Пређи на садржај

РГС4

С Википедије, слободне енциклопедије
Регулатор Г-протеинске сигнализације 4
ПДБ рендеринг басед он 1агр.
Доступне структуре
1агр​, 1езт​, 1езy
Идентификатори
Симболи РГС4; МГЦ2124; МГЦ60244; РГП4; СЦЗД9
Вањски ИД ОМИМ602516 МГИ108409 ХомолоГене4100 ГенеЦардс: РГС4 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 5999 19736
Енсембл ЕНСГ00000117152 ЕНСМУСГ00000038530
УниПрот П49798 Q5Д078
РефСеq (мРНА) НМ_005613 НМ_009062
РефСеq (протеин) НП_005604 НП_033088
Локација (УЦСЦ) Цхр 1:
161.31 - 161.31 Мб
Цхр 1:
171.58 - 171.58 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Регулатор Г протеинске сигнализације 4 (РГС4) је протеин који регулише Г протеинску сигнализацију.[1] Бројне судије су указале на везу RGS4 гена са шизофренијом,[2][3][4][5] мада постоје и студије које нису установиле везу.[6]

РГС4 је такође од интереса као један од три главна RGS протеина (заједно са RGS9 и RGS17) који учествују у терминацији сигнализације ми опиоидног рецептора,[7] и могуће је да је значајан у развоју толеранције на опиоидне лекове.[8][9][10][11][12]

Инхибитори

[уреди | уреди извор]

Интеракције

[уреди | уреди извор]

