Пређи на садржај

Морнаричко ратовање

С Википедије, слободне енциклопедије
Сликарски приказ о заробљавања америчке фрегате УСС Чесепик (десно) од стране британске фрегате ХМС Шанон (лево) током Рата из 1812.

Морнаричко ратовање је људска борба у мору, океану или било ком другом бојном простору који укључује велико водно тело попут великог језера или широке реке.[1][2][3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Човечанство је водило битке на мору више од 3000 година.[4] Чак и у унутрашњости великих копнених маса, превоз пре појаве екстензивних железничких пруга увелико је зависио од река, канала и других пловних путова.

Потоње су биле кључне за развој модерног света у Великој Британији, Ниским земљама и северној Немачкој, јер су омогућиле велико кретање робе и сировина без којих се не би догодила Индустријска револуција. Пре 1750. године, материјали су у великој мери премештани речном баркама или морским пловилима. Тако су војске, са својим прекомерним потребама за храном, муницијом и крмним биљем, током векова биле везане за речне долине.

Океански утицаји током записане историје (Хомерске легенде, нпр. Троја), и класична дела као што је Одисеја, наглашавају утицаје из прошлости. Персијско царство - уједињено и снажно - није могло да надјача снагу атинске флоте у комбинацији са силама мањих градских држава у неколико покушаја освајања грчких градских држава. Моћ Феникије и Египта, Картагине, па чак и Рима, у великој мери зависила је од контроле мора.

Тако је и Млетачка Република доминирала над градским државама Италије, спречавала приступ Отоманског царства и вековима доминирала трговином на путу свиле и Медитераном уопште. Током три века, Северњаци (обично звани Викинзи) препадали су, пљачкали и одлазили где су хтели, све до централне Русије и Украјине, па чак и до далеког Цариграда (преко притока Црног мора, Сицилије и преко Гибралтарског теснаца) .

Многе морске битке кроз историју такође пружају поуздан извор олупина бродова за подводну археологију. Главни пример је истраживање олупина разних ратних бродова у Тихом океану.

Источна, јужна и југоисточна Азија

[уреди | уреди извор]
Јаванске и нанкиншке џунке.

Династија Чола у средњовековној Индији била је доминантна морска сила у Индијском океану, страствени поморски трговац и дипломатски ентитет са Сонг Кином. Раџараџа Чола I (владао од 985. до 1014. године) и његов син Раџендра Чола I (владао 1014–42), послали су велику поморску експедицију која је заузела делове Мјанмара, Малаје и Суматре.

Реплика боробудурског брода у пуној величини из 8. века. Овај је отишао на експедицију у Гану 2003–2004, реконструишући навигацију и истраживање Сривиџајана и Меданга.

У архипелагу Нусантара, велики океански бродови дужине више од 50 м и са 5,2–7,8 метара надводне конструкције већ су кориштени најмање од 2. века, одржавајући контакт Индије са Кином.[5]‍:347[6] Царство Шривиђаја од 7. века нове ере контролисало је море западног дела архипелага. Натпис Кедукан Букит је најстарији запис индонежанске војне историје и бележи Сривијајанско свето путовање сидајатром из 7. века које је водио Дапунта Хјанг Шри Џајанаса. Речено је да је довео 20.000 војника, укључујући 312 људи у бродовима и 1.312 пешака.[7] Арапски текст из 10. века Аџајеб ал-Хинд (Чуда Индије) даје извештај о инвазији на Африку од стране људи званих Ваквак,[8]‍:110 вероватно малајски народ Шривиџаје или јавански народ Меданга,[9]‍:39 у 945–946. Они су приспели на обалу Тангањике и Мозамбика са 1000 бродова и покушали да заузму цитаделу Канбалох, али на крају нису успели. Разлог за напад је што је то место имало робу погодну за њихову земљу и Кину, попут слоноваче, оклопа корњача, коже пантера и амбра, као и зато што су желели црне робове од народа Банту (које су Арапи звали Зенг или Зењ, Џенги на јаванском језику) који су били јаки и подобни за тешке радове.[8]‍:110 Пре 12. века, Шривиђаја је првенствено била копнена држава, а не поморска сила. Флоте су биле доступне, али су деловале као логистичка подршка како би се олакшала пројекција копнене моћи. Касније се поморска стратегија дегенерисала у нападачку флоту. Њихова поморска стратегија је била да приморају трговачке бродове да пристану у њихове луке. Уколико би њихови затеви били игнорисани, они би послали војне бродове да униште трговачко пловило и затру посаду.[10][11]

