високо (1998)
  • Три живота (1999)
  • Злато сребро дукати (2000)
  • Плава циганка (2001)
  • Полицијо опрости ми (2002)
  • Земљотрес (2004)
  • Шампањац (2005)
  • Шанкер (2008)
  • Паклене године (2011)
  • Нокаут (2014)
  • Мађионичар (2016)
  • Казанова (2019)

Проширена дискографија

[уреди | уреди извор]
ЧИЈА СИ ЉУБАВ:
Албум Година Ансамбл
Чија си љубав 1975 /
Ја желим да сам сунце 1975 /
БРИГУ БРИНЕМ:
Албум Година Ансамбл
Бригу бринем 1977 /
Ти ми беше све што сам имао 1977 /
О ЖЕНО ПРОШЛОСТИ МОЈЕ:
Албум Година Ансамбл
О жено прошлости моје 1977 /
Доћи ће и љубав права 1977 /
САЊАМ LI ТО МОЖДА ЉУДИ:
Албум Година Ансамбл
Сањам ли то можда људи 1979 /
О гитаро 1979 /
МАЛА ИЗ НОВОГ ПАЗАРА:
Албум Година Ансамбл
Мала из Новог Пазара 1980 /
Љубави нема више 1980 /
АЛДИЈАНА:
Албум Година Ансамбл
Двоје заљубљених 1980 /
Алдијана 1980 /
Спот Година Режисер
Јорговани плави 1983
Лажу ме зелене очи 1985
Хеј животе хеј судбино 1986
Могао сам бити цар 1987
Хеј животе 1988
Ружни снови нестаните 1988
Не питај ме заплакаћеш 1989
Човјече мој 1990
Не питај за мене 1990
Стави карте на сто 1990
Срећо што ме остави 1990
Остављаш ме нека ти је срећно 1990
Ружна ноћ и ружан сан 1991
Ево опет стиже цар 1991
Губитник 1992
Сви смо у животу 1992
Вук самотњак 1993
Хиљаду киша у мени пада 1993
А ти 1994
Мој соколе 1994
Боли ме душа за женом том 1994
Мајко мила, што си ме родила 1995
Краљица тротоара 1996
Туђе слађе 1996
Ратник за љубав 1996
Остај овде 1997
Нема више циле Миле 2008 ЦОДЕ
Шанкер 2009 ЦОДЕ
Два другара 2011 ЦОДЕ
Паклене године 2012 Ведад Јашаревич
Пукни срце 2012 Ведад Јашаревић
Бомба 2012 Ведад Јашаревић
Нокаут 2013 Ведад Јашаревић
Све због ње 2013 Мирацо Видео
Еротски динамит 2013 Ведад Јашаревић
Ленка 2013 Горан Шљивић
Што ме ниси мање волела 2015 Ведад Јашаревић
Није ми била намера 2015 Ведад Јашаревић
Врати се патим 2015 Ведад Јашаревић
Стари коцкар 2015 Ведад Јашаревић
Кило доле кило горе 2015 Ведад Јашаревић
Мађионичар 2015 ЦОДЕ
Да ме је она волела 2017 Давид Љубеновић
Macho жена 2018 Дејан Милићевић
Аждаја 2018 Дејан Милићевић
Очи моје 2018 Дејан Милићевић
Кућа крај пута 2018 Дејан Милићевић
Казанова 2018 Дејан Милићевић
Небески шетач 2019 Дејан Милићевић
Dobre li si (duet sa. Галена) 2019 Георги Манов
Шот по шот 2019 Дејан Милићевић
Боже дај 2020 Дејан Милићевић
Клинац 2021 Дејан Милићевић
Мама ти је рекла 2021 Љуба Радојевић
Дом 2022 Xвисуал
Бахата 2022 Дејан Милићевић
Богиња љубави 2022 Мирацо мусиц
Живи вечно 2023 Љубба
Звер 2023 Мирацо мусиц
Живи се једном 2023
Остављен и сам 2023 Мирацо мусиц
Ниједна 2023 Реби

Фестивали

[уреди | уреди извор]
Илиџа
  • О жено прошлости моје, Илиџа ’77
  • Мала из Новог Пазара, Илиџа ’80 (победничка песма)
  • Ако те буду питали, Илиџа ’82
  • Оп кало, ћуприкало, Илиџа ’82 (прва награда публике)
  • Јорговани плави, Илиџа ’83

Моравски бисери:

  • Ратник за љубав, гост ревијалног дела фестивала, '97
Сабор народне музике Србије, Београд
  • Гост ревијалног дела фестивала и добитник Награде националног естрадно - музичког уметника Србије, 2023

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]