Пређи на садржај

Mile Kitić

С Википедије, слободне енциклопедије
Mile Kitić
Kitić 2021. godine
Lični podaci
Ime po rođenjuMilojko Kitić
Datum rođenja(1952-01-01)1. januar 1952.(72 god.)
Mesto rođenjaDonji Cerani, Derventa, NR BiH, FNR Jugoslavija
PrebivališteBeograd
DržavljanstvoRepublike Srbije
Zanimanjepevač
Muzički rad
Aktivni period1974—danas
Žanrturbo-folk, folk (narodna)

Milojko Kitić (Donji Cerani, Derventa, 1. januar 1952) jugoslovenski je i srpski turbo-folk i folk pevač (narodne) muzike.

Kitić je muzičku karijeru počeo singl-albumom 1974. godine. Deset godina kasnije, pod okriljem producentske kuće Južni vetar, izdao je album Čaša ljubavi, koji je ostvario nacionalni uspeh. Naredne godine izdao je još uspešniju ploču, naslova Ja neću ljepšu. Naslovne numere sa oba pomenuta albuma, još uz pesme Hej, vi hitri, bijeli dani, Istinu ti u očima čitam, Lažu me zelene oči, Hej, živote, hej, sudbino, Moj sokole, Kockar i druge, najveći su pevačevi hitovi do izlaska iz Južnog vetra, i obeležili su vrhunac njegove karijere krajem osamdesetih godina. Kitić je nastavio da snima i kroz devedesete, a 1996. ostvario je ponovljeni uspeh zahvaljujući pesmi Kraljica trotoara. Deset godina kasnije doživeo je revitalizaciju karijere uz hit Šampanjac, dok je 2015. godine, sa pune 63 godine, snimio balkanski hit Kilo dole, kilo gore.

Kitić je dugi niz godina u braku sa Martom Savić. Mlada pevačica Elena Kitić njihova je ćerka. Pevač je dobitnik mnogobrojnih jugoslovenskih i srpskih muzičkih nagrada. Jedan je od retkih muških vokala koji je nekoliko puta poneo titulu najtiražnije muzičke zvezde.

Detinjstvo i počeci

[уреди | уреди извор]

Mile Kitić je rođen u Donjim Ceranima kod Dervente.[1] Taj deo današnje Republike Srpske iznedrio je neke od najpoznatijih vokala narodne muzike — Indiru Radić i Nedeljka Bajića Baju. Iz tog kraja su i pevači starije generacije: Nada Topčagić, Mitar Mirić i Miloš Bojanić. Kitić je rođen u tada šestočlanoj porodici Bože i Zorke Kitić, koji su imali i tri sina i ćerku. Još kao četvorogodišnjak, Kitić je svirao tamburicu i pevao kratke pesme i ritmičke pošalice. Osnovnu školu Đorđe Panzalović pohađao je u selu Osinja[2], gde je njegov muzički talenat zapazio nastavnik Bogoljub Kaloperović, koji je, kako pevač danas tvrdi, bio od presudnog značaja za njegov kasnije izabrani životni put. Kaloperović je Kitiću prepustio upravljanje školskom muzičkom sekcijom, u okviru koje je Kitić svirao kontrabas za školski tamburaški orkestar. Kitić je kasnije izjavio da su veliki uticaj na njega imale manifestacije kojima je obeležavan dan škole jer bi tada osetio čari javnog nastupa. Kitić 1970. godine maturirao je na saobraćajno-tehničkoj školi u Sarajevu.

Kitić je oduvek isticao da vlada dobrom fizičkom kondicijom i da ga je oduvek karakterisao izrazit sportski duh. Kao tinejdžer igrao je fudbal za klub Unis iz Vogošće. Igrao je na poziciji polu-levog špica, zahvaljujući kojoj je proglašen za najboljeg strelca kluba. Sa nepunih 20 godina počeo je da rekreativno igra tenis.

