РГС17
| Регулатор Г протеинске сигнализације 17 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 1зв4 | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | РГС17; РГС-17; РГСЗ2; хРГС17 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 607191 МГИ: 1927469 ХомолоГене: 8242 ГенеЦардс: РГС17 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 26575 | 56533 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000091844 | ЕНСМУСГ00000019775 | |||||||||
| УниПрот | Q9УГЦ6 | Q6П208 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_012419 | НМ_019958 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_036551 | НП_064342 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 6: 153.37 - 153.49 Мб |
Цхр 10: 4.42 - 4.51 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Регулатор Г протеинске сигнализације 17 (РГС17) је протеин који је код човека кодиран RGS17 геном.[1][2]
Овај ген кодира члана регулаторне Г-протеинске сигналне фамилије. Овај протеин садржи конзервирани мотив од 120 аминокиселина који се назива RGS домен, и цистеином богати регион. Он пригушује сигналну активност Г-протеина везивањем за активирану, ГТП-везану Г алфа подјединицу и делујући као активирајући протеин ГТПазе (ГАП), чиме повишава брзину ГТП конверзије до ГДП-а. Ова хидролиза омогућава Г алфа подјединицама да се вежу за Г бета/гама хетеродимере, формирајући неактивне Г-протеинске хетеротримере, чиме се зауставља сигнал.[2] Заједно са RGS4, RGS9 и RGS14,[3][4] RGS17 учествује у терминацији сигнализације ми опиоидног рецептора и развоју толеранције на опиоидне аналгетике.[5][6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јордан ЈД, Цареy КД, Сторк ПЈ, Иyенгар Р (1999). „Модулатион оф рап ацтивитy бy дирецт интерацтион оф Галпха(о) wитх Рап1 ГТПасе-ацтиватинг протеин”. Ј Биол Цхем. 274 (31): 21507—10. ПМИД 10419452. дои:10.1074/јбц.274.31.21507.
- ^ а б „Ентрез Гене: РГС17 регулатор оф Г-протеин сигналлинг 17”.
- ^ Гарзóн Ј, Родрíгуез-Муñоз M, де ла Торре-Мадрид Е, Сáнцхез-Блáзqуез П (2005). „Еффецтор антагонисм бy тхе регулаторс оф Г протеин сигналлинг (РГС) протеинс цаусес десенситизатион оф му-опиоид рецепторс ин тхе ЦНС”. Псyцхопхармацологy. 180 (1): 1—11. ПМИД 15830230. дои:10.1007/с00213-005-2248-9.
- ^ Родрíгуез-Муñоз M, де ла Торре-Мадрид Е, Гаитáн Г, Сáнцхез-Блáзqуез П, Гарзóн Ј (2007). „РГС14 превентс морпхине фром интернализинг Му-опиоид рецепторс ин периаqуедуцтал граy неуронс”. Целлулар Сигналлинг. 19 (12): 2558—71. ПМИД 17825524. дои:10.1016/ј.целлсиг.2007.08.003.
- ^ Гарзóн Ј, Родрíгуез-Муñоз M, Лóпез-Фандо А, Сáнцхез-Блáзqуез П (2005). „Тхе РГСЗ2 протеин еxистс ин а цомплеx wитх му-опиоид рецепторс анд регулатес тхе десенситизинг цапацитy оф Гз протеинс”. Неуропсyцхопхармацологy : Оффициал Публицатион оф тхе Америцан Цоллеге оф Неуропсyцхопхармацологy. 30 (9): 1632—48. ПМИД 15827571. дои:10.1038/сј.нпп.1300726.
- ^ Родрíгуез-Муñоз M, де ла Торре-Мадрид Е, Сáнцхез-Блáзqуез П, Гарзóн Ј (2007). „Морпхине индуцес ендоцyтосис оф неуронал му-опиоид рецепторс тхроугх тхе сустаинед трансфер оф Галпха субунитс то РГСЗ2 протеинс”. Молецулар Паин. 3: 19. ПМЦ 1947952
. ПМИД 17634133. дои:10.1186/1744-8069-3-19.
Литература
[уреди | уреди извор]- Герхард ДС; Wагнер L; Феинголд ЕА; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Mao H; Zhao Q; Daigle M; et al. (2004). „RGS17/RGSZ2, a novel regulator of Gi/o, Gz, and Gq signaling.”. J. Biol. Chem. 279 (25): 26314—22. PMID 15096504. doi:10.1074/jbc.M401800200.
- Larminie C; Murdock P; Walhin JP; et al. (2004). „Selective expression of regulators of G-protein signaling (RGS) in the human central nervous system.”. Brain Res. Mol. Brain Res. 122 (1): 24—34. PMID 14992813. doi:10.1016/j.molbrainres.2003.11.014.
- Mungall AJ; Palmer SA; Sims SK; et al. (2003). „The DNA sequence and analysis of human chromosome 6.”. Nature. 425 (6960): 805—11. PMID 14574404. doi:10.1038/nature02055.
- Fischer T, De Vries L, Meerloo T, Farquhar MG (2003). „Promotion of G alpha i3 subunit down-regulation by GIPN, a putative E3 ubiquitin ligase that interacts with RGS-GAIP.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 100 (14): 8270—5. PMC 166218 . PMID 12826607. doi:10.1073/pnas.1432965100.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Sierra DA; Gilbert DJ; Householder D; et al. (2002). „Еволутион оф тхе регулаторс оф Г-протеин сигналинг мултигене фамилy ин моусе анд хуман.”. Геномицс. 79 (2): 177—85. ПМИД 11829488. дои:10.1006/гено.2002.6693.
