Пређи на садржај

Натријум хидрогенкарбонат

С Википедије, слободне енциклопедије
Натријум хидрогенкарбонат
Балл анд стицк модел оф а содиум цатион
Балл анд стицк модел оф а содиум цатион
Балл анд стицк модел оф а бицарбонате анион
Балл анд стицк модел оф а бицарбонате анион
ХЦО3− цоординатион
Називи
IUPAC назив
Natrijum vodonik karbonat
Други називи
Прашак за пециво, бикарб (лабораторијски сленг), бикарбонатна сода, нахколит
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Бајлштајн 4153970
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.005.122
EC број 205-633-8
Е-бројеви Е500(ии) (регулатор киселости, ...)
КЕГГ[1]
МеСХ Содиум+бицарбонате
RTECS ВЗ0950000
УНИИ
  • [Na+].OC([O-])=O
Својства
NaHCO
3
Моларна маса 84,0066 g mol−1
Агрегатно стање Бели кристали
Мирис без мириса
Густина
Тачка топљења (razlaže se na natrijum karbonat počevši od 50 °C[4][9][10])
Растворљивост 0,02 теж.% ацетон, 2,13 теж.% метанол @22 °C.[7] нерастворан у етанолу
log P −0,82
Киселост (пКа)
  • 10,329[8]
  • 6,351 (угљена киселина)[8]
Индекс рефракције (nD) нα = 1,377 нβ = 1,501 нγ = 1,583
Структура
Кристална решетка/структура Моноклинична
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C 87,6 J/mol K[11]
Стандардна моларна ентропија So298 101,7 J/mol K[11]
−950,8 kJ/mol[11]
−851,0 kJ/mol[11]
Фармакологија
B05CB04 (WHO) B05XA02, QG04BQ01
Načini upotrebe Intravenozno, oralno
Opasnosti
Opasnost u toku rada Uzrokuje ozbilju iritaciju oka
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Здравствени код 0: Излагање под стањем ватре не би представљало опасност осим оне обичног горљивог материјала (нпр. натријум хлорид)Reactivity code 1: Normally stable, but can become unstable at elevated temperatures and pressures. E.g., calciumSpecial hazards (white): no code
0
0
1
Tačka paljenja ne sagoreva
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
 4220 mg/kg (пацов, орално)[12][13]
Сродна једињења
Други ањони
 Натријум карбонат
Други катјони
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије
Печени капкејк колачи, направљени у помоћ сода бикарбоне као средства за подизање теста

Натријум хидрогенкарбонат, сода-бикарбона или натријум бикарбонат (ИУПАЦ име: натријум водоник карбонат,[14] NaHCO3) је бели прах који је растворљив у води.[15] То је со коју чине натријумски катјон (Na+) и бикарбонатни ањон (HCO3−). Сода бикарбона је бела чврста материја која је кристална, али често се појављује као фини прах. Има благо слани, алкални укус који подсјећа на соду за прање (натријум карбонат). Природни минерални облик је нахколит. Он се састоји се од минерала натрона и налази се растворен у многим минералним изворима.[16]

Пошто је одавно позната и широко коришћена, ова со има много различитих имена као што су сода бикарбона, сода за хлеб, сода за кување, сода за врење и бикарбонт соде, и често се може наћи у близини прашка за пециво[17][18][19] у продавницама. Термин бакинг сода је чешћи у Сједињеним Државама, док је бицарбонате оф сода чешћи у Аустралији, Уједињеном Краљевству и Новом Зеланду.[20] Скраћени колоквијални облици као што су натријум бикарб, бикарб сода, бикарбонат и бикарб су уобичајени.[21]

Префикс би- у „бикарбонат” потиче од застарелог система именовања који је претходио молекуларном знању. Заснива се на запажању да у натријум бикарбонату (НаХЦО3) има двоструко више карбоната (ЦО3−2) по натријуму него у натријум карбонату (На2ЦО3).[22] Савремене хемијске формуле ових једињења изражавају њихов прецизан хемијски састав који је био непознат када је скован назив бикарбонат поташе (види такође: бикарбонат).

Номенклатура

[уреди | уреди извор]

С обзиром да је одавно позната и нашироко се користи, ова со има многа сродна имена као што су сода бикарбона, пекарска сода и бикарбонатна сода. Израз baking soda је чешћи у Сједињеним Државама, док се назив бикарбонатна сода чешће користи у Аустралији и Британији.[23] У колоквијалној употреби, називи натријум бикарбоната и соде бикарбоне често се скраћују; форме као што су натријум бикарб, бикарб сода, бикарбонат и бикарб су уобичајени.

Реч saleratus, од латинског сал æратус (што значи „газирана со”), била је у широкој употреби у 19. веку за бикарбонат натријума и бикарбонат калијума. Овај материја је познат као један од адитива за храну, са Е бројем Е500.

Префикс би у бикарбонату потиче из застарелог система именовања и заснива се на запажању да постоји два пута више карбоната (CO3) по натријуму у натријум бикарбонату (NaHCO3) него у натријум карбонату (Na2CO3). Савремене хемијске формуле ових једињења изражавају њихове прецизне хемијске композиције (које су биле непознате када су имена натријум карбонат и натријум бикарбонат формирана) као натријум хидрогенкарбонат (NaHCO3) и натријум карбонат (Na2CO3). Ова имена су недвосмислена, јер натријум увек има +1 оксидационо стање и карбонат -2 оксидационо стање.

Употреба

[уреди | уреди извор]

Користи се у производњи прашка за пециво,[24] у козметици, и производњи пенушавих пића.

Кување

[уреди | уреди извор]

Нарастање

[уреди | уреди извор]

У припреми хране се сода бикарбона првенствено користи при печењу као средство за нарастање пецива. Када реагује с киселином, ослобађа се угљен диоксид што узрокује ширење теста, и формира се карактеристична текстура и гранулација у палачинкама, колачима, брзом хлебу, содном хлебу и другим печеним и прженим намирницама. Ова кисело-базна реакција може се генерички приказати на следећи начин:[25]

NaHCO3 + H+ → Na+ + CO2 + H2O

Кисели материјали који изазивају ову реакцију укључују хидроген фосфате, крем од винског камена, лимунов сок, јогурт, необрано млеко, какао и сирће. Сода бикарбона се може користити заједно са киселим тестима, која су природно кисела, чинећи производ лакшим и са мање заступљеним киселим укусом.[26]

Топлота такође може сама по себи да узрокује да бикарбонат делује као средство за подизање при печењу због термичког разлагања, ослобађајући угљен диоксид на температурама изнад 80 °Ц (180 °Ф)), на следећи начин:[27]

2 NaHCO3 → Na2CO3 + H2O + CO2

Када се користи на овај начин, без присуства киселих састојака (било у тесту или употребом прашка за пециво који садржи киселину), ослобађа се само половина доступног CO2 (један молекул CO2 се формира на свака два еквивалента НаХЦО3). Поред тога, у недостатку киселине, термичким распадањем натријум бикарбоната настаје и натријум карбонат, који је јако алкалан и даје печеном производу горак, „сапунасти” укус и жуту боју. Пошто се реакција одвија споро на собној температури, смеше (теста за колаче итд.) могу се оставити да стоје без нарастања док се не загреју у рерни.