Године 1293, монголска династија Јуан покренула је инвазију на Јаву. Јуани су послали 500–1000 бродова и 20.000–30.000 војника, али су на крају поражени на копну изненадним нападом, приморавајући војску да се врати на обалу. У приобалним водама, јаванске џунке већ су напале монголске бродове. Након што су се све трупе укрцале на бродове на обали, Јуанска војска се борила против Јаванске флоте. Након што су је одбили, отпловили су назад у Ћуанџоу. Јавански поморски командант Арија Адикара пресрео је даљу инвазију Монгола.[12][9]‍:107–110 Иако са само оскудним информацијама, путници који су пролазили кроз регион, као што су Ибн Батута и Одорик од Порденона, приметили су да је Јава нападана од стране Монгола неколико пута, увек завршавајући неуспехом.[13]‍:106–107[14] После тих неуспешних инвазија, Маџапахитско царство је брзо расло и постало доминантна поморска сила у 14-15 веку. Употреба топова у монголској инвазији на Јаву,[15] довела је до распоређивања цетбанг топова од стране флоте Маџапахита током 1300-их.[16] Главни ратни брод морнарице Маџапахита био је јонг. Јонгови су били велики транспортни бродови који су могли да превезу 100–2000 тона терета и 50–1000 људи, дужине 28,99–88,56 метара.[17]‍:60–62 Тачан број јонгова које су Маџапахити имали је непознат, али највећи је број јонгова коришћених у једној експедицији био око 400, када је Маџапахит напао Пасај, 1350. године.[18] У овој ери, чак до 17. века, нусантарски поморски војници су се борили на платформи на својим бродовима званим балај и изводили акције укрцавања. Расута паљба испаљена из цетбанга се користила за супротстављање при овом типу борбе.[15]‍:241[19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Схен, Фуwеи (1996). Цултурал Флоw Бетwеен Цхина анд тхе Оутсиде Wорлд. Цхина Боокс & Периодицалс. ИСБН 978-7-119-00431-0. 
  2. ^ Неедхам, Јосепх (1986). Сциенце анд Цивилизатион ин Цхина. . Волуме 4, Парт 3. Таипеи: Цавес Боокс, Лтд.
  3. ^ Гиусеппе Гаглиано-Гиоргио Гиоргерини-Мицхеле Цосентино (2002). Сицурезза интерназионале е потере мариттимо. Неw Пресс. 
  4. ^ Wарминг, Ролф (јануар 2019). „Ан Интродуцтион то Ханд-то-Ханд Цомбат ат Сеа: Генерал Цхарацтеристицс анд Схипборне Тецхнологиес фром ц. 1210 БЦЕ то 1600 ЦЕ”. Он Wар он Боард: Арцхаеологицал анд Хисторицал Перспецтивес он Еарлy Модерн Маритиме Виоленце анд Wарфаре (Ед. Јохан Рöннбy) (на језику: енглески). 