Sa šesnaest godina je pesmom U svijetu sam život ostavio pobedio na manifestaciji Prvi glas Vogošća. Tada je ujedno i počeo da zarađuje pevajući na narodnim veseljima. Nakon angažmana u orkestrima Prinčevi i Mlade Sarajlije, 1975. snimio je svoj prvi maksi-singl pod nazivom Čija si ljubav/Ja želim da sam sunce, u studiju Damjana Babića. Sajt Discogs navodi da je Kitićev prvi singl zapravo O, gitaro iz 1974. godine. Nakon toga usledila su još četiri maksi-singla, da bi 1982. godine pevač izdao svoj prvi album — Moja slatka mala. Zanimljivo je to da je Kitiću za njegov album—prvenac bosanski pevač Nazif Gljiva poklonio svoju pesmu Ako te budu pitali. Već naredne godine izdao je i drugi album, Jorgovani plavi, ali ni ovaj, kao ni prethodni, nije mu doneo estradnu slavu. Uprkos nedostatku hitova, ploča je sporom ali konstantnom prodajom zaradila etiketu platinasta. Kitić je ipak ostvario znatan uspeh na festivalu Ilidža 1980, gde je sa pesmom Mala iz Novog Pazara odneo prvu nagradu novinara, drugu nagradu publike i drugu nagradu stručnog žirija.

1984—1986: Prvi uspesi

[уреди | уреди извор]

Pevač 1984. godine ulazi u sastav uspešne muzičke kuće Južni Vetar, pod čijim pokroviteljstvom snima album Čaša ljubavi. Naslovna pesma gotovo istovremeno postaje jugoslovenski hit, i taj status zadržava i tokom narednih decenija. Manje popularne bile su pesme Vrijeme kiša i Ne vjeruj u mene. Pevao je s pevačima Sinanom Sakićem, Draganom Mirković, Kemalom Malovčićem, Šemsom Suljaković i oni su svi činili čuvenu petorku ansambla Južni vetar.[3][4] Uz Draganu Mirković i Indiru Radić, on je najuspešniji pevač koji je izašao iz Južnog vetra.

  • Moja slatka mala (1982)
  • Plavi jorgovani (1983)
  • Čaša ljubavi (1984)
  • Ja neću ljepšu (1985)
  • Kockar (1986)
  • Mogao sam biti car (1987)
  • Što da ne (1988)
  • Osvetnik (1989)
  • Stavi karte na sto (1990)
  • Gledaj me u oči (1991)
  • Gubitnik (1992)
  • Vuk samotnjak (1993)
  • Moj sokole (1994)
  • Okreni jastuk (1995)
  • Ratnik za ljubav (1996)
  • Ostaj ovde (1997)
  • Do sreće daleko do Boga visoko (1998)
  • Tri života (1999)
  • Zlato srebro dukati (2000)
  • Plava ciganka (2001)
  • Policijo oprosti mi (2002)
  • Zemljotres (2004)
  • Šampanjac (2005)
  • Šanker (2008)
  • Paklene godine (2011)
  • Nokaut (2014)
  • Mađioničar (2016)
  • Kazanova (2019)