Када се додаје киселина, алкални састојци, као што су пуномасно млеко или холандски-прерађени какао се обично додају печеној храни да би се избегао прекомерни кисели укус додате киселине.[28]

Прашак за пециво

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Прашак за пециво

Прашак за пециво, такође се продаје за употребу у припреми хране у облику који садржи око 30% бикарбоната и разне киселе састојке који се активирају додавањем воде, без потребе за додатним киселинама у медијуму који се припрема.[29][30][31] Многи облици прашка за пециво садрже натријум бикарбонат у комбинацији са киселим калцијум фосфатом, натријум алуминијум фосфатом или тартарним кремом.[32] Сода бикарбона је алкална; киселина која се користи у прашку за пециво спречава формирање металног укуса када хемијска промена током печења ствара натријум-карбонат.

Друго

[уреди | уреди извор]

Сода бикарбона се понекад користила у кувању зеленог поврћа, јер му даје јарко зелену боју - што је описано као вештачки изглед - захваљујући реакцији са хлорофилом при чему настаје хлорофилин.[33] Међутим, то има тенденцију да утиче на укус, текстуру и нутритивни садржај и стога више није уобичајена пракса.[34]

Прехрамбени адитив

[уреди | уреди извор]

Често се користи у комбинацији са другим адитивима за храну у флашираној води ради додавања укуса.[35] Његов Е број у Европској унији је Е500.[36]

Пиротехника

[уреди | уреди извор]

Натријум бикарбонат је једна од главних компоненти уобичајеног ватромета „црне змије”.[37][38][39] Ефекат је узрокован термичким разлагањем, које производи гас угљен-диоксид да би се произвео издужен пепео налик змији као продукт сагоревања друге главне компоненте, сахарозе.[40] Натријум бикарбонат такође одлаже реакције сагоревања ослобађањем угљен-диоксида и воде, од којих су оба успоривачи пламена, када се загреју.

Благо дезинфекционо средство

[уреди | уреди извор]

Има слаба дезинфекциона својства[41][42] и може бити ефикасан фунгицид против неких организама.[43] Пошто ће сода бикарбона апсорбовати пљесниве мирисе, постала је поуздан метод за продавце коришћених књига да учине да књиге имају мање непријатан мирис.[44]

Апарат за гашење пожара

[уреди | уреди извор]

Натријум бикарбонат се може користити за гашење пламена на мањим масноћама или електричних пожара бацањем преко ватре, јер се загревањем натријум бикарбоната ослобађа угљен-диоксид.[24] Међутим, не треба га примењивати на ватри у фритезама, јер изненадно ослобађање гаса може изазвати прскање масти.[24] Натријум бикарбонат се користи у сувим хемијским апаратима за гашење пожара БЦ као алтернатива корозивнијем моноамонијум фосфату у АБЦ апаратима за гашење пожара. Алкална природа натријум бикарбоната чини га јединим сувим хемијским агенсом, поред Пурпле-К,[45][46][47][48] који се користио у системима за гашење пожара великих размера инсталираним у комерцијалним кухињама.[49]

Натријум бикарбонат има неколико механизама за гашење пожара који делују истовремено. Када се загреје, разлаже се на воду и угљен-диоксид, што је ендотермна реакција[50][51][52][53][54][55] која лишава ватру топлоте. Поред тога, он формира интермедијере који могу да уклоне слободне радикале који су одговорни за ширење ватре.[56] Посебно код пожара маснића,[57][58][59][60][61][62][63][64][65] такође има благи ефекат сапонификације, стварајући сапунасту пену која може помоћи у гушењу ватре.[49]

Неутрализација киселина

[уреди | уреди извор]

Натријум бикарбонат спонтано реагује са киселинама, ослобађајући гас ЦО2 као продукт реакције. Обично се користи за неутрализацију нежељених раствора киселина или просутих киселина у хемијским лабораторијама.[66] Није прикладно користити натријум бикарбонат за неутрализацију базе[67] иако је амфотеран, те реагује и са киселинама и са базама.[68]

Спортски суплемент

[уреди | уреди извор]

Натријум бикарбонат се узима као спортски суплемент за побољшање мишићне издржљивости.[69] Студије спроведене углавном на мушкарцима су показале да је натријум бикарбонат најефикаснији у побољшању перформанси у краткотрајним активностима високог интензитета.[70]

Пољопривреда

[уреди | уреди извор]

Натријум бикарбонат може спречити раст гљивица када се нанесе на лишће, иако неће убити гљивице. Прекомерне количине натријум бикарбоната могу изазвати промену боје плодова (двопроцентни раствор) и хлорозу (једнопостотни раствор).[71]

Медицинска употреба и здравље

[уреди | уреди извор]
Такође погледајте: Интравенски натријум бикарбонат

Натријум бикарбонат помешан са водом може се користити као антацид за лечење киселинских сметњи и горушице.[72][73] Његова реакција са желучаном киселином производи со, воду и угљен-диоксид:

НаХЦО3 + ХЦл → НаЦл + Х2О + ЦО2(г)

Мешавина натријум бикарбоната и полиетилен гликола као што је ПегЛајт,[74] растворена у води и узимана орално, је ефикасан препарат за испирање гастроинтестиналног тракта[75][76][77] и лаксатив пре гастроинтестиналних операција, гастроскопије итд.[78][79][80]

Интравенски натријум бикарбонат[81][82][83] у воденом раствору се понекад користи за случајеве ацидозе,[84][85][86] или када је у крви недовољно јона натријума или бикарбоната.[87] У случајевима респираторне ацидозе, унети бикарбонатни јон покреће пуфер угљичне киселине/бикарбонатне плазме улево и на тај начин подиже пХ. Из тог разлога, натријум бикарбонат се користи у кардиопулмоналној реанимацији под медицинским надзором. Инфузија бикарбоната је индикована само када је пХ крви изразито низак (< 7,1–7,0).[88]

ХЦО3− се користи за лечење хиперкалемије, јер ће вратити К+ у ћелије током периода ацидозе.[89] Пошто натријум бикарбонат може изазвати алкалозу, понекад се користи за лечење предозирања аспирином. Аспирину је потребна кисела средина за правилну апсорпцију, а базна средина ће смањити апсорпцију аспирина у случајевима предозирања.[90] Натријум бикарбонат је такође коришћен у лечењу предозирања трицикличним антидепресивима.[91] Такође се може применити локално као паста, са три дела соде бикарбоне на један део воде, за ублажавање неких врста уједа и убода инсеката (као и пратећих отока).[92]

Неки алтернативни практичари, као што је Тулио Симончини, промовисали су соду бикарбону као лек против рака, на шта је Америчко удружење за борбу против рака упозорило због њене недоказане ефикасности и потенцијалне опасности у употреби.[93] Едзард Ернст је промоцију натријум бикарбоната као лека против рака назвао „једном од најодвратнијих алтернативних превара против рака које сам видео већ дуже време”.[94]

