Пређи на садржај

Петалит

С Википедије, слободне енциклопедије
Петалит
Петалит из Минас Жерајс државе, Бразил (величина: 3x4 цм)
Опште информације
КатегоријаТектосиликат
ФормулаЛиАлСи4О10
Струнц класификација9.ЕФ.05
Кристалне системеМоноклиничан
Кристална класаПризматичан (2/м)
(исти Х-M симбол)
Спаце гроупП2/а
Унит целла = 11,737 Å,
б = 5,171 Å,
ц = 7,63 Å;
β = 112,54°; З = 2
Идентификација
БојаБезбојан, сив, жут, ружичаст до белог
Кристални хабитусТабеларни призматични кристали и стубасте масе
БлижњењеУобичајен на {001}, ламеларан
ЦепљивостСавршен на {001}, лош на {201} са углом од 38,5° између њих
ПреломСубконхоидалан
ЧврстинаКрт
Тврдоћа по Мосу6–6,5
СјајностСтакласт, бисеран на расцепима
ОгребБезбојан
ПровидностТранспарентан до провидног
Специфична тежина2,4
Оптичке особинеБиаксијалан (+)
Индекс преламањанα = 1,504, нβ = 1,510, нγ = 1,516
Двојно преламањеδ = 0,012
2В угао82–84° измерено
Тачка топлљења1350 °Ц[1]
Топљивост5
РастворљивостНерастворан
Референце[2][3][4][5]

Петалит, такође познат као касторит, је литијум алуминијум тектосиликатни минерал ЛиАлСи4О10, који се кристалише у моноклиничном систему. Петалит се јавља као безбојни, ружичасти, сиви, жути, жуто сиви, до белих табеларних кристала и стубастих маса. Јавља се у пегматитима који садрже литијум са сподуменом, лепидолитом и турмалином. Петалит је важна руда литијума и претвара се у сподумен и кварц загревањем на ~500 °Ц и под притиском од 3 кбара у присуству густе водене алкалне боросиликатне течности са мањом карбонатном компонентом.[6] Петалит (и секундарни сподумен формиран од њега) има мање гвожђа од примарног сподумена, што га чини кориснијим извором литијума у, на пример, производњи стакла. Безбојне сорте се често користе као драго камење.

Откриће и заступљеност

[уреди | уреди извор]
Петалит из Папрока, провинција Нуристан, Авганистан (величина: 7,3 × 2,9 × 2,4 цм)

Петалит је 1800. године открио бразилски природњак и државник Хозе Бонифацио де Андрада е Силва. Тип локалитета: острво Уте, Ханинге, Стокхолм, Шведска. Име је изведено од грчке речи петалон, што значи лист, алудирајући на његов савршени расцеп.[4][7][8]

Економска налазишта петалита налазе се у близини Калгурлија, Западна Аустралија; Аракујаја, Минас Жерајс, Бразил; Карибиб, Намибија; Манитоба, Канада; и Бикита, Зимбабве.

Прва важна економска примена петалита била је као сировина за стаклокерамичко посуђе за кување ЦорнингWаре. Коришћен је као сировина за керамичке глазуре.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Петалите”. Дигитал Фире. Приступљено 23. 10. 2011. 
  2. ^ Антхонy, Јохн W.; Бидеауx, Рицхард А.; Бладх, Кеннетх W.; Ницхолс, Монте C. (2005). „Петалите” (ПДФ). Хандбоок оф Минералогy. Минерал Дата Публисхинг. Приступљено 14. 3. 2022. 
  3. ^ Wебминерал
  4. ^ а б Петалите, Миндат.орг 
  5. ^ *Хурлбут, Цорнелиус С. анд Клеин, Цорнелис, 1985, Мануал оф Минералогy, Wилеy, 20тх ед., пп. 459–460 ISBN 0-471-80580-7
  6. ^ Деер, W. А. (2004). Фрамеwорк силицатес: силица минералс, фелдспатхоидс анд тхе зеолитес (2. изд.). Лондон: Геологицал Соц. стр. 296. ИСБН 978-1-86239-144-4. 
  7. ^ D'Андраба (1800). „Дес царацтèрес ет дес проприéтéс де плусиеурс ноувеауx минéрауxде Суèде ет де Норwèге , авец qуелqуес обсерватионс цхимиqуес фаитес сур цес субстанцес”. Јоурнал де Пхyсиqуе, де Цхимие, д'Хистоире Натурелле, ет дес Артс. 51: 239. 
  8. ^ Соwербy, Јамес (1811). Еxотиц минералогy: Ор, Цолоуред фигурес оф фореигн минералс: Ас а супплемент то Бритисх минералогy. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]