Пређи на садржај

Палеоиндијанци

С Википедије, слободне енциклопедије
Палеоиндијанци
Палеоиндијанци лове глиптодонта, слика Хајнриха Хардера (1858–1935), из око 1920. године. литични народи или Палеоиндијанци су најранији познати насељеници Америка. Име периода је изведено из појаве „литичког клесаног” каменог алата.

Палеоиндијанци, Палео-индијанци или Палеоамериканци били су први људи који су крочили, и накнадно настанили, Америке током финалних ледничких епизода касног плеистоценског периода. Префикс „палео” долази од грчког придева palaios (παλαιός), са значењем „старо” или „древно”. Израз „Палеоиндијанци” односи се посебно на литијски период у западној хемисфери и разликује се од термина „палеолитички”.[1]

Традиционалне теорије сугеришу да су ловци на велике животиње прешли Берингски теснац из северне Азије у Америку преко копнено-леденог моста (Берингија). Овај мост је постојао од 45.000 до 12.000 пне (пре 47.000–14.000 година).[2] Мале изоловане групе ловаца-сакупљача мигрирале су заједно са стадима великих биљоједа далеко на Аљаску. Од око 16.500 - 13.500 пне (пре око 18.500 - 15.500 година), коридори без леда су се развили дуж обале Пацифика и долина Северне Америке.[3] То је дозволило животињама, које су следили људи, да мигрирају јужно у унутрашњост континента. Људи су ишли пешке или су користили примитивне чамце дуж обале. Тачни датуми и руте насељавања Новог света и даље су предмет текуће расправе.[4]

Камени алати, посебно врхови пројектила и стругачи, примарни су доказ најраније људске активности у Америци. Археолози и антрополози користе преживеле обрађене литијске алате за класификацију културних раздобља.[5] Научни докази везују аутохтоне Американце са становништвом источног Сибира. Аутохтони народи Америке су повезани са сибирском популацијом језичким факторима, расподелом крвних група и генетском композицијом, на шта указују молекуларни подаци, као што је ДНК.[6] Постоје докази за најмање две одвојене миграције.[7] Од 8.000 до 7.000 година пне (пре 10.000–9.000 година) клима се стабилизовала. Тто је довело до пораста броја становника и напретка литичке технологије, што је резултирало седентарним начином живота.

Миграција у Америке

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Насељавање Америка
Мапа раних људских миграција базирана на Афричкој теорији порекла човека; цифре су у хиљадама година пре садашњице.[8]

Специфичности палеоиндијске миграције до и кроз Америке, укључујући тачне датуме и руте којима су путовали, предмет су сталног истраживања и дискусије.[9] Традиционална теорија је да су се ти рани мигранти преселили у Берингију између источног Сибира и данашње Аљаске пре 17.000 година,[10] када су нивои мора били знатно нижи због квартарске глацијације.[11] За ове људе се верује да су пратили стада сада већ изумрле плеистоценске мегафауне дуж безледних коридора који су се протезали између ледених плоча Лаврентиде и Кордиљера.[12] Друга предложена рута је да су било пешке или помоћу примитивних чамаца, они мигрирали низ пацифичку обалу до Јужне Америке.[13] Докази о овоме би од тада били покривени порастом нивоа мора за више стотина метара након последњег леденог доба.[14]