Натријум бикарбонат се може додати локалним анестетицима, да би се убрзао почетак њиховог дејства и да би њихова ињекција била мање болна.[95] Такође је компонента Мофетовог раствора, који се користи у хирургији носа.[96]

Предложено је да кисела дијета ослабљује кости.[97] Једна систематска метаанализа истраживања није показала такав ефекат.[98] Једна друга такође сматра да нема доказа да алкална исхрана побољшава здравље костију, али сугерише да алкална исхрана „можда има неку вредност“ из других разлога.[99]

Раствори антацида (као што је сода бикарбона) су припремљени и коришћени од стране демонстраната да ублаже ефекте излагања сузавцу током протеста.[100]

Слично његовој употреби у печењу, натријум бикарбонат се користи заједно са благом киселином као што је винска киселина као ексципијент у шумећим таблетама: када се таква таблета испусти у чашу воде, карбонат напушта реакциони медијум као гас угљен-диоксид (ХЦО3− + Х+ → Х2О + ЦО2↑ или, тачније, ХЦО3− + Х3О+ → 2 Х2О + ЦО2↑). Ово чини да се таблета распадне, остављајући лек суспендован и/или растворен у води заједно са резултујућом сољу (у овом примеру, натријум тартарат).[101]

Лична хигијена

[уреди | уреди извор]

Натријум бикарбонат се такође користи као састојак у неким средствима за испирање уста. Има антикаријесна и абразивна својства.[102] Делује као механичко средство за чишћење зуба и десни, неутралише производњу киселине у устима, а делује и као антисептик како би се спречиле инфекције.[103][104] Натријум бикарбонат у комбинацији са другим састојцима може се користити за прављење сувог или влажног дезодоранса.[105][106] Натријум бикарбонат се може користити као пуферско средство, у комбинацији са кухињском сољу, када се прави раствор за испирање носа.[107]

Користи се у хигијени очију за лечење блефаритиса. Ово се постиже додавањем кашичице натријум бикарбоната у хладну воду која је недавно прокувана, а затим следи нежно рибање базе трепавица памучним штапићем умоченим у раствор.[108][109]

Ветеринарска употреба

[уреди | уреди извор]

Натријум бикарбонат се користи као додатак храни за стоку, посебно као пуферско средство за бураг.[110]

Средство за чишћење

[уреди | уреди извор]

Натријум бикарбонат се користи у процесу уклањања боје и корозије који се зове пескарење содом.[111][112] Као медијум за пескарење, натријум бикарбонат се користи за уклањање површинске контаминације са мекших и мање отпорних подлога као што су алуминијум, бакар или дрво које би могле да буду оштећене абразивним медијумом силицијумског песка.[113]

Произвођач препоручује пасту направљену од соде бикарбоне са минималном количином воде као благи прашак за рибање.[24] Таква паста може бити корисна у уклањању површинске рђе јер рђа формира једињење растворљиво у води када се налази у концентрованом алкалном раствору.[114] Треба користити хладну воду јер раствори топле воде могу кородирати челик.[115] Натријум бикарбонат напада танак заштитни слој оксида који се формира на алуминијуму, чинећи га непогодним за чишћење овог метала.[116] Раствор у топлој води ће уклонити мрље са сребра када је сребро у контакту са комадом алуминијумске фолије.[116][117] Сода бикарбона се обично додаје у машине за прање веша као замена за омекшивач воде и за уклањање мириса из одеће. Када се разблажи топлом водом, такође је скоро једнако ефикасан у уклањању тешких мрља од чаја и кафе са шољица као натријум хидроксид.

Током Менхетн пројекта за развој нуклеарне бомбе почетком 1940-их, хемијска токсичност уранијума била је проблем. Утврђено је да се оксиди уранијума веома добро лепе за памучну тканину и да се не испирају сапуном или детерџентом за веш. Међутим, уранијум би се испрао са 2% раствора натријум бикарбоната. Одећа се може контаминирати токсичном прашином осиромашеног уранијума (ДУ), која је веома густа, те се користи за противтегове у цивилном контексту и у пројектилима за пробијање оклопа. ДУ се не уклања нормалним прањем; прање са око 6 оз (170 г) соде бикарбоне у 2 галона (7,5 L) воде помаже да се испере.[118]

Контрола мириса

[уреди | уреди извор]

Често се тврди да је сода бикарбона ефикасно средство за уклањање мириса[119] и препоручује се да се отворена кутија држи у фрижидеру како би апсорбовала мирис.[120] Ову идеју промовисао је водећи амерички бренд соде бикарбоне, Арм & Хаммер, у рекламној кампањи која је почела 1972. године.[121] Иако се ова кампања сматра класиком маркетинга, која је у року од годину дана довела до тога да више од половине америчких фрижидера садржи кутију соде бикарбоне,[122][123] мало је доказа да је ефикасна у овој примени.[124][125]

Хемијске особине

[уреди | уреди извор]

Раствор натријум бикарбоната реагује слабо базно због хидролизе. То је један од адитива кодиран од стране Европске уније, идентификован иницијалима Е500. Растворен у води даје базну средину. Реагује са киселинама и тако разблажен, ослобађа воду и угљен-диоксид.

Због своје способности да реагује са киселинама, користи се и у фармацеутској индустрији као антацид и против горушице. Прекомерну употребу треба избегавати, јер утиче на пХ вредност желуца. Вишак натријума повећава крвни притисак (повећава ризик од хипертензије и едема).

Натријум бикарбонат

Натријум бикарбонат је амфотерно једињење.[68]] Водени раствори су благо алкални због стварања угљене киселине и хидроксид јона:[68]

ХЦО−
3 + Х2О → Х
2ЦО
3 + ОХ−

Натријум бикарбонат се понекад може користити као благи агенс за неутрализацију и сигурнија алтернатива јаким базама као што је натријум хидроксид.[126] Реакција натријум бикарбоната и киселине производи со и угљену киселину, која се лако разлаже на угљен-диоксид и воду:[126]

НаХЦО3 + ХЦл → НаЦл + Х2О+ЦО2
Х2ЦО3 → Х2О + ЦО2(г)

Натријум бикарбонат реагује са сирћетном киселином (која се налази у сирћету), стварајући натријум ацетат, воду и [царбон диоxиде[|угљен-диоксид]]:

НаХЦО3 + ЦХ3ЦООХ → ЦХ3ЦООНа + Х2О + ЦО2(г)

Натријум бикарбонат реагује са базама као што је натријум хидроксид да би се формирали карбонати:

НаХЦО3 + НаОХ → На2ЦО3 + Х2О

Термичко распадање

[уреди | уреди извор]

На температурама од 80–100 °Ц (176–212 °Ф), натријум бикарбонат се постепено разлаже на натријум карбонат, воду и угљен-диоксид. Конверзија је бржа на 200 °Ц (392 °Ф):[127]

2 НаХЦО3 → На2ЦО3 + Х2О + ЦО2

Већина бикарбоната пролази кроз ову реакцију дехидрације. Даље загревање претвара карбонат у оксид (изнад 850 °Ц/1.560 °Ф):[127]

