Ткивно инжењерство
Ткивно инжењерство је биомедицинска инжењерска дисциплина која користи комбинацију ћелија, инжењеринга, метода материјала и одговарајућих биохемијских и физичко-хемијских фактора за обнављање, одржавање, побољшање или замену различитих типова биолошких ткива. Ткивно инжењерство често укључује употребу ћелија постављених на скеле ткива у формирању новог одрживог ткива у медицинске сврхе, али није ограничено на апликације које укључују ћелије и скеле ткива. Иако је некада било категорисано као подобласт биоматеријала, пошто је порасло у обиму и важности, може се сматрати засебном области.[1]
Док већина дефиниција ткивног инжењерства покрива широк спектар примена, у пракси је овај термин уско повезан са применама које поправљају или замењују делове или цела ткива (тј. органе, кости, хрскавицу,[2] крвне судове, бешику, кожу, мишиће итд.). Често обухваћена ткива захтевају одређена механичка и структурна својства за правилно функционисање. Термин се такође примењује на напоре да се изводе специфичне биохемијске функције помоћу ћелија унутар вештачки створеног система подршке (нпр. вештачки панкреас или био-вештачка јетра). Термин регенеративна медицина се често користи као синоним за ткивно инжењерство, иако они који су укључени у регенеративну медицину стављају већи нагласак на употребу матичних ћелија или прогениторних ћелија за производњу ткива.
Преглед
[уреди | уреди извор]
Уобичајена дефиниција ткивног инжењеринга, како наводе Лангер[3] и Ваканти,[4] је „интердисциплинарна област која примењује принципе инжењерства и наука о животу на развој биолошких супститута који обнављају, одржавају или побољшавају [биолошке ткива] функције или целог органа“.[5] Поред тога, Лангер и Ваканти такође наводе да постоје три главна типа ткивног инжењеринга: ћелије, супстанце које индукују ткиво и приступ ћелија + матрикс (који се често назива скела). Ткивно инжењерство је такође дефинисано као „разумевање принципа раста ткива и примена тога за производњу функционалног заменског ткива за клиничку употребу“.[6] У даљем опису се каже да је „основна претпоставка ткивног инжењерства да ће примена природне биологије система омогућити већи успех у развоју терапијских стратегија које имају за циљ замену, поправку, одржавање или побољшање функције ткива“.[6]
Развој у мултидисциплинарној области ткивног инжењеринга донео је нови сет делова за замену ткива и стратегија имплементације. Научни напредак у биоматеријалима, матичним ћелијама, факторима раста и диференцијације и биомиметичком окружењу створио је јединствене могућности за производњу или побољшање постојећих ткива у лабораторији од комбинација пројектованих екстрацелуларних матрица („скеле“), ћелија и биолошки активних молекула. Међу главним изазовима са којима се сада суочава инжењеринг ткива је потреба за сложенијом функционалношћу, биомеханичком стабилношћу и васкуларизацијом у лабораторијски узгојеним ткивима намењеним за трансплантацију.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ким, Yу Сеон; Смоак, Моллие M.; Мелцхиорри, Антхонy Ј.; Микос, Антониос Г. (2019-01-01). „Ан Овервиеw оф тхе Тиссуе Енгинееринг Маркет ин тхе Унитед Статес фром 2011 то 2018”. Тиссуе Енгинееринг. Парт А. 25 (1–2): 1—8. ИССН 1937-3341. ПМЦ 6352506
. ПМИД 30027831. дои:10.1089/тен.теа.2018.0138.
- ^ Wхитнеy ГА, Јаyараман К, Деннис ЈЕ, Мансоур ЈМ (фебруар 2017). „Сцаффолд-фрее цартилаге субјецтед то фрицтионал схеар стресс демонстратес дамаге бy црацкинг анд сурфаце пеелинг”. Јоурнал оф Тиссуе Енгинееринг анд Регенеративе Медицине. 11 (2): 412—24. ПМЦ 4641823 . ПМИД 24965503. дои:10.1002/терм.1925.
- ^ „Лангер Лаб – МИТ Департмент оф Цхемицал Енгинееринг”. лангерлаб.мит.еду. Приступљено 13. 3. 2023.
- ^ „Тхе Лабораторy фор Тиссуе Енгинееринг анд Орган Фабрицатион”. Массацхусеттс Генерал Хоспитал, Бостон, МА. Архивирано из оригинала 1. 12. 2016. г. Приступљено 31. 10. 2009.
