Aleksa Jovanović
| Aleksa Jovanović | |
|---|---|
 Aleksa Jovanović | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 19. avgust 1846. |
| Mesto rođenja | Ćuprija, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 6. maj 1920. (73 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevstvo SHS |
Aleksa S. Jovanović (Ćuprija, 19. avgust 1846 — Beograd, 6. maj 1920) bio je srpski političar i sudija. Obavljao je funkciju predsednika vlade Srbije 1900 — 1901 i ministra inostranih dela.[1]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Nižu gimnaziju završio je u Negotinu, a višu gimnaziju i Pravni fakultet u Beogradu.[2] Službovao kao sudski činovnik u Kragujevcu, Kraljevu i u Ministarstvu pravde i beogradskom sudu. Jovanović se rano opredelio za sudijsko zanimanje i prošao sve lestvice – od opštinskih sudova do najviših državnih. U periodu 1874-1878. bio je sudija u Smederevu i Kruševcu, a u periodu 1878 — 1884. predsednik sudova u Nišu i Beogradu.[3] Član je Kasacionog suda 1884—1890. i ponovo 1894 — 1899. godine. U međuvremenu, 1890 — 1894. godine, načelnik je Ministarstva pravde. Predsednik Apelacionog suda postaje 1. juna 1899. godine. Bio je jedan od najboljih sudija svoga vremena, kako po znanju, tako i po savesnosti i nepristrasnosti (Živojin Perić).
Politikom se pomalo bavio kao poslanik (1880—1881) i član senata (1901. i 1903).[2] U visoku politiku je ušao neočekivano, u jednoj od tada čestih političkih kriza. Kada je kralj Aleksandar Obrenović objavio svoju nameru da se oženi Dragom Mašin, tadašnja vlada, na čelu sa Vladanom Đorđevićem, podnela je ostavku. Kralj je tražio njenu zamenu, ali nijedan od viđenijih političara nije želeo da, prihvatajući mesto premijera, podrži taj nepopularan potez. Na kraju je Aleksa Jovanović prihvatio ponudu i 12. jula 1900. godine formirao tzv. svadbeno ministarstvo. On sam je, pored mesta predsednika vlade, držao i ministarstvo spoljnih poslova (do 5. februara 1901),[4] a zatim ministarstvo pravde do pada vlade 20. marta 1901. godine. Najvažniji potezi Jovanovićeve vlade bili su pomilovanje osuđenika povodom Ivanjdanskog atentata na kralja Milana, među kojima i Nikola Pašić i Kosta Taušanović, zatim popravljanje odnosa sa Rusijom i zabrana povratka kralja Milana u Srbiju, a zbog njegovog prtivljenja ženidbi.
Jovanović je bio i produktivan pisac dela uglavnom iz oblasti istorije srpskog prava. Neki od njegovih samostalnih radova su: Istorijski razvitak srpske zadruge (1896), Izborno pravo ženskinja u Kraljevini Srbiji (1898), Prinosci za istoriju srpskog prava (1900) i Ministarstvo Alekse Jovanovića (1906).[2]
Dodeljen mu je Kraljevski orden Belog orla.[5]
Umro je ubrzo nakon gaženja automobilom kod starog "Ruskog cara".[6]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Prva vlada Alekse Jovanovića
- Druga vlada Alekse Jovanovića
- Spisak predsednika vlada Srbije
- Spisak ministara inostranih poslova Srbije
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Popov, Čedomir; Živojinović, Dragoljub; Marković, Slobodan; Jeremić, Vuk (2013). Dva veka moderne srpske diplomatije: Bicentenary of Modern Serbian Diplomacy (na jeziku: srpski). Balkanološki institut SANU. ISBN 978-86-7179-079-6.
- ^ a b v „Aleksa Jovanović”. Srpska enciklopedija. Pristupljeno 22. 1. 2019.
- ^ Ljušić, Radoš (2005). Vlade Srbije: 1805-2005 (1 izd.). Belgrade: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 190. ISBN 86-17-13111-X. OCLC 67978385.
- ^ Ljušić, Radoš (2005). Vlade Srbije: 1805-2005 (1 izd.). Belgrade: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 190. ISBN 86-17-13111-X. OCLC 67978385.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 563.
- ^ "Politika", 6. apr. 1924, str. 6
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