На2ЦО3 → На2О + ЦО2

Генерисање угљен-диоксида и воде делимично објашњава својства гашење пожара НаХЦО3,[49] иако су други фактори као што су апсорпција топлоте и уклањање радикала значајнији.[56]

Природна појава

[уреди | уреди извор]

У природи, натријум бикарбонат се јавља скоро искључиво као нахколит[128] или трона.[129][130][131][132][133] Трона је чешћа, јер је наколит растворљивији у води и хемијска равнотежа између два минерала фаворизује трону.[16] Значајна налазишта нахколита налазе се у Сједињеним Државама, Боцвани и Кенији, Уганди, Турској и Мексику.[134] Највећа налазишта троне су у басену Грин реке у Вајомингу.[135]

Нахколит се понекад налази као компонента уљних шкриљаца.[136]

Стабилност и рок трајања

[уреди | уреди извор]

Ако се држи на хладном (собна температура) и сувом (препоручује се херметички затворена посуда да би се спречио приступ влажног ваздуха), натријум бикарбонат се може чувати без значајне количине распадања најмање две или три године.[137][138][139][140]

Историја

[уреди | уреди извор]

Реч натрон је била у употреби у многим језицима током модерног времена (у облицима анатрон, натрум и натрон) и настала је (попут шпанског, француског и енглеског натрон, као и 'натријум') преко арапског наṭрūн (или анатрūн; уп. доњеегипатски „Натронтал“ Вади Ел Натрун, где је коришћена мешавина натријум карбоната и натријум хидрогенкарбоната за дехидрацију мумија[141]) из грчког нíтрон (νίτρον) (Херодот; атички лíтрон (λίτρον)), који се може прати до староегипатског нтр. Грчки нíтрон (сода, шалитра) се такође користио у латинском (сал) нитрум и у немачком Салнитер (извор азота, нитрат итд).[142][143] Реч салератус, од латинског сал æратус (што значи „газирана со”), била је нашироко коришћена у 19. веку и за натријум бикарбонат и за калијум бикарбонат.[144]

Године 1791, француски хемичар Никола Лебла произвео је натријум карбонат (познат и као сода пепео). Апотекар Валентин Роуз млађи је заслужан за откриће натријум бикарбоната 1801. године у Берлину. Године 1846, два америчка пекара, Џон Двајт и Остин Черч, основали су прву фабрику у Сједињеним Државама за производњу соде бикарбоне од натријум карбоната и угљен-диоксида.[145]

Салератус, калијум или натријум бикарбонат, помиње се у роману Капетани храбри писца Радјарда Киплига као широко коришћен у 1800-им годинама у комерцијалном риболову како би се спречило кварење свеже уловљене рибе.[146]

Године 1919, амерички сенатор Ли Оверман је изјавио да сода бикарбона може да излечи шпански грип. У јеку расправе 26. јануара 1919. прекинуо је дискусију да би најавио откриће лека. „Желим да кажем, за добробит оних који воде ову истрагу“, известио је он, „да ми је судија вишег суда у планинској држави Северне Каролине рекао да су открили лек за ову болест.” Наводни лек је подразумевао критику модерне науке и уважавање једноставне мудрости једноставних људи. „Кажу да ће обична сода бикарбона излечити болест“, наставио је, „да су је излечили њоме, да тамо горе уопште нема смрти; користе обичну соду бикарбону, која лечи болест.“[147]

Производња

[уреди | уреди извор]

Натријум бикарбонат се индустријски производи од натријум карбоната:[148]

На2ЦО3 + ЦО2 + Х2О → 2 НаХЦО3

Производи се у размерама од око 100.000 тона годишње (од 2001. године)[149] са производним капацитетом широм света од 2,4 милиона тона годишње (од 2002. године).[150] Комерцијалне количине соде бикарбоне такође се производе сличним методом: сода пепео, ископана у облику руде трона, раствара се у води и третира угљен-диоксидом. Натријум бикарбонат се таложи као чврста супстанца из овог раствора.

У Солвејевом процесу, натријум бикарбонат је интермедијер у реакцији натријум хлорида, амонијака и угљен-диоксида. Производ међутим показује ниску чистоћу (75 %).

НаЦл + ЦО2 + НХ3 + Х2О → НаХЦО3 + НХ4Цл

Иако нема практичну вредност, НаХЦО3 се може добити реакцијом угљен-диоксида са воденим раствором натријум хидроксида:

ЦО2 + НаОХ → НаХЦО3

Рударство

[уреди | уреди извор]

Природне наслаге нахколита (НаХЦО3) налазе се у формацији Зелене реке из еоценског доба (пре 55,8–33,9 милиона година), у басену Пијанс у Колораду. Нахколит је депонован као лежишта током периода високог испаравања у басену. Комерцијално се копа коришћењем уобичајених техника подземног рударства, као што су бушење, бубањ и ископавање дугих зидова на начин који је веома сличан копању угља.

Такође се производи ископавањем раствора, пумпањем загрејане воде кроз слојеве нахколита и кристализацијом раствореног нахколита кроз процес кристализације хлађењем.

Пошто се нахколит понекад налази у шкриљцима, може се произвести као копроизвод екстракције нафте из шкриљаца, где се добија из раствора.[136]

У популарној култури

[уреди | уреди извор]

Натријум бикарбонат, као „сода бикарбона”, био је чест извор фраза за Груча Маркса у филмовима браће Маркс. У Пачјој супи, Маркс игра вођу нације у рату. У једној сцени добија поруку са бојног поља да његов генерал пријављује гасни напад, а Гручо каже свом помоћнику: „Реци му да узме кашичицу соде бикарбоне и по чашу воде.“[151] Ноћ у опери, Гручов лик се обраћа публици прве вечери у опери говорећи о главном тенору: „Сигнор Ласпари потиче из веома познате породице. Његова мајка је била позната бас певачица. Његов отац је био први човек који је напунио шпагете содом бикарбоном, изазивајући и лечећи пробавне сметње у исто време.“[152]

