Japanska teška krstarica Mogami

Japanska teška krstarica Mogami
Krstarica Mogami na probnoj vožnji 1935. godine
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	27. oktobar 1931.
Porinut	14. mart 1934.
Završetak gradnje	28. jul 1935.
Sudbina	Potopljena 25. oktobra 1944.
Glavne karakteristike
Deplasman	12.598 tona standardni deplasman 13.440 tona puni deplasman
Dužina	201.90 metara
Širina	18.00 metara
Gaz	5.50 metara
Pogon	10 kotla Kanpon, snage 152.000 KS
Brzina	34,50 kn (63,89 km/h)
Posada	896 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 10 × 203 mm, 8 × 127 mm, 8 × 25 mm Torpeda 12 × 610 mm Avioni: 3

Krstarica Mogami (jap:最上 重巡洋艦)je bila prvi od četiri broda japanskih teških krstarica klase Mogami. Ona je dobila ime po reci Mogami, koja protiče kroz region Tohoku na ostvu Honšu, Japan. Brodovi klase Mogami su izgrađeni kao lake krstarice (po Vašingtonskom pomorskom ugovoru), sa 5 trocevnih topova od 155 mm. Oni su bili izuzetno veliki za lake ksrtarice, a platforme za topove glavne artiljerije, bile su dizajnirane tako, da su na njih mogle veoma brzo da se postave dvocevne kule sa topovima od 203 mm. Sva četiri broda su 1937. godine prepravljena u teške krstarice.

Pozadina

Krstarice klase Mogami građene su po programu za popunu flote iz 1931. godine. Projektovao ih je Juzuru Hiraga, pridržavaju ći se maksimalnih ograničenja sa kojima se složio Japan po Vašingtonskom pomorskom ugovoru, koristeći najnoviju tehnologiju. Za oružja glavne artiljerije su odabrani topovi od 155 mm, dvostruke namena – protiv-brodski i protiv-avionski, smeštenih u 5 trocevnih kula sa vertikalnom elevacijom od 55°. Da bi se uštedelo na težini, korišćeno je električno zavarivanje, kao i aluminijun u nadgradnji, koji je upetrebljen za jedan levkasti dimnjam. Novi impulsni turbinski motori, spojeni sa vrlo teškom protiv-avionskom odbranom, obezbeđivali su ovoj klasi brodova veliku brzinu i bezbednost. Međutim, brodovi klase Mogami, su bili takođe mučeni tehničkim problemima, zbog svoje ne testirane opreme, a pokazalo se da je velika težina stvarala probleme u stabilnosti, prilikom loših vremenskih uslova.

Služba

Rani period

Gradnja krstarice Mogami završena je 28. jula 1935. godine u brodogradilištu Kure, a 1937. godine je prepravljena u tešku krstaricu.

Sredinom 1941. godine, krstarica Mogami učestvuje u okupaciji Kočinčina - Francuska Indokina, iz svoje isturene operativne baze na Hainanu, nakon što je Višijevska Francuska predala Japanu na upotrebu vazduhoplovne objekte i pomorske baze, od jula 1941. godine. U vreme napada na Perl Harbor, Mogami je pridodata zaštiti invazije na Malajsko poluostrvo, kao deo 7 divizije krstarica iz sastava Prve Južne Ekspedicione flote, pod komandom viceadmirala Ozave, i vršila je bližu zaštitu japanskim iskrcavanjima trupa kod mesta Singora, Patani i Kota Baru.

Decembra 1941. godine, Mogami uz zadatak invazije kod mesta Saravak, zajedno sa krstaricom Mikima, štiti i iskrcavanja japanskih trupa kod grada Kučing. Februara 1942. godine, Mogami je uključena u zaštitu iskrcavanja japanskih trupa na ostrva Java, Borneo i Sumatra. Dana, 10. februara, krstarice Mogami i Čokai su napadnute od američke podmornice Sireivn, koja ispaljuje četiri torpeda, ali sva promašuju.

Bitka u moreuzu Sunda

U 23:00 sati, 28. februara 1942. godine, teške krstarice Mikuma i Mogami, razarač Šikinami, laka krstarica Natori i razarači Širakumo, Murakumo, Širajuki, Hacujuku i Asakaze ulaze u borbu sa krstaricama Hjuston i Pert, nakon što su saveznički brodovi napali japanske transporte u moreuzu Sunda. Obe savezničke krstarice su popopljene tokom ove bitke, a Japanci gube transportni brod Rjudžo Maru (moguće da je potopljen japanskim torpedom). Na brodu se nalazio i komandant japanske 16. armije – general-lajtant Hitoši Imamura, koji se prebacio na drugi brod.