Proširena diskografija

[уреди | уреди извор]
ČIJA SI LJUBAV:
Album Godina Ansambl
Čija si ljubav 1975 /
Ja želim da sam sunce 1975 /
BRIGU BRINEM:
Album Godina Ansambl
Brigu brinem 1977 /
Ti mi beše sve što sam imao 1977 /
O ŽENO PROŠLOSTI MOJE:
Album Godina Ansambl
O ženo prošlosti moje 1977 /
Doći će i ljubav prava 1977 /
SANJAM LI TO MOŽDA LJUDI:
Album Godina Ansambl
Sanjam li to možda ljudi 1979 /
O gitaro 1979 /
MALA IZ NOVOG PAZARA:
Album Godina Ansambl
Mala iz Novog Pazara 1980 /
Ljubavi nema više 1980 /
ALDIJANA:
Album Godina Ansambl
Dvoje zaljubljenih 1980 /
Aldijana 1980 /
Spot Godina Režiser
Jorgovani plavi 1983
Lažu me zelene oči 1985
Hej živote hej sudbino 1986
Mogao sam biti car 1987
Hej živote 1988
Ružni snovi nestanite 1988
Ne pitaj me zaplakaćeš 1989
Čovječe moj 1990
Ne pitaj za mene 1990
Stavi karte na sto 1990
Srećo što me ostavi 1990
Ostavljaš me neka ti je srećno 1990
Ružna noć i ružan san 1991
Evo opet stiže car 1991
Gubitnik 1992
Svi smo u životu 1992
Vuk samotnjak 1993
Hiljadu kiša u meni pada 1993
A ti 1994
Moj sokole 1994
Boli me duša za ženom tom 1994
Majko mila, što si me rodila 1995
Kraljica trotoara 1996
Tuđe slađe 1996
Ratnik za ljubav 1996
Ostaj ovde 1997
Nema više cile Mile 2008 CODE
Šanker 2009 CODE
Dva drugara 2011 CODE
Paklene godine 2012 Vedad Jašarevič
Pukni srce 2012 Vedad Jašarević
Bomba 2012 Vedad Jašarević
Nokaut 2013 Vedad Jašarević
Sve zbog nje 2013 Miraco Video
Erotski dinamit 2013 Vedad Jašarević
Lenka 2013 Goran Šljivić
Što me nisi manje volela 2015 Vedad Jašarević
Nije mi bila namera 2015 Vedad Jašarević
Vrati se patim 2015 Vedad Jašarević
Stari kockar 2015 Vedad Jašarević
Kilo dole kilo gore 2015 Vedad Jašarević
Mađioničar 2015 CODE
Da me je ona volela 2017 David Ljubenović
Macho žena 2018 Dejan Milićević
Aždaja 2018 Dejan Milićević
Oči moje 2018 Dejan Milićević
Kuća kraj puta 2018 Dejan Milićević
Kazanova 2018 Dejan Milićević
Nebeski šetač 2019 Dejan Milićević
Dobre li si (duet sa. Галена) 2019 Georgi Manov
Šot po šot 2019 Dejan Milićević
Bože daj 2020 Dejan Milićević
Klinac 2021 Dejan Milićević
Mama ti je rekla 2021 Ljuba Radojević
Dom 2022 Xvisual
Bahata 2022 Dejan Milićević
Boginja ljubavi 2022 Miraco music
Živi večno 2023 Ljubba
Zver 2023 Miraco music
Živi se jednom 2023
Ostavljen i sam 2023 Miraco music
Nijedna 2023 Rebi
Ilidža
  • O ženo prošlosti moje, Ilidža ’77
  • Mala iz Novog Pazara, Ilidža ’80 (pobednička pesma)
  • Ako te budu pitali, Ilidža ’82
  • Op kalo, ćuprikalo, Ilidža ’82 (prva nagrada publike)
  • Jorgovani plavi, Ilidža ’83

Moravski biseri:

  • Ratnik za ljubav, gost revijalnog dela festivala, '97
Sabor narodne muzike Srbije, Beograd
  • Gost revijalnog dela festivala i dobitnik Nagrade nacionalnog estradno - muzičkog umetnika Srbije, 2023
  1. ^ Srejić, Marko (16. 12. 2023). „U ovoj kući je odrastao Mile Kitić, danas u rodnom selu nema ništa jer kada je otac delio imovinu rekao je: „Meni ništa ne treba. Blic. Архивирано из оригинала 5. 11. 2024. г. 
  2. ^ „Mile Kitić otkrio detalje o svom odrastanju na selu”. toxictv.rs. Архивирано из оригинала 24. 01. 2022. г. Приступљено 3. 1. 2022. 
  3. ^ Nezavisne:Na ljeto koncerti sa Južnim vetrom Pristupljeno na dan 30. 8. 2012.
  4. ^ „TUGA JUŽNOG VETRA Dragana je rekla ovo o Sinanu, Miletu, Kemalu i Šemsi a ONDA JE ZAPLAKALA”. srbijadanas.com. Приступљено 5. 6. 2018. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]