У класику Џозефа L. Манкевича Све о Еви, лик Макса Фабијана (Грегори Ратоф) има проширену сцену са Марго Ченинг (Бет Дејвис) у којој, пати од жгаравице, тражи, а затим пије соду бикарбону, изазивајући изражено подригивање. Ченинг обећава да ће увек држати кутију бикарба са Максовим именом на њој.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ а б Хаyнес, п. 4.90
  5. ^ а б в Хаyнес, п. 5.194
  6. ^ а б в „Содиум Бицарбонате” (ПДФ). Унитед Натионс Енвиронмент Программе. Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 5. 2011. г. 
  7. ^ Еллингбое ЈЛ, Руннелс ЈХ (1966). „Солубилитиес оф Содиум Царбонате анд Содиум Бицарбонате ин Ацетоне-Wатер анд Метханол-Wатер Миxтурес”. Ј. Цхем. Енг. Дата. 11 (3): 323—324. дои:10.1021/је60030а009. 
  8. ^ а б Хаyнес, п. 7.23
  9. ^ Пасqуали I, Беттини Р, Гиордано Ф (2007). „Тхермал бехавиоур оф дицлофенац, дицлофенац содиум анд содиум бицарбонате цомпоситионс”. Јоурнал оф Тхермал Аналyсис анд Цалориметрy. 90 (3): 903—907. дои:10.1007/с10973-006-8182-1. 
  10. ^ „Децомпоситион оф Царбонатес”. Генерал Цхемистрy Онлине. Архивирано из оригинала 2. 10. 1999. г. Приступљено 28. 6. 2010. 
  11. ^ а б в г Хаyнес, п. 5.19
  12. ^ Цхамберс M. „Содиум бицарбонате [УСП:ЈАН]”. ЦхемИДплус. У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. 
  13. ^ Гриффитх, Јохн Ф. (1964). „Интерлабораторy вариатионс ин тхе детерминатион оф ацуте орал ЛД50”. Тоxицологy анд Апплиед Пхармацологy. 6 (6): 726—730. ПМИД 14235840. дои:10.1016/0041-008X(64)90124-3. 
  14. ^ Номенцлатуре оф Инорганиц Цхемистрy ИУПАЦ Рецоммендатионс 2005 (ПДФ), ИУПАЦ, стр. 137, Архивирано (ПДФ) из оригинала 2017-05-18. г. 
  15. ^ Холлеман, А. Ф.; Wиберг, Е. "Инорганиц Цхемистрy" Ацадемиц Пресс: Сан Диего. 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.
  16. ^ а б Gärtner, Robert S.; Witkamp, Geert-Jan (август 2007). „Mixed solvent reactive recrystallization of trona (sodium sesqui-carbonate) into soda (sodium carbonate anhydrate)”. Hydrometallurgy (на језику: енглески). 88 (1–4): 75—91. Bibcode:2007HydMe..88...75G. doi:10.1016/j.hydromet.2007.03.006. 
  17. ^ Matz, Samuel A. (1992). Bakery Technology and Engineering (3 изд.). Springer. стр. 54. ISBN 9780442308551. Приступљено 2009-08-12. 
  18. ^ McGee, Harold (2004). On Food and Cooking (revised изд.). Scribner-Simon & Schuster. стр. 533. ISBN 9781416556374. Приступљено 2009-08-12. 
  19. ^ Reisert, Sarah (2018). „Baking up a Storm: When crime and politics influenced American baking habits”. Distillations. 4 (3): 46—47. Приступљено 23. 8. 2018. 
  20. ^ „Baking powder, baking soda or bicarbonate of soda?”. Reader's Digest Australia (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-02. 
  21. ^ PubChem. „Sodium bicarbonate”. pubchem.ncbi.nlm.nih.gov (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-25. 
  22. ^ Wollaston, WH (јануар 1814). „I. A Synoptic scale of chemical equivalents”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 104: 1—22. S2CID 96774986. doi:10.1098/rstl.1814.0001. 
  23. ^ „What's the difference between bicarbonate of soda, baking soda and baking powder?”. ThatsLife! Pacific Network. 
  24. ^ а б в г „Arm & Hammer Baking Soda - Basics - The Magic Of Arm & Hammer Baking Soda”. Armhammer.com. Архивирано из оригинала 31. 8. 2009. г. Приступљено 30. 7. 2009. 
  25. ^ Bent AJ, ур. (1997). The Technology of Cake Making (6 изд.). Springer. стр. 102. ISBN 9780751403497. Приступљено 12. 8. 2009. 
  26. ^ Cascio J. „Sourdough” (PDF). University of Alaska Fairbanks Cooperative Extension Service. FNH-00061. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 3. 2016. г. Приступљено 2. 5. 2017. 
  27. ^ „The Many Practical Uses of Baking Soda in the Kitchen”. About.com Food. Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено 22. 1. 2017. „In a nutshell, the uses for baking soda are many: It deodorizes, neutralizes, and cleans all without the toxic mess of most commercial products.” 
  28. ^ „Baking 101: The Difference Between Baking Soda and Baking Powder”. Joy the Baker. Приступљено 4. 8. 2015. 
  29. ^ Czernohorsky JH, Hooker R. „The Chemistry of Baking” (PDF). New Zealand Institute of Chemistry. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 11. 2016. г. Приступљено 22. 1. 2017. 
  30. ^ „Baking Soda and Baking Powder”. FineCooking.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено 22. 1. 2017. 
  31. ^ „Baking Soda FAQs”. Arm & Hammer Multi-Brand. Church & Dwight Company. What is the difference baking soda and baking powder?. Архивирано из оригинала 27. 6. 2017. г. Приступљено 20. 7. 2017. 
  32. ^ „Glossary Ingredients”. Cooking.com. Архивирано из оригинала 12. 7. 2013. г. Приступљено 31. 5. 2020. 
  33. ^ Srilakshmi B (2003). Food Science. New Age International. стр. 188. ISBN 978-81-224-1481-3. 
  34. ^ Sukhadwala S. „Bicarbonate of soda recipes”. BBC Food. Приступљено 20. 7. 2017. 
  35. ^ Stanek, Becca (24. 7. 2014). „Why Your Bottled Water Contains Four Different Ingredients”. TIME. 
  36. ^ „Approved additives and E numbers”. Food Standards Agency (на језику: енглески). Приступљено 7. 12. 2020. 
  37. ^ Helmenstine, Anne Marie (3. 6. 2020). „How to Make Black Snake or Glow Worms”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2019. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  38. ^ Helmenstine, Anne Marie (3. 6. 2020). „How to Make a Pharaoh's Snake Firework”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2019. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  39. ^ Davis, T. L. (1940). „Pyrotechnic Snakes”. Journal of Chemical Education. 17 (6): 268—270. doi:10.1021/ed017p268. 
  40. ^ „Sugar snake”. MEL Science. MEL Science 2015–2019. Архивирано из оригинала 6. 10. 2019. г. Приступљено 28. 10. 2019. 
  41. ^ Malik YS, Goyal SM (мај 2006). „Virucidal efficacy of sodium bicarbonate on a food contact surface against feline calicivirus, a norovirus surrogate”. International Journal of Food Microbiology. 109 (1–2): 160—3. PMID 16540196. doi:10.1016/j.ijfoodmicro.2005.08.033. 