Marta, Mogami i 7. divizija krstarica baziraju u Singapuru i pokrivaju japanska iskrcavanja na Sumatru i Andamanska ostrva.

Indijsko okeanski prepad

Od 1. aprila 1942. godine, 7. divizija krstarica se priključuje 4. diviziji krstarica radi učestvovanja u prepadu na Indijski okean. Mikuma, Mogami i razarač Amagiri su izdvojeni i formiraju „Južnu grupu“ koja je loviila trgovačke brodove po Bengalskom zalivu, dok su u isto vreme, krstarica Čokai i 3. flotola razarača (laka krstarica Jura i razarači Ajanami, Jugiri, Asagiri i Šiokaze) pokrivale severnu oblast. Tokom ove operacije „Junoj grupi“ je pripisano uništenje britanskih trgovačkih brorova: Dardanus (7.726 tona), Ganara (5.281 tona) i Indora (6,622 tone) na putu Kalkuta - Mauricijus.

Dana, 22. aprila 1942. godine, 7. divizija krstarica se vraća u bazu Kure, gde krstarica Mogami odlazi u suvi dok radi remonta. Dana, 26. maja, 7. divizija krstarica dolazi u bazu na Gvamu, gde se priprema za zaštitu Midvejske invazione transportne grupe, koja je bila pod komandom kontraadmirala Tanake.

Bitka za Midvej

Dana, 5. juna, admiral Isoroku Jamamoto, komandant Kombinovane flote, naređuje 7. diviziji krstarica da bombarduje ostrvo Midvej u sklopu priprema za iskrcavanje japanskih trupa. Sedma divizija krstarica i 8. divizija razarača su bili oko 410 nautičkih milja udaljene od ostrva, stoga su one plovile brzinom od skoro 35 kn (65 km/h). Kako je more bilo nemirno, razarači su sve više zaostajali. U 21:20 stiglo je novo naređenje, kojim se otkazuje napad. Međutim, prema koloni 7. divizije krstarice, pojavljuje se trag torpeda koji je ispaljen sa američke podmornice Tembur, a opažen sa krstarice Kumano. Kumano signalizira jedan istovetan obrt od 45° ka desnom boku, izbegavajući moguće torpedo. Taj opasan okret bio je tačno izveden od zastavnog broda i krstarice Suzujo, ali treći brod u liniji, Mikuma, obrće se pogrešno za 90°, dok se brod iza nje, Mogami, obrće za 45°, kako je naređeno. Kao rezultat ovog lošeg skretanja, dolazi do sudara, u kome Mogami pramcem udara Mikumu, i probija oplatu broda ispod komandnog mosta. Prednji deo krstarice Mogami je bio jako oštećen usled sudara. Mikumini tankovi za naftu sa desne strane bili su probijeni i iz njih je izlazila nafta, premda su ostale štete bile beznačajne. Razarači Arašio i Asašio dobijaju naređenje da ostanu i eskortuju krstarice Mogami i Mukumu. U 05:34 sati, usamljene krstarice Mikuma i Mogami su bombardovane iz velike visine od osam bombardera Boing B-17 Leteće tvrđave, koje su uzletele sa Midveja, ali su izbegnute sve bombe. U 08:05 sati, šest aviona SBD dontlis i šest aviona Vojt SB2U, takođe sa Midveja, napadaju Mikumu i Mogami, ali ni oni ne postižu direktne pogotke, premda su neke bombe pale veoma blizu brodova.

Sledećeg jutra, 6. juna 1942. godine, dok su Mikuma i Mogami plovile ka ostrvu Vejk, napalo ih je 81 obrušavajućih bombardera SBD dontlis sa nosača aviona Enterprais i Hornet. Mikuma je bila pogođena sa najmanje pet bombe, koje su izazvale požare po celom brodu. Usled velike toplote, njena torpeda su se usijala i izazvala uništavajuće eksplozije, koje potapaju brod. Oba razarača - Arašio i Asašio, su bila pogođena sa po jednom bombom. Mogami je pogođena sa šest bombe, ali je ostala na površini i uspela da se spasi. Njena kula glavne artiljerije broj 5, bila je potpuno uništena, a ukupno je poginulo 81 član posade.