Археолози тврде да су Палеоиндијанци мигрирали из Берингије (западна Аљаска), у распону од пре око 40.000 - 16.500 година.[15][16][17] Овај временски распон је предмет знатне дебате. Неке од малобројних тачки сагласности које су остварене до сага су да они потичу из Централне Азије, са широко распрострањеним хабитацијом Америке крајем последњег глацијалног периода, или специфичније оним што је познато као касни ледени максимум, око 16.000–13.000 година пре данашњице.[10][18] Међутим, постоје алтернативне теорије о пореклу палеоиндијаца, укључујући миграцију из Европе.[19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Палеолитхиц специфицаллy реферс то тхе период бетwеен око 2.5 миллион yеарс аго анд тхе енд оф тхе Плеистоцене ин тхе Еастерн Хемиспхере. Ит ис нот усед ин Неw Wорлд арцхаеологy.
  2. ^ Соннеборн, Лиз (јануар 2007). Цхронологy оф Америцан Индиан Хисторy. Инфобасе Публисхинг. стр. 3. ИСБН 978-0-8160-6770-1. Приступљено 29. 11. 2011. 
  3. ^ „Фирст Америцанс Ендуред 20,000-Yеар Лаyовер – Јеннифер Виегас, Дисцоверy Неwс”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 18. 11. 2009. „Арцхаеологицал евиденце, ин фацт, рецогнизес тхат пеопле стартед то леаве Берингиа фор тхе Неw Wорлд ароунд 40,000 yеарс аго, бут рапид еxпансион инто Нортх Америца дидн'т оццур унтил абоут 15,000 yеарс аго, wхен тхе ице хад литераллy брокен”  паге 2 Архивирано 2012-03-13 на сајту Wayback Machine
  4. ^ Х. Траwицк Wард; Р. П. Степхен Давис (1999). Тиме бефоре хисторy: тхе арцхаеологy оф Нортх Царолина. УНЦ Пресс Боокс. стр. 2. ИСБН 978-0-8078-4780-0. Приступљено 29. 11. 2011. 
  5. ^ „Метход анд Тхеорy ин Америцан Арцхаеологy”. Гордон Wиллеy анд Пхилип Пхиллипс. Университy оф Цхицаго. 1958. Архивирано из оригинала 28. 06. 2012. г. Приступљено 20. 11. 2009. 
  6. ^ Патрициа Ј. Асх; Давид Ј. Робинсон (2011). Тхе Емергенце оф Хуманс: Ан Еxплоратион оф тхе Еволутионарy Тимелине. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 289. ИСБН 978-1-119-96424-7. 
  7. ^ Питбладо, Б. L. (12. 3. 2011). „А Тале оф Тwо Мигратионс: Рецонцилинг Рецент Биологицал анд Арцхаеологицал Евиденце фор тхе Плеистоцене Пеоплинг оф тхе Америцас”. Јоурнал оф Арцхаеологицал Ресеарцх. 19 (4): 327—375. дои:10.1007/с10814-011-9049-y. 
  8. ^ Буренхулт, Гöран (2000). Дие ерстен Менсцхен. Wелтбилд Верлаг. ИСБН 978-3-8289-0741-6. 
  9. ^ Пхиллип M. Wхите (2006). Америцан Индиан цхронологy: цхронологиес оф тхе Америцан мосаиц. Греенwоод Публисхинг Гроуп. стр. 1. ИСБН 978-0-313-33820-5. Приступљено 29. 11. 2011. 
  10. ^ а б Wеллс, Спенцер; Реад, Марк (2002). Тхе Јоурнеy оф Ман - А Генетиц Одyссеy (Дигитисед онлине бy Гоогле боокс). Рандом Хоусе. стр. 138—140. ИСБН 978-0-8129-7146-0. Приступљено 21. 11. 2009. 
  11. ^ Фитзхугх, Дрс. Wиллиам; Годдард, Ивес; Оуслеy, Стеве; Оwслеy, Доуг; Станфорд, Деннис. „Палеоамерицан”. Смитхсониан Институтион Антхропологy Оутреацх Оффице. Архивирано из оригинала 5. 1. 2009. г. Приступљено 15. 1. 2009. 
  12. ^ „Тхе пеоплинг оф тхе Америцас: Генетиц анцестрy инфлуенцес хеалтх”. Сциентифиц Америцан. Приступљено 17. 11. 2009. 
  13. ^ Фладмарк, К. Р. (јануар 1979). „Алтернате Мигратион Цорридорс фор Еарлy Ман ин Нортх Америца”. Америцан Антиqуитy. 44 (1): 55—69. ЈСТОР 279189. дои:10.2307/279189. 
  14. ^ „68 Респонсес то "Сеа wилл рисе 'то левелс оф ласт Ице Аге'"”. Центер фор Цлимате Сyстемс Ресеарцх, Цолумбиа Университy. Приступљено 17. 11. 2009. 
  15. ^ „Интродуцтион”. Говернмент оф Цанада. Паркс Цанада. 2009. Архивирано из оригинала 24. 4. 2011. г. Приступљено 9. 1. 2010. „Цанада'с олдест кноwн хоме ис а цаве ин Yукон оццупиед нот 12,000 yеарс аго ас ат У.С. ситес, бут ат леаст 20,000 yеарс аго” 
  16. ^ „Плеистоцене Арцхаеологy оф тхе Олд Цроw Флатс”. Вунтут Натионал Парк оф Цанада. 2008. Архивирано из оригинала 22. 10. 2008. г. Приступљено 10. 1. 2010. „Хоwевер, деспите тхе лацк оф тхис цонцлусиве анд wидеспреад евиденце, тхере аре суггестионс оф хуман оццупатион ин тхе нортхерн Yукон абоут 24,000 yеарс аго, анд хинтс оф тхе пресенце оф хуманс ин тхе Олд Цроw Басин ас фар бацк ас абоут 40,000 yеарс аго.” 
  17. ^ „Јоурнеy оф манкинд”. Брад Схаw Фоундатион. Приступљено 17. 11. 2009. 
  18. ^ Бонатто, СЛ; Салзано, ФМ (1997). „А сингле анд еарлy мигратион фор тхе пеоплинг оф тхе Америцас суппортед бy митоцхондриал ДНА сеqуенце дата”. ПНАС. 94 (5): 1866—71. Бибцоде:1997ПНАС...94.1866Б. ПМЦ 20009 Слободан приступ. ПМИД 9050871. дои:10.1073/пнас.94.5.1866. 
  19. ^ Невес, W. А.; Поwелл, Ј. Ф.; Проус, А.; Озолинс, Е. Г.; Блум, M. (1999). „Лапа вермелха IV Хоминид 1: морпхологицал аффинитиес оф тхе еарлиест кноwн Америцан”. Генетицс анд Молецулар Биологy. 22 (4): 461. дои:10.1590/С1415-47571999000400001. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Палеоиндијанци на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Paleoindijanci&oldid=28523870”