  42. ^ Rutala WA, Barbee SL, Aguiar NC, Sobsey MD, Weber DJ (јануар 2000). „Antimicrobial activity of home disinfectants and natural products against potential human pathogens”. Infection Control and Hospital Epidemiology. 21 (1): 33—8. PMID 10656352. S2CID 34461187. doi:10.1086/501694. 
  43. ^ Zamani M, Sharifi Tehrani A, Ali Abadi AA (2007). „Evaluation of antifungal activity of carbonate and bicarbonate salts alone or in combination with biocontrol agents in control of citrus green mold”. Communications in Agricultural and Applied Biological Sciences. 72 (4): 773—7. PMID 18396809. 
  44. ^ Altman, Gail (22. 5. 2006). „Book Repair for BookThinkers: How To Remove Odors From Books”. The BookThinker (69). 
  45. ^ Glenn Corbett (ed.), Fire Engineering's Handbook for Firefighter I and II Penn Well 2009, ISBN 1593701357 page 98
  46. ^ Dry Chemical Agents- Purple-K in Chemguard
  47. ^ "Purple K Powder", "Naval Aviation News", September 1959, page 19,
  48. ^ Fire extinguishing powders. A. E. Finnerty US. Army Research Laboratory, L. J. Vande Kieft. Halon Options. Technlcal Working Conference 6-8 May 1997. [1]
  49. ^ а б в Voelkert, J. Craig (2015). „Fire and Fire Extinguishment - A Brief Guide to Fire Chemistry and Extinguishment Theory for fire Equipment Service Technicians” (PDF). стр. 14—15. Архивирано из оригинала (PDF) 2024-05-31. г. Приступљено 22. 9. 2023. 
  50. ^ „17.3: Exothermic and Endothermic Processes”. Chemistry LibreTexts (на језику: енглески). 2016-06-27. Приступљено 2024-06-26. 
  51. ^ Oxtoby, D. W; Gillis, H.P., Butler, L. J. (2015). Principle of Modern Chemistry, Brooks Cole. p. 617. ISBN 978-1305079113
  52. ^ Sutton, Mike (2007-03-01). „Chemistry for the common good”. Chemistry World (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-26. 
  53. ^ „endothermic | Etymology of endothermic by etymonline”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-28. 
  54. ^ Lu, Jue Xi; Tupper, Connor; Gutierrez, Alejandra V.; Murray, John (2024), „Biochemistry, Dissolution and Solubility”, StatPearls, Treasure Island (FL): StatPearls Publishing, PMID 28613752, Приступљено 2024-06-28 
  55. ^ „Endothermic & Exothermic Reactions” (PDF). Ashrae. Приступљено 2024-06-28. 
  56. ^ а б Liu, Yang; Zhang, Yansong; Meng, Xiangbao; Yan, Ke; Wang, Zheng; Liu, Jiqing; Wang, Zhifeng; Yang, Panpan; Dai, Wenjiao; Li, Fang (април 2022). „Research on flame propagation and explosion overpressure of oil shale dust explosion suppression by NaHCO3”. Fuel (на језику: енглески). 314: 122778. Bibcode:2022Fuel..31422778L. doi:10.1016/j.fuel.2021.122778. 
  57. ^ NFPA's Illustrated Dictionary of Fire Service Terms, p. 23 (National Fire Protection Association/Jones and Bartlett Publishers: 2006).
  58. ^ James R. Gillespie & Frank Flanders, Modern Livestock & Poultry Production, 8th ed. (Centgage Learning: 2009), p. 76.
  59. ^ International Association of Fire Chiefs / National Fire Protection Association, Fire Inspector: Principles and Practice (Jones and Bartlett Publishers, 2012), pp. 204-06.
  60. ^ Robert H. Hill, Jr. & David C. Finster, Laboratory Safety for Chemistry Students (2d ed.: John Wiley & Sons, 2016).
  61. ^ JB Crippin, "Types of Fires" in Forensic Chemistry (ed. Max M. Houck: Academic Press, 2015), p. 219.
  62. ^ API (1991). Fighting Fires in and Around Flammable and Combustible Liquid Atmospheric Storage Tanks. API Publication 2021 (3rd изд.). Washington, D.C.: American Petroleum Institute. стр. 29. 
  63. ^ NFPA (2018). Flammable and Combustible Liquids Code. NFPA 30 (2018 изд.). Quincy, Mass.: National Fire Protection Association. стр. 102. ISBN 978-145591661-0. 
  64. ^ Lon H. Ferguson & Christopher A. Janicak, Fundamentals of Fire Protection for the Safety Professional (2d ed. 2015), pp. 203-04.
  65. ^ Schubert, Warren; Ahrenholz, David H.; Solem, Lynn D. (1990). „Burns from Hot Oil and Grease: A Public Health Hazard”. Journal of Burn Care & Rehabilitation. 11 (6): 558—62. PMID 2286612. doi:10.1097/00004630-199011000-00014. 
  66. ^ „Prepare for Emergencies from Uncontrolled Hazards”. American Chemical Society. 
  67. ^ Hurum, Deanna. „Laboratory Safety” (PDF). Civil Engineering. Northwestern University. 
  68. ^ а б в Davidson, David (новембар 1955). „Amphoteric molecules, ions and salts”. Journal of Chemical Education (на језику: енглески). 32 (11): 550. Bibcode:1955JChEd..32..550D. ISSN 0021-9584. doi:10.1021/ed032p550. 
  69. ^ Grgic J, Rodriguez RF, Garofolini A, Saunders B, Bishop DJ, Schoenfeld BJ, Pedisic Z (2020). „Effects of Sodium Bicarbonate Supplementation on Muscular Strength and Endurance: A Systematic Review and Meta-analysis”. Sports Medicine. 50 (7): 1361—1375. PMID 32096113. S2CID 211254185. doi:10.1007/s40279-020-01275-y. 
  70. ^ Grgic J, Grgic I, Pedisic Z (2021). „Effects of sodium bicarbonate supplementation on exercise performance: an umbrella review”. Journal of the International Society of Sports Nutrition. 18 (1): 71. PMC 8600864 Слободан приступ. PMID 34794476. doi:10.1186/s12970-021-00469-7 Слободан приступ. 
  71. ^ „Horticulture myths”. University of Vermont Extension Department of Plant and Soil Science. Архивирано из оригинала 7. 8. 2019. г. Приступљено 18. 10. 2021. 
  72. ^ „Sodium Bicarbonate”. Jackson Siegelbaum Gastroenterology. 1998. Архивирано из оригинала 5. 10. 2016. г. Приступљено 4. 10. 2016. 
  73. ^ „Sodium Bicarbonate (Oral Route, Intravenous Route, Subcutaneous Route) Side Effects - Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org. Приступљено 2023-05-05. 
  74. ^ „PegLyte”. Pendo Phama. 
  75. ^ „Latest British Extracts”. Sydney Gazette and New South Wales Advertiser. 17. 2. 1825. 
  76. ^ Gary R. Fleisher; Stephen Ludwig; Benjamin K. Silverman (2002). Synopsis of pediatric emergency medicine. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 409—. ISBN 978-0-7817-3274-1. Приступљено 4. 8. 2010. 
  77. ^ Laura W Kates; Erik D Schraga (12. 12. 2008). „Cooling Techniques for Hyperthermia: Treatment & Medication”. eMedicine. Omaha, Nebraska, USA: Medscape. стр. 2. Приступљено 3. 11. 2010. 
