Pređi na sadržaj

Živa-sulfid

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Živa-sulfid
Nazivi
IUPAC naziv
Živa sulfid
Drugi nazivi
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.014.270
Svojstva
HgS
Molarna masa 232,66 g/mol
Gustina 8,10 g/cm3
Tačka topljenja 580°C (razlaže se)
nerastvoran[1]
Energijska barijera 2,1 eV (directno, α-HgS)[2]
Indeks refrakcije (nD) w=2,905, e=3,256, bire=0,3510 (α-HgS)[3]
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja ICSC 0981
Veoma toksičan (T+)
Opasan po sredinu (N)
R-oznake R26/27/28, R33, R50/53
S-oznake (S1/2), S13, S28, S45, S60, S61
Tačka paljenja nezapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
živa oksid
živa selenid
živa telurid
Drugi katjoni
Cink sulfid
kadmijum sulfid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije
Cinabarit iz Nevade, SAD

Živa sulfid, živa(II) sulfid, HgS, je hemijsko jedinjenje žive i sumpora. Spada u kategoriju poluprovodnika. U prirodi se javlja u vidu minerala cinabarita. Postoje dve alotropske modifikacije:

  • crvena (α-HgS), rašireniji u prirodi, koristi se kao pigment
  • crna (β-HgS)(metacinabarit), koji je manje rasprostranjen.

Upotreba

[uredi | uredi izvor]

Crveni živa-sulfid se koristi kao crveni pigment (poznat i kao cinober-crvena). Na osnovu svog proizvoda rastvorljivosti (koji u vodi iznosi oko 10-54 (mol/l)2[4]).

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. стр. 1406. ISBN 0-08-022057-6. doi:10.1002/crat.2170200510. 
  2. ^ L. I. Berger (1997). Semiconductor Materials. CRC Press. ISBN 978-0-8493-8912-2. 
  3. ^ „Webminerals”. 
  4. ^ „Löslichkeit von Salzen”. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]