Petalit
| Petalit | |
|---|---|
 Petalit iz Minas Žerajs države, Brazil (veličina: 3x4 cm) | |
| Opšte informacije | |
| Kategorija | Tektosilikat |
| Formula | LiAlSi4O10 |
| Strunc klasifikacija | 9.EF.05 |
| Kristalne sisteme | Monokliničan |
| Kristalna klasa | Prizmatičan (2/m) (isti H-M simbol) |
| Space group | P2/a |
| Unit cell | a = 11,737 Å, b = 5,171 Å, c = 7,63 Å; β = 112,54°; Z = 2 |
| Identifikacija | |
| Boja | Bezbojan, siv, žut, ružičast do belog |
| Kristalni habitus | Tabelarni prizmatični kristali i stubaste mase |
| Bližnjenje | Uobičajen na {001}, lamelaran |
| Cepljivost | Savršen na {001}, loš na {201} sa uglom od 38,5° između njih |
| Prelom | Subkonhoidalan |
| Čvrstina | Krt |
| Tvrdoća po Mosu | 6–6,5 |
| Sjajnost | Staklast, biseran na rascepima |
| Ogreb | Bezbojan |
| Providnost | Transparentan do providnog |
| Specifična težina | 2,4 |
| Optičke osobine | Biaksijalan (+) |
| Indeks prelamanja | nα = 1,504, nβ = 1,510, nγ = 1,516 |
| Dvojno prelamanje | δ = 0,012 |
| 2V ugao | 82–84° izmereno |
| Tačka toplljenja | 1350 °C[1] |
| Topljivost | 5 |
| Rastvorljivost | Nerastvoran |
| Reference | [2][3][4][5] |
Petalit, takođe poznat kao kastorit, je litijum aluminijum tektosilikatni mineral LiAlSi4O10, koji se kristališe u monokliničnom sistemu. Petalit se javlja kao bezbojni, ružičasti, sivi, žuti, žuto sivi, do belih tabelarnih kristala i stubastih masa. Javlja se u pegmatitima koji sadrže litijum sa spodumenom, lepidolitom i turmalinom. Petalit je važna ruda litijuma i pretvara se u spodumen i kvarc zagrevanjem na ~500 °C i pod pritiskom od 3 kbara u prisustvu guste vodene alkalne borosilikatne tečnosti sa manjom karbonatnom komponentom.[6] Petalit (i sekundarni spodumen formiran od njega) ima manje gvožđa od primarnog spodumena, što ga čini korisnijim izvorom litijuma u, na primer, proizvodnji stakla. Bezbojne sorte se često koriste kao drago kamenje.
Otkriće i zastupljenost
[uredi | uredi izvor]
Petalit je 1800. godine otkrio brazilski prirodnjak i državnik Hoze Bonifacio de Andrada e Silva. Tip lokaliteta: ostrvo Ute, Haninge, Stokholm, Švedska. Ime je izvedeno od grčke reči petalon, što znači list, aludirajući na njegov savršeni rascep.[4][7][8]
Ekonomska nalazišta petalita nalaze se u blizini Kalgurlija, Zapadna Australija; Arakujaja, Minas Žerajs, Brazil; Karibib, Namibija; Manitoba, Kanada; i Bikita, Zimbabve.
Prva važna ekonomska primena petalita bila je kao sirovina za staklokeramičko posuđe za kuvanje CorningWare. Korišćen je kao sirovina za keramičke glazure.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Petalite”. Digital Fire. Приступљено 23. 10. 2011.
- ^ Anthony, John W.; Bideaux, Richard A.; Bladh, Kenneth W.; Nichols, Monte C. (2005). „Petalite” (PDF). Handbook of Mineralogy. Mineral Data Publishing. Приступљено 14. 3. 2022.
- ^ Webmineral
- ^ а б Petalite, Mindat.org
- ^ *Hurlbut, Cornelius S. and Klein, Cornelis, 1985, Manual of Mineralogy, Wiley, 20th ed., pp. 459–460 ISBN 0-471-80580-7
- ^ Deer, W. A. (2004). Framework silicates: silica minerals, feldspathoids and the zeolites (2. изд.). London: Geological Soc. стр. 296. ISBN 978-1-86239-144-4.
- ^ D'Andraba (1800). „Des caractères et des propriétés de plusieurs nouveaux minérauxde Suède et de Norwège , avec quelques observations chimiques faites sur ces substances”. Journal de Physique, de Chimie, d'Histoire Naturelle, et des Arts. 51: 239.
- ^ Sowerby, James (1811). Exotic mineralogy: Or, Coloured figures of foreign minerals: As a supplement to British mineralogy.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
Медији везани за чланак Petalit на Викимедијиној остави- „Petalite”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 21 (11 изд.). 1911.