  78. ^ „Gastroscopy – examination of oesophagus and stomach by endoscope”. BUPA. децембар 2006. Архивирано из оригинала 2007-10-06. г. Приступљено 2007-10-07. 
  79. ^ National Digestive Diseases Information Clearinghouse (новембар 2004). „Upper Endoscopy”. National Institutes of Health. Приступљено 2007-10-07. 
  80. ^ „What is Upper GI Endoscopy?”. Patient Center -- Procedures. American Gastroenterological Association. Архивирано из оригинала 2007-09-28. г. Приступљено 2007-10-07. 
  81. ^ World Health Organization (2009). Stuart MC, Kouimtzi M, Hill SR, ур. WHO Model Formulary 2008. World Health Organization. стр. 489—492. ISBN 9789241547659. hdl:10665/44053. 
  82. ^ Bruccoleri RE, Burns MM (март 2016). „A Literature Review of the Use of Sodium Bicarbonate for the Treatment of QRS Widening”. Journal of Medical Toxicology. 12 (1): 121—129. PMC 4781799 Слободан приступ. PMID 26159649. doi:10.1007/s13181-015-0483-y. 
  83. ^ British National Formulary: BNF 69 (69th изд.). British Medical Association. 2015. стр. 684. ISBN 9780857111562. 
  84. ^ Yee AH, Rabinstein AA (фебруар 2010). „Neurologic presentations of acid-base imbalance, electrolyte abnormalities, and endocrine emergencies”. Neurol Clin. 28 (1): 1—16. PMID 19932372. doi:10.1016/j.ncl.2009.09.002. 
  85. ^ „MedlinePlus Medical Encyclopedia: Respiratory acidosis”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2008. г. Приступљено 2008-12-06. 
  86. ^ „eMedicine - Respiratory Acidosis : Article by Jackie A Hayes”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2008. г. Приступљено 2008-12-06. 
  87. ^ „Sodium Bicarbonate Intravenous Infusion” (PDF). Consumer Medicine Information. Better Health Channel. 13. 7. 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 8. 2008. г. 
  88. ^ „Respiratory Acidosis: Treatment & Medication”. emedicine. 26. 3. 2020. 
  89. ^ Dart, Richard C. (2004). Medical Toxicology. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 910—. ISBN 978-0-7817-2845-4. 
  90. ^ Cloth Diapers. Donald C. Cooper PhD. стр. 46—. 
  91. ^ Knudsen K, Abrahamsson J (април 1997). „Epinephrine and sodium bicarbonate independently and additively increase survival in experimental amitriptyline poisoning”. Critical Care Medicine. 25 (4): 669—74. PMID 9142034. doi:10.1097/00003246-199704000-00019. 
  92. ^ „Insect bites and stings: First aid”. Mayo Clinic. 15. 1. 2008. 
  93. ^ „Sodium Bicarbonate”. American Cancer Society. 28. 11. 2008. Архивирано из оригинала 19. 2. 2013. г. Приступљено 19. 2. 2013. 
  94. ^ Ernst, Edzard (3. 2. 2017). „This must be the most sickening cancer scam I have seen for a while”. 
  95. ^ Edgcombe, H; Hocking, G (6. 10. 2006). „Local Anaesthetic Pharmacology”. Anaesthesia UK. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. 
  96. ^ Benjamin, E.; Wong, D.K.K.; Choa, D. (2004). „'Moffett's' solution: a review of the evidence and scientific basis for the topical preparation of the nose”. Clinical Otolaryngology and Allied Sciences. 29 (6): 582—587. PMID 15533141. doi:10.1111/j.1365-2273.2004.00894.x Слободан приступ. 
  97. ^ Fox, Douglas (15. 12. 2001). „Hard cheese”. New Scientist. Приступљено 20. 7. 2017. 
  98. ^ Fenton, T. R.; Tough, S. C.; Lyon, A. W.; Eliasziw, M.; Hanley, D. A. (2011). „Causal assessment of dietary acid load and bone disease: A systematic review & meta-analysis applying Hill's epidemiologic criteria for causality”. Nutrition Journal. 10: 41. PMC 3114717 Слободан приступ. PMID 21529374. doi:10.1186/1475-2891-10-41 Слободан приступ. 
  99. ^ Schwalfenberg, Gerry K. (2012). „The Alkaline Diet: Is There Evidence That an Alkaline pH Diet Benefits Health?”. Journal of Environmental and Public Health. 2012: 1—7. PMC 3195546 Слободан приступ. PMID 22013455. doi:10.1155/2012/727630 Слободан приступ. 
  100. ^ „Medical information from Prague 2000”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2014. г. 
  101. ^ Shirsand, S. B.; Suresh, Sarasija; Jodhana, L. S.; Swamy, P. V. (2010). „Formulation Design and Optimization of Fast Disintegrating Lorazepam Tablets by Effervescent Method”. Indian Journal of Pharmaceutical Sciences. 72 (4): 431—436. ISSN 0250-474X. PMC 3013557 Слободан приступ. PMID 21218052. doi:10.4103/0250-474X.73911 Слободан приступ. 
  102. ^ Storehagen, Silje; Ose, Nanna; Midha, Shilpi. „Dentifrices and mouthwashes ingredients and their use” (PDF). Institutt for klinisk odontologi. Universitetet i Oslo. 
  103. ^ US 4132770A, Barth J, "Oral Product", issued 1979 
  104. ^ Iqbal K, Asmat M, Jawed S, Mushtaque A, Mohsin F, Hanif S, et al. (јул 2011). „Role of different ingredients of tooth pastes and mouthwashes in oral health.” (PDF). Journal of Pakistan Dental Association. 20 (3): 163—70. 
  105. ^ Lamb, John Henderson (1946). „Sodium Bicarbonate: An Excellent Deodorant”. The Journal of Investigative Dermatology. 7 (3): 131—133. doi:10.1038/jid.1946.13 Слободан приступ. 
  106. ^ „Bicarb soda: natural body deodorant”. sustainableecho.com. 10. 3. 2009. 
  107. ^ Metson, Ralph B. (2005). The Harvard Medical School Guide to Healing Your Sinues. McGraw Hill. стр. 68. ISBN 9780071444699. 
  108. ^ „Blepharitis : Information for patients leaflet” (PDF). Ouh.nhs.uk. Приступљено 28. 2. 2022. 
  109. ^ „Blepharitis. Treatment and Causes. Eyelid inflammation | Patient”. Patient (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 12. 2015. г. Приступљено 31. 5. 2016. 
  110. ^ Paton, Laura J.; Beauchemin, Karen A.; Veira, Douglas M.; von Keyserlingk, Marina A. G. (2006). „Use of sodium bicarbonate, offered free choice or blended into the ration, to reduce the risk of ruminal acidosis in cattle”. Canadian Journal of Animal Science. 86 (3): 429—437. doi:10.4141/A06-014 Слободан приступ. 
  111. ^ Brian Waple (19. 6. 2017). „Sodium Bicarbonate: The User-Friendly Blasting Abrasive”. Restoration & Remediation. 
  112. ^ In the coronavirus-era, removing graffiti along public roadways is a low priority, Приступљено 2021-02-01 .
  113. ^ „Blast Away Grime With Baking Soda”. Popular Mechanics. 5. 8. 2013. Приступљено 2. 8. 2020. 