  5. ^ Цхристие, Антхонy (1957). „Ан Обсцуре Пассаге фром тхе "Периплус: ΚΟΛΑΝΔΙΟϕΩΝΤΑ ΤΑ ΜΕΓΙΣΤΑ"”. Буллетин оф тхе Сцхоол оф Ориентал анд Африцан Студиес, Университy оф Лондон. 19: 345—353. С2ЦИД 162840685. дои:10.1017/С0041977X00133105 — преко ЈСТОР. 
  6. ^ Дицк-Реад, Роберт (2005). Тхе Пхантом Воyагерс: Евиденце оф Индонесиан Сеттлемент ин Африца ин Анциент Тимес. Тхурлтон. стр. 41. 
  7. ^ Ник Хассан Схухаими Ник Абд Рахман. „Порт анд политy оф тхе Малаy Пенинсула анд Суматра (5тх – 14тх Центуриес А.D.)” (ПДФ). Интернатионал Семинар Харбоур Цитиес Алонг тхе Силк Роадс: 4. 
  8. ^ а б Кумар, Анн (2012). 'Доминион Овер Палм анд Пине: Еарлy Индонесиа’с Маритиме Реацх', ин Геофф Wаде (ед.), Антхонy Реид анд тхе Студy оф тхе Соутхеаст Асиан Паст (Сингапоре: Институте оф Соутхеаст Асиан Студиес), 101–122.
  9. ^ а б Нугрохо, Ираwан Дјоко (2011). Мајапахит Перадабан Маритим. Сулух Нусwантара Бакти. ИСБН 9786029346008. 
  10. ^ Хенг, Дерек (октобар 2013). „Стате форматион анд тхе еволутион оф навал стратегиес ин тхе Мелака Страитс, ц. 500-1500 ЦЕ”. Јоурнал оф Соутхеаст Асиан Студиес. 44 (3): 380—399. С2ЦИД 161550066. дои:10.1017/С0022463413000362. 
  11. ^ Муноз, Паул Мицхел (2006). Еарлy Кингдомс оф тхе Индонесиан Арцхипелаго анд тхе Малаy Пенинсула. Сингапоре: Едитионс Дидиер Миллет. стр. 171. ИСБН 981-4155-67-5. 
  12. ^ Нугрохо, Ираwан Дјоко (2009). Мелурускан Сејарах Мајапахит. Рагам Медиа. стр. 145. ИСБН 978-9793840161. 
  13. ^ да Порденоне, Одориц (2002). Тхе Травелс оф Фриар Одориц. W. Б. Еердманс Публисхинг Цомпанy. ИСБН 9780802849632. 
  14. ^ „Ибн Баттута'с Трип: Цхаптер 9 Тхроугх тхе Страитс оф Малацца то Цхина 1345–1346”. Тхе Травелс оф Ибн Баттута А Виртуал Тоур wитх тхе 14тх Центурy Травелер. Беркелеy.еду. Архивирано из оригинала 17. 3. 2013. г. Приступљено 14. 6. 2013. 
  15. ^ а б Мангуин, Пиерре-Yвес (1976). „Л'Артиллерие легере ноусантариенне: А пропос де сиx цанонс цонсервес данс дес цоллецтионс португаисес” (ПДФ). Артс Асиатиqуес. 32: 245. С2ЦИД 191565174. дои:10.3406/араси.1976.1103. 
  16. ^ Авероес, Мухаммад (2020). Антара Церита дан Сејарах: Мериам Цетбанг Мајапахит. Јурнал Сејарах, 3(2), 89 - 100.
  17. ^ Авероес, Мухаммад (2022). „Ре-Естиматинг тхе Сизе оф Јаванесе Јонг Схип”. ХИСТОРИА: Јурнал Пендидик Дан Пенелити Сејарах. 5 (1): 57—64. С2ЦИД 247335671. дои:10.17509/хисториа.в5и1.39181. 