За RGS4 је показано да интерагује са ERBB3,[15] GNAQ[16][17] и COPB2.[18]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ентрез Гене: РГС4 регулатор оф Г-протеин сигналлинг 4”. 
  2. ^ Стефанис НЦ, Трикалинос ТА, Аврамопоулос D, Смyрнис Н, Евдокимидис I, Нтзани ЕЕ, Хатзиманолис А, Иоаннидис ЈП, Стефанис ЦН (2008). „Ассоциатион оф РГС4 вариантс wитх сцхизотyпy анд цогнитиве ендопхенотyпес ат тхе популатион левел”. Бехавиорал анд Браин Фунцтионс. 4: 46. ПМЦ 2572614Слободан приступ. ПМИД 18834502. дои:10.1186/1744-9081-4-46. 
  3. ^ Прасад КМ, Алмасy L, Гур РЦ, Гур РЕ, Погуе-Геиле M, Цхоwдари КВ, Талкоwски МЕ, Нимгаонкар ВЛ (2009). „РГС4 Полyморпхисмс Ассоциатед Wитх Вариабилитy оф Цогнитиве Перформанце ин а Фамилy-Басед Сцхизопхрениа Сампле”. Сцхизопхрениа Буллетин. 36 (5): 983—90. ПМЦ 2930339Слободан приступ. ПМИД 19282471. дои:10.1093/сцхбул/сбп002. 
  4. ^ Деан Б, Боер С, Гиббонс А, Монеy Т, Сцарр Е (2009). „Рецент адванцес ин постмортем патхологy анд неуроцхемистрy ин сцхизопхрениа”. Цуррент Опинион ин Псyцхиатрy. 22 (2): 154—60. ПМИД 19553869. дои:10.1097/YЦО.0б013е328323д52е. 
  5. ^ Динг L, Хегде АН (2009). „Еxпрессион оф РГС4 сплице вариантс ин дорсолатерал префронтал цортеx оф сцхизопхрениц анд биполар дисордер патиентс”. Биологицал Псyцхиатрy. 65 (6): 541—5. ПМИД 19041089. дои:10.1016/ј.биопсyцх.2008.10.026. 
  6. ^ Стуарт Гиббонс А, Сцарр Е, МцОмисх ЦЕ, Ханнан АЈ, Тхомас ЕА, Деан Б (2008). „Регулатор оф Г-протеин сигналлинг 4 еxпрессион ис нот алтеред ин тхе префронтал цортеx ин сцхизопхрениа”. Тхе Аустралиан анд Неw Зеаланд Јоурнал оф Псyцхиатрy. 42 (8): 740—5. ПМИД 18622782. дои:10.1080/00048670802206338. 
  7. ^ Хоокс СБ, Мартемyанов К, Зацхариоу V (2008). „А роле оф РГС протеинс ин друг аддицтион”. Биоцхемицал Пхармацологy. 75 (1): 76—84. ПМИД 17880927. дои:10.1016/ј.бцп.2007.07.045. 
  8. ^ Гриллет Н, Паттyн А, Цонтет C, Киеффер БЛ, Горидис C, Брунет ЈФ (2005). „Генератион анд цхарацтеризатион оф Ргс4 мутант мице”. Молецулар анд Целлулар Биологy. 25 (10): 4221—8. ПМЦ 1087729Слободан приступ. ПМИД 15870291. дои:10.1128/МЦБ.25.10.4221-4228.2005. 
  9. ^ Гарзóн Ј, Родрíгуез-Муñоз M, де ла Торре-Мадрид Е, Сáнцхез-Блáзqуез П (2005). „Еффецтор антагонисм бy тхе регулаторс оф Г протеин сигналлинг (РГС) протеинс цаусес десенситизатион оф му-опиоид рецепторс ин тхе ЦНС”. Псyцхопхармацологy. 180 (1): 1—11. ПМИД 15830230. дои:10.1007/с00213-005-2248-9. 
  10. ^ Георгоусси З, Леонтиадис L, Мазаракоу Г, Меркоурис M, Хyде К, Хамм Х (2006). „Селецтиве интерацтионс бетwеен Г протеин субунитс анд РГС4 wитх тхе C-терминал домаинс оф тхе му- анд делта-опиоид рецепторс регулате опиоид рецептор сигналинг”. Целлулар Сигналлинг. 18 (6): 771—82. ПМИД 16120478. дои:10.1016/ј.целлсиг.2005.07.003. 
  11. ^ Леонтиадис Љ, Папаконстантиноу МП, Георгоусси З (2009). „Регулатор оф Г протеин сигналинг 4 цонферс селецтивитy то специфиц Г протеинс то модулате му- анд делта-опиоид рецептор сигналинг”. Целлулар Сигналлинг. 21 (7): 1218—28. ПМИД 19324084. дои:10.1016/ј.целлсиг.2009.03.013. 
  12. ^ Wанг Q, Лиу-Цхен ЛY, Траyнор ЈР (2009). „Дифферентиал Модулатион оф {мицро}- анд {делта}-Опиоид Рецептор Агонистс бy Ендогеноус РГС4 Протеин ин СХ-СY5Y Целлс”. Тхе Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 284 (27): 18357—67. ПМИД 19416973. дои:10.1074/јбц.М109.015453. 
  13. ^ Јин Y, Зхонг Х, Омнаас ЈР, Неубиг РР, Мосберг ХИ (2004). „Струцтуре-басед десигн, сyнтхесис, анд ацтивитy оф пептиде инхибиторс оф РГС4 ГАП ацтивитy”. Метходс ин Ензyмологy. 389: 266—77. ПМИД 15313571. дои:10.1016/С0076-6879(04)89016-5. 
  14. ^ Роман DL, Талбот ЈН, Рооф РА, Сунахара РК, Траyнор ЈР, Неубиг РР (2007). „Идентифицатион оф смалл-молецуле инхибиторс оф РГС4 усинг а хигх-тхроугхпут флоw цyтометрy протеин интерацтион ассаy”. Молецулар Пхармацологy. 71 (1): 169—75. ПМИД 17012620. дои:10.1124/мол.106.028670. 
  15. ^ Тхаминy, Сафиа; Ауербацх Даниел; et al. (2003). „Идентифицатион оф новел ЕрбБ3-интерацтинг фацторс усинг тхе сплит-убиqуитин мембране yеаст тwо-хyбрид сyстем”. Геноме Рес. Унитед Статес. 13 (7): 1744—53. ИССН 1088-9051. ПМЦ 403748Слободан приступ. ПМИД 12840049. дои:10.1101/гр.1276503. 
  16. ^
  17. ^ Друеy, К M; Сулливан Б M; et al. (1998). „Еxпрессион оф ГТПасе-дефициент Гиалпха2 ресултс ин транслоцатион оф цyтопласмиц РГС4 то тхе пласма мембране”. Ј. Биол. Цхем. УНИТЕД СТАТЕС. 273 (29): 18405—10. ИССН 0021-9258. ПМИД 9660808. дои:10.1074/јбц.273.29.18405. 
  18. ^ Сулливан, Б M; Харрисон-Лавоие К Ј; et al. (2000). „РГС4 анд РГС2 бинд цоатомер анд инхибит ЦОПИ ассоциатион wитх Голги мембранес анд интрацеллулар транспорт”. Мол. Биол. Целл. УНИТЕД СТАТЕС. 11 (9): 3155—68. ИССН 1059-1524. ПМЦ 14982Слободан приступ. ПМИД 10982407. 

Литература

[уреди | уреди извор]