Predah u Japanu

Mogami se pridružuje 7. diviziji krstarica 8. juna, i na njoj se u bazi Truk vrše najhitnije popravke. Dana, 20. juna, komandu nad 7. divizijom krstarica preuzima kontraadmiral Šodži Nišimura, i 7. divizija krstarica je uvrštena u Treću flotu. Mogami se vraća u Japan gde od 25. avgusta u brodogradilištu u Sasebu polazi kroz veliku prepravku u krstaricu nosač hidroaviona sa unapređenim flotnim izviđačkim sposobnostima. Njena kula broj 4 i ostaci kule broj 5 su uklonjeni a krmeni magacini su prepravljeni u tankove za benzin i municijska skladišta. Paluba prema krmi je povećana i opremljena sistemom šina koje su podešene za utovar planiranih 11 izviđačkih hidroaviona Aiči E16A. Dvocevni protiv-avionski topovi od 25 mm i mitraljezi od 13 mm, zamenjeni su novim trocevnim protiv-avionskim topovima od 25 mm – Tip-96, a postavljen je i radar za vazdušno osmatranje – Tip-21. Kako novi avioni E16A nisu bili još dostupni, tri stara dvosedna dvokrilca Micubiši F1M1 i četiri trosedna izviđačka hidroaviona Aiči E13A1 su bila ukrcana. Izgradnja je završena 30. aprila 1943. godine, i Mogami se priključuje Prvoj floti.

Dana, 22. maja, krstarica Mogami se sudara sa tankerom Toa Maru u Tokijskom zalivu, ali su oštećena bila neznatna. Dok se nalazila u Haširađimi, 8. juna, Mogami je bila usidrena u blizini bojnog broda Mucu, koji je nešto kasnije eksplodirao i potonuo. Sa Mogamija su poslati čamci za spašavanje, ali nisu pronašli ni jednog preživelog brodolomca.

Dana, 9. jula 1943. godine, Mogami napušta Japan i odlazi ka bazi Truk, prateći veliki konvoj sa trupama i opremom. Tokom puta, konvoj je neuspešno napadnut od američke podmornice Tinosa, a nakon isporuke u bazu Truk, ona nastavlja ka Rabaulu.

Od avgusta do novembra, Mogami vrši veći broj izviđanja iz baze Truk, tražeći američku flotu, kao odgovor na američke probne napade na Maršalska ostrva. Od 3. novembra, 4-ta, 7-ma i 8-ma divizija krstarica se pridružuju frontu na Solomonovim ostrvima, u napadu na američke snage sa Bugenvila. Međutim, na sudrištu Rabaula, 5. novembra, Mogami je napadnuta od obrušavajućih bombardera SDB sa nosača aviona Saratoga i pogođena je jednom bombom. Na njoj izbija požar, a 19 članova posade gine.

Nakon popravke u bazi Trik, Mogami dobija naređenje da se vrati u Japan. Dok se nalazila u bazi Kure, od 22. decembra, na njenoj krmenoj palubi je postavljeno 8 jedocevnih protiv-avionskih topova od 25 mm, čime je broj cevi uvećan na 38. Po završetku komletiranja, 8. marta 1944. godine, Mogami odlazi ka Singapuru, gde stiže nedelju dana kasnije.

Bitka u Filipinskom moru

Dana, 13. juna 1944. godine, admiral Soemu Tojoda, komandant Kombinovane flote, aktiviri plan „A-GO“, radi odbrane Marijanskih ostrva. Mogami je priključena snagama „B“, koje su bile pod komandom kontraadmirala Jošime, zajedno sa nosačima aviona Džunjo, Hijo i Rjuho, i bojnim brodom Nagato, a plovile su iza Kuritinih izviđačkig snaga „C“.

U 05:30 sati, 19. juna, Mogami lansira dva izviđačka hidroaviona. Kasnije u toku dana, japnske mobilne snage napadaju avionima američku operativnu eskadru TF-58, ali trpe ogromne gubitke u „Velikom Marijanskom lovu na ćurane“. U 20:30 sati, 20. juna, dva sata nakon što je pogođen sa dva torpeda, izbačenih iz aviona Graman TBM sa nosač aviona Belo Vud, japanski nosač aviona Hijo eksplodira i tone. Te noći, Mogami se povlači sa ostatkom flote prema Okinavi.

Po povratku u bazu Kure, 25. juna 1944. godine, Mogami je ponovo opremljena. Četiri trocevna i 10 jednocevna protiv-avionska topa od 25 mm je postavljeno, što povećava broj njihovih cevi na 60 (14x3 i 18x1), a postavljeni su i novi radari; za površinsko osmataranje – Tip-22, i vazdušno osmatranje – Tip-13. Dana, 8. jula 1944. godine, Mogami napušta bazu Kure i odlazi ka Singapuru, gde je angažovana u patroliranju u oblasti Singapur – Bruneji, do sredine oktobra.