  18. ^ Хилл (Јуне 1960). "Хикаyат Раја Раја Пасаи wитх Енглисх транслатион. Малаyа Публисхинг Хоусе. јун 1960. ". Јоурнал оф тхе Малаyсиан Бранцх оф тхе Роyал Асиатиц Социетy. 33: п. 98 анд 157: "Тхен хе дирецтед тхем то маке реадy алл тхе еqуипмент анд мунитионс оф wар неедед фор ан аттацк он тхе ланд оф Пасаи – абоут фоур хундред оф тхе ларгест јункс, анд алсо манy баргес (малангбанг) анд галлеyс." Сее алсо Нугрохо (2011). п. 270 анд 286, qуотинг Хикаyат Раја-Раја Пасаи, 3: 98: "Са-телах иту, мака ди-сурох багинда муста'идкан сегала келенгкапан дан сегала алат сењата пеперанган акан мендатанги негери Пасаи иту, са-кира-кира емпат ратус јонг yанг бесар-бесар дан лаин дарипада иту банyак лаги дарипада малангбанг дан келулус." (Афтер тхат, хе ис таскед бy Хис Мајестy то реадy алл тхе еqуипмент анд алл wеапонс оф wар то цоме то тхат цоунтрy оф Пасаи, абоут фоур хундред ларге јонгс анд отхер тхан тхат муцх море оф малангбанг анд келулус.)
  19. ^ Wаде, Геофф (2012). Антхонy Реид анд тхе Студy оф тхе Соутхеаст Асиан Паст. Сингапоре: Институте оф Соутхеаст Асиан Студиес. стр. 162. ИСБН 978-981-4311-96-0. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Холмес, Рицхард, ет ал., едс (2001). Тхе Оxфорд цомпанион то милитарy хисторy. Оxфорд Университy Пресс. , глобал.
  • Хоwартх, Давид Армине (2003). Бритисх Сеа Поwер: Хоw Бритаин Бецаме Совереигн оф тхе Сеас. , 320 пп. фром 1066 то пресент
  • Поттер, Е. Б (1982). Сеа Поwер: А Навал Хисторy. , wорлд хисторy
  • Родгер, Ницхолас А.M. Тхе Цомманд оф тхе Оцеан: А Навал Хисторy оф Бритаин, 1649–1815. Вол. 2. (WW Нортон & Цомпанy, 2005).
  • Сондхаус, Лаwренце (2001). Навал Wарфаре, 1815–1914. .
  • Старр, Цхестер (1989). Тхе Инфлуенце оф Сеа Поwер он Анциент Хисторy. 
  • Туцкер, Спенцер, ед. Навал Wарфаре: Ан Интернатионал Енцyцлопедиа (3 вол. Цамбридге Университy Пресс, 2002); 1231 пп; 1500 артицлес бy манy еxпертс цовер 2500 yеарс оф wорлд навал хисторy, есп. баттлес, цоммандерс, тецхнологy, стратегиес анд тацтицс,
  • Туцкер, Спенцер (2000). Хандбоок оф 19тх центурy навал wарфаре. Навал Инст Пресс. .
  • Wиллмотт, Х. П (2009). Тхе Ласт Центурy оф Сеа Поwер, Волуме 1: Фром Порт Артхур то Цханак, 1894–1922. , 568 пп. онлине ин ебрарy
  • Wиллмотт, Х. П. Тхе Ласт Центурy оф Сеа Поwер, вол. 2: Фром Wасхингтон то Токyо, 1922–1945. Индиана Университy Пресс. ИСБН 978-0-253-35359-7.  ( 2010). xxии, 679 пп. онлине ин ебрарy

