Тебаин
Изглед
![]() | |
Називи | |
---|---|
IUPAC називс
6,7,8,14-tetradehydro-4,5a-epoxy-
3,6-dimethoxy-17-methylmorphinan | |
Други називи
Параморфин
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.003.713 |
КЕГГ[1] | |
МеСХ | Тебаин |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C19H21NO3 | |
Моларна маса | 311,37 g/mol |
Фармакологија | |
Фармакокинетика: | |
O-деметилација[4] | |
Легални статус |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
![]() ![]() ![]() | |
Референце инфокутије | |
Тебаин (параморфин) је опијатни алкалоид. Његови име потиче од грч. Θῆβαι - Теба, древни град у горњем Египту. Мањински конституент опијума, тебаин је хемијски сличан морфину и кодеину, али има стимулаторне уместо депресантских ефеката. Он изазива конвулзије слично стрихнинском тровању у већим дозама. Међутим вештачки енантиомер (+)-тебаин показује аналгетичко дејство, које је посредовано путем опиоидних рецептора.[6] Тебаин нема терапеутску примену, али као главни алкалоид екстрахован из Papaver bracteatum, он се конвертовује у низ једињења: оксикодон, оксиморфон, налбуфин, налоксон, налтрексон, бупренорфин и еторфин.
Литература
[уреди | уреди извор]- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Микус Г, Сомогyи АА, Боцхнер Ф, Еицхелбаум M (1991). „Тхебаине О-деметхyлатион то орипавине: генетиц дифференцес бетwеен тwо рат страинс”. Xенобиотица. 21 (11): 1501—9. ПМИД 1763524.
- ^ WХО Адвисорy Гроуп. (1980). „Тхе депенденце потентиал оф тхебаине”. Буллетин он Нарцотицс. 32 (1): 45—54. ПМИД 6778542. Архивирано из оригинала 29. 05. 2005. г. Приступљено 08. 05. 2011.
- ^ Ацето MD, Харрис ЛС, Абоод МЕ, Рице КЦ (1999 Јан 22). „Стереоселецтиве му- анд делта-опиоид рецептор-релатед антиноцицептион анд биндинг wитх (+)-тхебаине”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 365 ((2-3)): 143—7. ПМИД 9988096. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|дате=
(помоћ)
![]() | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |