Пређи на садржај

Ткивно инжењерство

С Википедије, слободне енциклопедије
Током протекле деценије у области ткивног инжењерства, нови извори ћелија, инжењерски материјали и технике архитектуре ткива обезбедили су инжењерска ткива која боље обнављају, одржавају, побољшавају или замењују биолошка ткива.

Ткивно инжењерство је биомедицинска инжењерска дисциплина која користи комбинацију ћелија, инжењеринга, метода материјала и одговарајућих биохемијских и физичко-хемијских фактора за обнављање, одржавање, побољшање или замену различитих типова биолошких ткива. Ткивно инжењерство често укључује употребу ћелија постављених на скеле ткива у формирању новог одрживог ткива у медицинске сврхе, али није ограничено на апликације које укључују ћелије и скеле ткива. Иако је некада било категорисано као подобласт биоматеријала, пошто је порасло у обиму и важности, може се сматрати засебном области.[1]

Шта је ткивно инжењерство и како функционише

Док већина дефиниција ткивног инжењерства покрива широк спектар примена, у пракси је овај термин уско повезан са применама које поправљају или замењују делове или цела ткива (тј. органе, кости, хрскавицу,[2] крвне судове, бешику, кожу, мишиће итд.). Често обухваћена ткива захтевају одређена механичка и структурна својства за правилно функционисање. Термин се такође примењује на напоре да се изводе специфичне биохемијске функције помоћу ћелија унутар вештачки створеног система подршке (нпр. вештачки панкреас или био-вештачка јетра). Термин регенеративна медицина се често користи као синоним за ткивно инжењерство, иако они који су укључени у регенеративну медицину стављају већи нагласак на употребу матичних ћелија или прогениторних ћелија за производњу ткива.

Микро-маса културе ћелија Ц3Х-10Т1/2 при различитим тензијама кисеоника обојене Алкијанским плавим

Уобичајена дефиниција ткивног инжењеринга, како наводе Лангер[3] и Ваканти,[4] је „интердисциплинарна област која примењује принципе инжењерства и наука о животу на развој биолошких супститута који обнављају, одржавају или побољшавају [биолошке ткива] функције или целог органа“.[5] Поред тога, Лангер и Ваканти такође наводе да постоје три главна типа ткивног инжењеринга: ћелије, супстанце које индукују ткиво и приступ ћелија + матрикс (који се често назива скела). Ткивно инжењерство је такође дефинисано као „разумевање принципа раста ткива и примена тога за производњу функционалног заменског ткива за клиничку употребу“.[6] У даљем опису се каже да је „основна претпоставка ткивног инжењерства да ће примена природне биологије система омогућити већи успех у развоју терапијских стратегија које имају за циљ замену, поправку, одржавање или побољшање функције ткива“.[6]

Развој у мултидисциплинарној области ткивног инжењеринга донео је нови сет делова за замену ткива и стратегија имплементације. Научни напредак у биоматеријалима, матичним ћелијама, факторима раста и диференцијације и биомиметичком окружењу створио је јединствене могућности за производњу или побољшање постојећих ткива у лабораторији од комбинација пројектованих екстрацелуларних матрица („скеле“), ћелија и биолошки активних молекула. Међу главним изазовима са којима се сада суочава инжењеринг ткива је потреба за сложенијом функционалношћу, биомеханичком стабилношћу и васкуларизацијом у лабораторијски узгојеним ткивима намењеним за трансплантацију.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ким, Yу Сеон; Смоак, Моллие M.; Мелцхиорри, Антхонy Ј.; Микос, Антониос Г. (2019-01-01). „Ан Овервиеw оф тхе Тиссуе Енгинееринг Маркет ин тхе Унитед Статес фром 2011 то 2018”. Тиссуе Енгинееринг. Парт А. 25 (1–2): 1—8. ИССН 1937-3341. ПМЦ 6352506Слободан приступ. ПМИД 30027831. дои:10.1089/тен.теа.2018.0138. 
  2. ^ Wхитнеy ГА, Јаyараман К, Деннис ЈЕ, Мансоур ЈМ (фебруар 2017). „Сцаффолд-фрее цартилаге субјецтед то фрицтионал схеар стресс демонстратес дамаге бy црацкинг анд сурфаце пеелинг”. Јоурнал оф Тиссуе Енгинееринг анд Регенеративе Медицине. 11 (2): 412—24. ПМЦ 4641823Слободан приступ. ПМИД 24965503. дои:10.1002/терм.1925. 
  3. ^ „Лангер Лаб – МИТ Департмент оф Цхемицал Енгинееринг”. лангерлаб.мит.еду. Приступљено 13. 3. 2023. 
  4. ^ „Тхе Лабораторy фор Тиссуе Енгинееринг анд Орган Фабрицатион”. Массацхусеттс Генерал Хоспитал, Бостон, МА. Архивирано из оригинала 1. 12. 2016. г. Приступљено 31. 10. 2009. 
  5. ^ Лангер Р, Вацанти ЈП (мај 1993). „Тиссуе енгинееринг”. Сциенце. 260 (5110): 920—26. Бибцоде:1993Сци...260..920Л. ПМИД 8493529. дои:10.1126/сциенце.8493529. 
  6. ^ а б МацАртхур БД, Ореффо РО (јануар 2005). „Бридгинг тхе гап”. Натуре. 433 (7021): 19. Бибцоде:2005Натур.433...19М. ПМИД 15635390. С2ЦИД 2683429. дои:10.1038/433019аСлободан приступ. 
  7. ^ Тхомас D, Сингх D (јул 2019). „Новел тецхниqуес оф енгинееринг 3Д васцулатуре тиссуе фор сургицал процедурес”. Америцан Јоурнал оф Сургерy. 218 (1): 235—236. ПМИД 29929908. С2ЦИД 49350846. дои:10.1016/ј.амјсург.2018.06.004. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]