Ратни бродови

[уреди | уреди извор]
  • Георге, Јамес L (1998). Хисторy оф wарсхипс: Фром анциент тимес то тхе тwентy-фирст центурy. Навал Инст Пресс. .
  • Иреланд, Бернард, анд Ериц Грове. Јане'с Wар ат Сеа 1897–1997: 100 Yеарс оф Јане'с Фигхтинг Схипс (1997) цоверс алл импортант схипс оф алл мајор цоунтриес.
  • Пееблес, Хугх Б (1987). Wарсхипбуилдинг он тхе Цлyде: Навал ордерс анд тхе просперитy оф тхе Цлyде схипбуилдинг индустрy, 1889–1939. Јохн Доналд. 
  • Ван дер Ват, Дан (1995). Стеалтх ат сеа: тхе хисторy оф тхе субмарине. Хоугхтон Миффлин Цомпанy. .

Морнари и официри

[уреди | уреди извор]
  • Цонлеy, Марy А (2009). Фром Јацк Тар то Унион Јацк: репресентинг навал манхоод ин тхе Бритисх Емпире, 1870–1918. Манцхестер Университy Пресс. 
  • Хуббард, Елеанор (2016). „Саилорс анд тхе Еарлy Модерн Бритисх Емпире: Лабор, Натион, анд Идентитy ат Сеа.”. Хисторy Цомпасс. 14 (8): 348—58. дои:10.1111/хиц3.12324. .
  • Кемп, Петер (1970). Тхе Бритисх Саилор: а социал хисторy оф тхе лоwер децк. 
  • Ланглеy, Харолд D. "Унион Јацкс: Yанкее Саилорс ин тхе Цивил Wар." Јоурнал оф Милитарy Хисторy 69.1 (2005): 239.
  • Ортега-дел-Церро, Пабло, анд Јуан Хернáндез-Францо. "Тоwардс а дефинитион оф навал елитес: рецонсидеринг социал цханге ин Бритаин, Франце анд Спаин, ц. 1670–1810." Еуропеан Ревиеw оф Хисторy: Ревуе еуропéенне д'хистоире (2017): 1–22.
  • Смитх, Симон Марк. "‘Wе Саил тхе Оцеан Блуе’: Бритисх саилорс, империалисм, идентитy, приде анд патриотисм ц. 1890 то 1939" (ПхД диссертататион У оф Портсмоутх, 2017. „онлине” (ПДФ). Архивирано из оригинала 18. 04. 2019. г. 

Први светски рат

[уреди | уреди извор]

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

Хисториограпхy

[уреди | уреди извор]
  • Хардинг, Рицхард ед. (2015). Модерн Навал Хисторy: Дебатес анд Проспецтс. Лондон: Блоомсбурy. 
  • Хигхам, Јохн, ед. А Гуиде то тхе Соурцес оф Бритисх Милитарy Хисторy.  (2015) 654 пп. еxцерпт
  • Мессенгер, Цхарлес. Реадер'с Гуиде то Милитарy Хисторy (Роутледге, 2013) цомпрехенсиве гуиде то хисторицал боокс он глобал милитарy & навал хисторy.
  • Зурндорфер, Харриет (2016). „Оцеанс оф хисторy, сеас оф цханге: рецент ревисионист wритинг ин wестерн лангуагес абоут Цхина анд Еаст Асиан маритиме хисторy дуринг тхе период 1500–1630.”. Интернатионал Јоурнал оф Асиан Студиес. 13 (1): 61—94. .
  • Wарминг, Ролф (2019). „Ан Интродуцтион то Ханд-то-Ханд Цомбат ат Сеа: Генерал Цхарацтеристицс анд Схипборне Тецхнологиес фром ц. 1210 БЦЕ то 1600 ЦЕ”. Арцхаеологицал анд Хисторицал Перспецтивес он Еарлy Модерн Маритиме Виоленце анд Wарфаре (Ед. Јохан Рöннбy). Сöдертöрн Хöгскола: 99—12. Приступљено 16. 2. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Морнаричко ратовање на Викимедијиној остави.
  • Тиwана, M.А. Хуссаин (новембар 1998). „Тхе Ангрy Сеа”. www.дефенцејоурнал.цом. M.А. Хуссаин Тиwана Дефенце Јоурнал. Архивирано из оригинала 13. 3. 2009. г. Приступљено 15. 11. 2016. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mornaričko_ratovanje&oldid=28847097”