- ^ Лангер Р, Вацанти ЈП (мај 1993). „Тиссуе енгинееринг”. Сциенце. 260 (5110): 920—26. Бибцоде:1993Сци...260..920Л. ПМИД 8493529. дои:10.1126/сциенце.8493529.
- ^ а б МацАртхур БД, Ореффо РО (јануар 2005). „Бридгинг тхе гап”. Натуре. 433 (7021): 19. Бибцоде:2005Натур.433...19М. ПМИД 15635390. С2ЦИД 2683429. дои:10.1038/433019а .
- ^ Тхомас D, Сингх D (јул 2019). „Новел тецхниqуес оф енгинееринг 3Д васцулатуре тиссуе фор сургицал процедурес”. Америцан Јоурнал оф Сургерy. 218 (1): 235—236. ПМИД 29929908. С2ЦИД 49350846. дои:10.1016/ј.амјсург.2018.06.004.
Литература
[уреди | уреди извор]- Давис МЕ, Мотион ЈП, Нармонева ДА, Такахасхи Т, Хакуно D, Камм РД, et al. (фебруар 2005). „Injectable self-assembling peptide nanofibers create intramyocardial microenvironments for endothelial cells”. Circulation. 111 (4): 442—50. PMC 2754569 . PMID 15687132. doi:10.1161/01.CIR.0000153847.47301.80.
- Derksen MH (2008). Engineering flesh: towards professional responsibility for 'lived bodies' in tissue engineering. Technische Universiteit Eindhoven. ISBN 978-90-386-1428-1.
- Fountain HA (15. 9. 2012). „First: Organs Tailor-Made With Body's Own Cells”. The New York Times.
- Holmes TC, de Lacalle S, Su X, Liu G, Rich A, Zhang S (јун 2000). „Extensive neurite outgrowth and active synapse formation on self-assembling peptide scaffolds”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 97 (12): 6728—6733. Bibcode:2000PNAS...97.6728H. PMC 18719 . PMID 10841570. doi:10.1073/pnas.97.12.6728 .
- Idrus AA (12. 9. 2018). „Vital Therapies falls 88%, ditches liver treatment after phase 3 fail”. FierceBiotech (на језику: енглески).
- Ma PX (мај 2004). „Scaffolds for tissue fabrication”. Materials Today. 7 (5): 30—40. doi:10.1016/s1369-7021(04)00233-0 .
- Mikos AG, Temenoff JS (2000). „Formation of highly porous biodegradable scaffolds for tissue engineering” (PDF). Electronic Journal of Biotechnology. 3 (2): 114—19. doi:10.2225/vol3-issue2-fulltext-5 .
- Nerem RM (2000). Vacanti J, Lanza RP, Langer RS, ур. Principles of tissue engineering (2nd изд.). Boston: Academic Press. ISBN 978-0-12-436630-5.
- Semino CE, Kasahara J, Hayashi Y, Zhang S (2004). „Entrapment of migrating hippocampal neural cells in three-dimensional peptide nanofiber scaffold”. Tissue Engineering. 10 (3–4): 643—55. PMID 15165480. doi:10.1089/107632704323061997.
- Thompson J, Jones N, Al-Khafaji A, Malik S, Reich D, Munoz S, et al. (март 2018). „Еxтрацорпореал целлулар тхерапy (ЕЛАД) ин севере алцохолиц хепатитис: А мултинатионал, проспецтиве, цонтроллед, рандомизед триал”. Ливер Трансплантатион. 24 (3): 380—93. ПМЦ 5873437 . ПМИД 29171941. дои:10.1002/лт.24986.
- Висхwакарма А (2014). Стем Целл Биологy анд Тиссуе Енгинееринг ин Дентал Сциенцес. Елсевиер. ИСБН 978-0123971579.
- Виола Ј, Лал Б, Град О (14. 10. 2003). Тхе Емергенце оф Тиссуе Енгинееринг ас а Ресеарцх Фиелд (ПДФ) (Извештај). Абт Ассоциатес Инц. „Алтернате wебпаге” — преко нсф.гов.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Целл-Басед Боне Тиссуе Енгинееринг
- Цлиницал Тиссуе Енгинееринг Центер Стате оф Охио Инитиативе фор Тиссуе Енгинееринг (Натионал Центер фор Регенеративе Медицине)
- Орган Принтинг Архивирано 28 август 2008 на сајту Wayback Machine Мулти-сите НСФ-фундед инитиативе
- ЛОЕX Центер Университé Лавал Инитиативе фор Тиссуе Енгинееринг
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