  114. ^ Housecroft, Catherine E.; Sharpe, Alan G. (2008). „Chapter 22: d-block metal chemistry: the first row elements”. Inorganic Chemistry, 3rd Edition. Pearson. стр. 716. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  115. ^ „Science Lab.com”. MSDS- Sodium carbonate. sciencelab.com. Архивирано из оригинала 5. 9. 2012. г. 
  116. ^ а б „Finishing Techniques in Metalwork”. Philadelphia Museum of Art. 
  117. ^ „Put a Shine on It”. scifun.chem.wisc.edu. Архивирано из оригинала 31. 7. 2012. г. Приступљено 6. 3. 2011. 
  118. ^ Orcutt JA. „Depleted Uranium and Health: Facts and Helpful Suggestions”. Pharmacology and Toxicology of Uranium Compounds. McGraw-Hill. Архивирано из оригинала 17. 1. 2013. г. Приступљено 21. 3. 2012. 
  119. ^ Raymond, Jessica (10. 6. 2016). „Kitchen Odor Eliminating Candles, Products, and Tricks”. cravedujour.com. Архивирано из оригинала 7. 8. 2020. г. Приступљено 29. 6. 2016. 
  120. ^ Vicki Lansky, Martha Campbell, Baking Soda: Over 500 Fabulous, Fun, and Frugal Uses You've Probably Never Thought Of, 2009, ISBN 1931863733, п. 28
  121. ^ "А трустед солутион фор море тхан 170 yеарс. Пуре анд симпле.", Арм & Хаммер "Абоут Ус" паге
  122. ^ Кеитх Саwyер, Гроуп Гениус: Тхе Цреативе Поwер оф Цоллаборатион, 2017, ISBN 0465093582, "кееп фоод тастинг фресх"
  123. ^ Цлаyтон M. Цхристенсен, Сцотт Цоок, Таддy Халл, Маркетинг Малпрацтице: Тхе Цаусе анд тхе Цуре, Харвард Бусинесс Ревиеw, Децембер 2005, [2]
  124. ^ "Мyтх #100: Ан Опен Боx оф Бакинг Сода ин тхе Фридге абсорбс Одорс", Бруце Wеинстеин, Марк Сцарброугх, Лобстерс Сцреам Wхен Yоу Боил Тхем; Анд 100 Отхер Мyтхс Абоут Фоод анд Цоокинг, 2011, ISBN 1439195382, p. 312
  125. ^ „Baking Soda as Odor Absorber | Cook's Illustrated”. Cooksillustrated.com. Приступљено 28. 2. 2022. 
  126. ^ а б Papuga, Aleksandra; Polańczyk, Andrzej (2023-12-06). „Analysis of the latest guidelines for the neutralization of selected acids, including recommendations for emergency responders”. Zeszyty Naukowe SGSP. 1 (88): 75—95. ISSN 0239-5223. doi:10.5604/01.3001.0054.1220 Слободан приступ. 
  127. ^ а б „Decomposition of Carbonates”. General Chemistry Online. Архивирано из оригинала 2. 10. 1999. г. Приступљено 16. 3. 2010. 
  128. ^ Warr, L.N. (2021). „IMA–CNMNC approved mineral symbols”. Mineralogical Magazine. 85 (3): 291—320. Bibcode:2021MinM...85..291W. S2CID 235729616. doi:10.1180/mgm.2021.43 Слободан приступ. 
  129. ^ Warr, L.N. (2021). „IMA–CNMNC approved mineral symbols”. Mineralogical Magazine. 85 (3): 291—320. Bibcode:2021MinM...85..291W. S2CID 235729616. doi:10.1180/mgm.2021.43 Слободан приступ. 
  130. ^ Mindat
  131. ^ Webmineral data
  132. ^ Choi, C. S.; Mighell, A. D. (1. 11. 1982). „Neutron diffraction study of sodium sesquicarbonate dihydrate”. Acta Crystallographica Section B: Structural Crystallography and Crystal Chemistry. 38 (11): 2874—2876. doi:10.1107/S0567740882010164. 
  133. ^ Markl, Gregor; Baumgartner, Lukas (2002). „PH changes in peralkaline late-magmatic fluids”. Contributions to Mineralogy and Petrology. 144 (3): 331—346. Bibcode:2002CoMP..144..331M. S2CID 128954565. doi:10.1007/s00410-002-0401-6. 
  134. ^ „Nahcolite”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). 2012. Приступљено 2024-06-02. 
  135. ^ Bolen, Wallace P. (јануар 2024). Soda ash (PDF). U.S. Geological Survey. Архивирано из оригинала (PDF) 2024-03-04. г. 
  136. ^ а б Johnson, Ronald C.; Mercier, Tracey J.; Brownfield, Michael E.; Pantea, Michael P.; Self (2020). An Assessment of In-Place Oil Shale Resources in the Green River Formation, Piceance Basin, Colorado. U.S. Geological Survey. 
  137. ^ PubChem. „Sodium bicarbonate”. pubchem.ncbi.nlm.nih.gov (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-16. 
  138. ^ „Sodium bicarbonate (S300) batch numbering and shelf life statement – Solvay Chemicals, Inc.” (PDF). 31. 1. 2019. 
  139. ^ „Re: Shelf Life – Sodium Bicarbonate (all grades) – Tronox Alkali Corporation” (PDF). 1. 4. 2015. 
  140. ^ „Does Baking Soda Go Bad? How to Know If It's Still Good”. The Spruce Eats (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-16. 
  141. ^ Renate Gerner: Instruments and substances used in mummification. In: Renate Gerner, Rosemarie Drenkhahn (ed.): Mumie und Computer. A multidisciplinary research project in Hanover. Special exhibition of the Kestner Museum Hanover from September 26, 1991 to January 19, 1992. Kestner Museum, Hanover 1991, ISBN 3-924029-17-2, п. 28 ф.
  142. ^ Франз Дорнсеифф: "Тхе Греек wордс ин Герман." Wалтер де Груyтер & Цо, Берлин 1950, п. 44.
  143. ^ Фриедрицх Клуге, Алфред Гöтзе (Пхилологист): Етyмологицал Дицтионарy оф тхе Герман Лангуаге. 20тх едитион, ед. бy Wалтхер Митзка, Де Груyтер, Берлин / Неw Yорк 1967; Репринт (“21ст унцхангед едитион”) ибид 1975, ISBN 3-11-005709-3, p. 504.
  144. ^ „Definition of SALERATUS”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 12. 2020. 
  145. ^ „Company History”. Church & Dwight Co. Архивирано из оригинала 16. 10. 2011. г. 
  146. ^ Kipling, Rudyard (1897). Captains Courageous. стр. 25. 
  147. ^ Bristow, Nancy K. (2012), American Pandemic: The Lost Worlds of the 1918 Influenza Epidemic, Oxford University Press, стр. 178, ISBN 978-0199811342 
  148. ^ Thieme, Christian (2000). „Sodium Carbonates”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 3527306730. doi:10.1002/14356007.a24_299. 
  149. ^ Holleman AF, Wiberg E (2001). Inorganic Chemistry. San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  150. ^ Page 45, section 3.6.2.1 of "Process Best Practices Reference Document (BREF) for Soda Ash," report produced by the European Soda Ash Producer's Association Архивирано 3 октобар 2006 на сајту Wayback Machine, March 2004.
  151. ^ „Duck Soup (1933)”. IMDb. Приступљено 4. 8. 2015. 
  152. ^ „A Night at the Opera (1935)”. IMDb. Приступљено 4. 8. 2015. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Natrijum hidrogenkarbonat на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Natrijum_hidrogenkarbonat&oldid=28464520”