Пређи на садржај

Тебаин

С Википедије, слободне енциклопедије
Тебаин
Називи
IUPAC називс
6,7,8,14-tetradehydro-4,5a-epoxy-
3,6-dimethoxy-17-methylmorphinan
Други називи
Параморфин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.713
КЕГГ[1]
МеСХ Тебаин
УНИИ
  • O(c5ccc4c2c5O[C@H]3C(/OC)=C\C=C1\[C@H](N(CC[C@]123)C)C4)C
Својства
C19H21NO3
Моларна маса 311,37 g/mol
Фармакологија
Фармакокинетика:
O-деметилација[4]
Легални статус
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Тебаин (параморфин) је опијатни алкалоид. Његови име потиче од грч. Θῆβαι - Теба, древни град у горњем Египту. Мањински конституент опијума, тебаин је хемијски сличан морфину и кодеину, али има стимулаторне уместо депресантских ефеката. Он изазива конвулзије слично стрихнинском тровању у већим дозама. Међутим вештачки енантиомер (+)-тебаин показује аналгетичко дејство, које је посредовано путем опиоидних рецептора.[6] Тебаин нема терапеутску примену, али као главни алкалоид екстрахован из Papaver bracteatum, он се конвертовује у низ једињења: оксикодон, оксиморфон, налбуфин, налоксон, налтрексон, бупренорфин и еторфин.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Микус Г, Сомогyи АА, Боцхнер Ф, Еицхелбаум M (1991). „Тхебаине О-деметхyлатион то орипавине: генетиц дифференцес бетwеен тwо рат страинс”. Xенобиотица. 21 (11): 1501—9. ПМИД 1763524. 
  5. ^ WХО Адвисорy Гроуп. (1980). „Тхе депенденце потентиал оф тхебаине”. Буллетин он Нарцотицс. 32 (1): 45—54. ПМИД 6778542. Архивирано из оригинала 29. 05. 2005. г. Приступљено 08. 05. 2011. 
  6. ^ Ацето MD, Харрис ЛС, Абоод МЕ, Рице КЦ (1999 Јан 22). „Стереоселецтиве му- анд делта-опиоид рецептор-релатед антиноцицептион анд биндинг wитх (+)-тхебаине”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 365 ((2-3)): 143—7. ПМИД 9988096.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).