Јестива гљива
Jestive gljive Vremenski raspon: rani Silur — danas
| |
---|---|
Vrganj (Boletus reticulatus) | |
Naučna klasifikacija | |
Domen: | Fungi
|
Jestive gljive su one pečurke, ali i druge gljive koje se koriste u ljudskoj ishrani.
Istorijat
[uredi | uredi izvor]Ljudi su upotrebljavali gljive u ishrani još u doba Vavilonaca, starih Egipćana, ali i Indijanaca. Takođe su ih koristili i u Kini i Japanu pre nekoliko hiljada godina, ne samo u kulinarstvu, već i zbog lekovitosti pojedinih vrsta. Stari filozofi su jela spremljena od gljiva nazivali „carskom hranom“, pa čak i „hranom bogova“.[1]
Hranljivost
[uredi | uredi izvor]Gljive se koriste gotovo u svim svetskim kuhinjama zbog prijatnog ukusa, ali i bogatstva potrebnih supstanci. Poput drugih živih bića, gljive se najvećim delom sastoje iz vode (75-93%) i proteina (2,5-7%), ali su značajni i njihovi drugi sastojci: ugljeni hidrati, neki minerali (posebno je značajno prisustvo fosfora), kao i vitamini A, C, B1, B2, a kod nekih vrsta i D i K. Takođe, aromatični sastojci čine da gljive mogu biti začin jelima i značajno podići njihov kvalitet. Ono što se može zameriti gljivama je to što su teško svarljive, pa je preporučljivo seckati ih ili čak samleti pre upotrebe.[1]
Priprema
[uredi | uredi izvor]Gljive se brzo kvare, posebno u toplim mesecima, pa njihova priprema počinje još na terenu. Preporuka je da se sakupljaju u korpama od pletenog pruća baš zato da bi se sprečilo kvarenje. Takođe, leti ih treba jesti istog dana kada su i ubrane.[1]
Galerija jestivih gljiva
[uredi | uredi izvor]-
Rozites caperata (Ciganin)
-
Agaricus arvensis (Lipka)
-
Agaricus augustus (Velika pečurka)
-
Amanita caesarea (Blagva)
-
Boletus aereus (Crni vrganj)
-
Boletus edulis (Letnji vrganj)
-
Calocybe gambosa (Đurđevka)
-
Leccinum scabrum (Brezov djed)
-
Vrganji
-
Vrganj
-
Vrganj iz Šumadije