Bitka u zalivu Lejte

U drugoj polovini oktobra, japanska flota se okuplja i isplovljava iz baza na ostrvu Bruneji, kao odgovor na američku invaziju Filipina. Ujutro, 24. oktobra 1944. godine, viceadmiral Nišimura naređuje da se sa krstarice Mogami lansira hidroavion koji treba da izvidi zaliv Lejte. Avion šalje izveštaj u kome se kaže da je opazio 4 bojnna broda, dve krstarice i oko 80 transpornih brodova u oblasti iskrcavanja, a četiri razarača i nekoliko torpednih čamaca u blizini moreuza Surigao. Dodatno je javljeno o 12 nosača aviona i 10 razarača, koji su se nalazili oko 40 nautičkih milja jugoistočno od ostrva Lejte. Japanska operativna eskadra je napadnuta u Suluskom moru od 26 američkih aviona sa nosača aviona Enterprais i Frenklin. U ovom napadu, Mogami je neznatno oštećena od rafala i raketa.

Bitka u moreuzu Surigao

Dana, 25. oktobra 1944. godine, između 03:00 i 03:30 sati, japanske snage su napadnute od američkih torpednih čamaca i razarača. Bojni brodovi Fuso i Jamaširo su pogođeni torpedima, a razarač Jamagumo je potopljen, dok je razarač Mičišio oštećen, ali Mogami prolazi bez oštećenja. Oba bojna broda - Fuso i Jamaširo, kasnije su potopljena. Između 03:50 i 04:02 sati, nakon ulaska u moreuz Surigao, krstarica Mogami je pogođena sa četiri projektila od 8 inča (203 mm), koja uništavaju oba komandna mosta i protiv-avionski odbrambeni centar. Tom prilikom gine kapetan broda i izvršni oficir, te stoga, komandu nad brodom preuzima glavni artiljerijski oficir. U isto vreme, prilikom pokušaja da se povuče ka jugu, zastavni brod Nači se okreće i sudara sa krstaricom Mogami. Pramac krstarice Nači je dosta oštećen i u nju prodire znatna količina vode. Na krstarici Mogami je rupa na desnom boku bila iznad vodene linije, ali plamen zagreva pet torpeda koja eksplodiraju i uništavaju mašine na desnom boku.

Između 05:30 i 05:35 sati, oštećena Mogami je ponovo pogođena sa deset do dvadeset projektila od 6 inač (152 mm) i 8 inča (203 mm) sa krstarica Portland, Luisvil i Denver. Oko 08:30 sati, prestaju da rade i mašine na levom boku. U 09:02 sati, dok je krstarica nošena tamo amo, nju napadaju 17 torpednih-bombardera Graman TBM iz TG-77.4.1 i pogađaju je sa dve bombe.

U 10:47 sati, Mogami je napuštena, a u 12:40 sati, razarač Akebono ispaljuje jedno torpedo, da bi se ubrzalo potonuće broda. Krstarica Mogami tone u 13:07 sati, i razarač Akebono sakuplja oko 700 preživelik članova posade, ali je 192 člana posade otišlo na dno, zajedno sa svojim brodom.

Mogami je izbrisana iz spiska flote 20. decembra 1944. godine.

Lista Kapetana

• Kapetan Baron Tomošige Sameđima - 28. jul 1935 — 15. novembar 1935.
• Kapetan Seiiči Ito - 15. novembar 1935 — 15. april 1936.
• Kapetan Tecuri Kobajaši - 15. april 1936 — 1. decembar 1936.
• Kapetan Seigo Takacuka - 1. decembar 1936 — 20. april 1938.
• Kapetan Keizo Čiba - 20. april 1938 — 15. novembar 1939.
• Kapetan Šunđi Izaki - 15. novembar 1939 — 8. januar 1941.
• Kapetan Takeo Aruga - 8. januar 1941 — 10. septembar 1941.
• Kapetan Akira Sođi - 10. septembar 1941 — 10. novembar 1942.
• Kapetan Seigo Sasaki - 10. novembar 1942 — 14. april 1943.
• Kapetan Ičiro Aitoku - 14. april 1943 — 10. april 1944.
• Kapetan/Kontraadmiral Rjo Toma - 10. april 1944. - † 25. oktobar 1944.

Vidi još

• Japanska laka krstarica Mogami.
• Japanski eskortni razarač Mogami (DE-212)

Literatura

• Braun, Dejvid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Hovart, Stiven (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Jencura, Hansgeorg (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Vajtli, M. Dž. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 

Spoljašnje veze

• Paršal, Džon; Bob Haket, Sender Kingsep, i Alin Nevit. klasa Mogami „Imperial Japanese Navy Page”. Pristupljeno 14. 6. 2006. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Istorija krstarice Mogami (Engleski)
• Galerija slika
• Detalji o sudaru krstarica Nači i Mogamo (Engleski)
• Krstarice klase Mogami (Engleski)
• 7. divizija krstarica (Engleski)
• Krstarice klase Mogami (Bugarski)
• Krstarice klase Mogami (Engleski)
• Krstarica Mogami (Češki)